ČUJ, TENK NA VRHU PLANINE! Nemoguća misija zastavnika Ivice: Herojska akcija hrabrog oficira vojske Jugoslavije kojom je SPREČIO kopnenu invaziju

Put Košara Miladinović s grupom junaka krenuo 10. maja 1999. s dva oklopna borbena vozila.

- Prekrstio sam se, seo u tenk i krenuo na Košare. Nisam znao da li ću se živ vratiti ni da li ću živ stići do karaule, ispričao je Ivica Miladinović, bivši zastavnik Vojske Jugoslavije. Cilj misije u koju je krenuo 10. maja 1999, dok su NATO bombe padale sa svih strana, bio je jasan: sprečiti da teroristi iz OVK i NATO vojnici kopnenim putem, preko Košara, realizuju operaciju "Strela" i uđu u našu zemlju.

Foto: Privatna arhiva

- Sećam se, rat je uveliko bio u toku kada sam, između dve bitke, sedeo s komandirom brigade generalom Draganom Živanovićem. Pili smo rakiju i razgovarali. Upitao me je da li mogu da isteram tenk na Košare. Mislio sam da se šali - ispričao je Miladinović u ispovesti Srpskom telegrafu.

ROK OD 48 SATI

Komandiru je rekao da može da ispuni zadatak, te da su mu je potrebna dobra priprema:

- Računao sam da ću imati mesec dana, a dobio sam 48 sati.

U akciju je krenuo s dva tenka T-55 poljske proizvodnje. Drugom ekipom komandovao je desetar Branislav Fingerhut, poreklom Nemac.

- Šestočlanu ekipu za dva tenka - vozači, nišandžije i punjači municije, izvukli smo iz vojničke kape, nekom vrstom lutrije. Oni nisu znali na kakav zadatak idemo. A ja nisam znao da li ćemo živi stići na Košare - pričao je vođa operacije.

REKA ERENIK

U sedam uveče krenuli su iz Brovine preko Junika. Dok su NATO kružili nebom, dva tenka gazila su nabujalom rekom Erenik. Most koji je bio postavljen nisu koristili u strahu da ga tenkovi ne sruše i tako onemoguće izvlačenje ranjenika s Košara.

- Eksplozije bombi bile su orijentir gde da idem jer smo vozili po mrklom mraku, s ugašenim svetlima.

Puta nema, voze pod nagibom po tlu koje je raskvašeno od nadošlih potoka i otopljenog snega. Posle 12 sati probijanja, skrivanja od NATO aviona, tenkovi su stigli do Košara.
Misija je uspela. Rasterani su OVK zločinci, dok je NATO odustao od operacije "Strela" i kopnene invazije na našu zemlju.

Teroristi mislili da ćemo stići do Tirane

Boban Ostojić, koji je preuzeo jedan od dva tenka od zastavnika Miladinovića po dolasku na Košare, otkrio je detalje iz borbe:

- Kada su se pojavili tenkovi, kao da nas je sunce ogrejalo. Koliko smo se mi obradovali tenkovima, toliko su se teroristi OVK uplašili i počeli da se povlače, prepali su se da ćemo stići do Tirane.

Foto: Privatna arhiva

Tri godine u Hrvatskoj

Miladinović je rodom iz sela Osojane na KiM, prekaljeni borac, decenijama je bio vođa tenkista. Pre Kosova bio je tri godine na ratištu u Hrvatskoj

Sve vreme čuo jauke ranjenih

NATO avioni bili su opremljeni za detektovanje temperature tenka, čiji je motor tokom rada dostizao i 100 stepeni. Miladinović kaže da su bez obzira na bombe uspevali da održe vezu s komandom:

- Slušali smo šta se dešava na frontu, lelek i jauke ranjenih. Uprkos ratnom iskustvu koje sam imao, nije mi bilo lako da to slušam, a još gore je bilo mojim vojnicima.

Činjenice o podvigu

* 10. maja 1999, u 19 sati, započela je operacija prebacivanja tenkova na Košare
* dva tenka T-55 poljske proizvodnje prebačena su na prvu liniju fronta
* za 12 sati, pod stalnim naletima NATO aviona i bombi kojima su zasipani, tenkovi su stigli na ključnu tačku
* 1.385 metara nadmorska visina strateški važnog položaja Rasa košares, na koji su stigli tenkovi

BONUS VIDEO: