U srcu Srbije manastir Draganac krije lekovite trave, a baka Stojanka zna recepte za svaku boljku!

Foto: youtube.com/ Televizija Hram

Manastir Draganac

U kući Stojkovića, ovaj svojevrsan običaj prenosi se s kolena na koleno, po ženskoj liniji, decenijama unazada.

 Manastir Draganac danas je duhovni stožer za više od 30.000 Srba koji žive u ovom delu Kosmeta, saborno i mesto utehe za sve čija duša traži živu veru pravoslavnu, kao put ka spasenju.

Manastir se nalazi u istoimenom selu Draganac, u netaknutoj prirodi. Put kojim se ide do Draganca vodi kroz hrastovu šumu, od koje ništa drugo ne vidi, osim parčića neba i na njima oblaci. 

Dalje u rodnom selu, kao i u samoj šumi, Stojanka bere biljke, koje suši za čaj i meleme.

- Najbolje je da se travke i ostale lekovite biljke beru od Ivanjdana. Od tog datuma pa nadalje, kažu naši stari imaju najveću lekovitu moć. Kada god nešto uberem i donesem kući, stavim da se suši na promaji, u hladovini. Evo kako se pravi kantarionovo ulje, koje je veoma lekovito za zarastnje rana i za kožu uopšte. Cvetovi kantariona potope se u ulju u nekoj flaši i tako na suncu stoje mesec ipo dana. Ulje dobije svetlocrvenz boju, specifičnog mirisa. Pored korišćenja za zarastanje rana, veoma je dobro i da se stavlja na lice, kako bi koža bila meka, a ten čist - otkriva Stojanka.

Ona iz jednog zavežljaja vadi vosak, star nekoliko decenija, koji je nasledila od svoje svekrve. Kaže da je veoma lekovit, jer je iz košnica koje su u okolini Draganca. 

- Kad se oko inficira, odreže se malo voska, koji se zagreje, tek toliko da omekša. Potom se stavi na oko i infekcija preko noći nestane. Imam i beli kamen, belu zemlji koja je lekovita za kožna oboljenja. Najbolje leči tzv, "rusu". To je crvenilo na koži, neka vrsta osipa, koji nestaje, nakon što se ovaj beli porah utrlja na na koži, gde se crvenilo pojavilo - priča Stojanka.

U njenom dvorištu ima ima dosta lekovitih biljaka koje sama sadi i neguje, ali i mnogo toga još. Tu su cincari, dunje, domaće kupine, maline i drugo voće.

Danas u Kosovskom Pomoravlju živi između 30.000 i 40.000 Srba. Uprkos velikim problemima sa kojima se susreću, odlučni su da ostanu i opstanu na Kosmetu.

- Ne plašim se ničega, ako moram da umrem i stradam, neka to bude na mojoj zemlji u mojoj kući. Gornje Kusce je veliko srpsko selo, sa preko 400 domaćinstava.  Živi se uglavnom od poljoprivrede, a po neko ima sreću i da radi u školama ili u zdravstvenim ustanovama. Održavaju nas vera i naše svetinje, koje su stre i po viševekova. Svedočasnstvo su našeg postojanja na Kosmetu, ostajemo ovde, šta god se dešavalo - poručuje Stojanka dok prebira po lekovitim osušenim travkama.

Dodaje da u kutiji ima preko 30-ak različitih biljaka "za svaku boljku". Ipak najbolji lek za to kad boli duša, kaže, je u manastiru Draganac.