Miroslav Čučković: Beograd pred istorijskim zaokretom! Počinje najveći infrastrukturni projekat u istoriji grada - metro (VIDEO)

Beograd se danas nalazi pred jednom od najvažnijih infrastrukturnih prekretnica u svojoj savremenoj istoriji. Nagli rast broja vozila, sve veće saobraćajne gužve i promenjene navike građana dodatno opterećuju postojeći sistem javnog prevoza, uprkos značajnim ulaganjima u njegovu modernizaciju.

U takvim okolnostima, izgradnja metroa više nije pitanje dugoročnog planiranja, već nužnost koja treba da obezbedi održivo funkcionisanje grada. Proces koji traje decenijama sada ulazi u fazu konkretne realizacije, nakon rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, obezbeđivanja finansiranja i zaključivanja ključnih ugovora.

O trenutnom stanju projekta, izazovima i očekivanjima govori gradski menadžer Miroslav Čučković.

Foto: Republika

Žila kucavica svakog grada je infrastruktura, Beograd čeka metro - dokle se stalo sa izgradnjom metroa?

- Mi smo učinili maksimum da u prethodnom periodu od nekoliko godina uradimo maksimalno moguće rasterećenje saobraćaja u Beogradu. Ako vam kažem podatak da smo 2015. imali registrovanih pola miliona vozila u gradu Beogradu i nekih 50 hiljada autobusa i kamiona, trenutno je ta cifra skočila na 700 hiljada registrovanih vozila i negde oko 80 hiljada teretnih vozila, što kamiona što autobusa. Taj nivo saobraćaja, taj nivo navika ljudi da koriste svoje lične automobile, predstavlja veliki izazov. Mi smo pokušali da u nekoliko segmenata olakšamo situaciju, pre svega uvođenjem novih 1.200 vozila,

potpuno novih, najmodernijih, na ulice Beograda. To je direktno menjanje kompletne „krvne slike“ javnog prevoza u Beogradu. Uključujući i novih 13 tramvaja, dok je ukupno 25 kupljeno. Želja nam je bila da kroz sistem besplatnog javnog prevoza izvršimo jednu vrstu restarta odnosa Beograđana prema javnom prevozu.

Danas, za razliku od pre tri godine, imate 1.200 potpuno novih vozila, imate njihovu strogu kontrolu da budu čista, održavana i funkcionalna. Imali smo više stotina miliona dinara naplaćenih kazni zbog nepoštovanja standarda, klimatizacije, grejanja i urednosti. Cilj je bio da građani imaju komfor i mogućnost planiranja svog vremena, bez potrebe da koriste lični automobil, traže parking i troše gorivo. Ipak, kada se sve to sagleda, jasno je da je jedino sistemsko rešenje izgradnja podzemne železnice visokog kapaciteta, potpuno nezavisne od svega što se dešava iznad zemlje, kao i širenje tramvajskih linija kao dopune tom sistemu.

Još 1976. doneta je odluka da se u Beogradu gradi metro. Danas, 2026, dolazimo do trenutka kada to postaje najveća investiciona faza i kada počinje izgradnja.

U prethodnom periodu najzahtevniji deo bio je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Na trasi prve linije metroa isplaćeno je više od 6 milijardi dinara. Ljudi koji su imali kuće, lokale i objekte na trasi adekvatno su obeštećeni i preseljeni. Konkretno, na pojedinim lokacijama isplaćivane su čitave porodice, koje su potom kupovale nove stanove ili birale druge modele obeštećenja. Paralelno sa tim, angažovani su međunarodni i domaći stručnjaci, sprovedene su sve tehničke i projektne procedure i potpisana su tri ključna ugovora. Prvi se odnosi na izgradnju tunela i metro stanica, drugi na isporuku vozova i kompletnu opremu, dok je treći vezan za nadzor nad izvođenjem radova.

Mašine za kopanje tunela su naručene, trenutno se testiraju u Kini i očekuje se da tokom leta stignu u Beograd. Plan je da se kopanje započne iz dva pravca, od Makiškog polja i od Pančevačkog mosta, kako bi se tuneli spojili u centralnoj zoni grada.

Foto: Republika

I dalje se ne koristi dovoljno javni prevoz, iako su autobusi često poluprazni. Zašto je to tako?

- To je stvar navike. Iako je javni prevoz besplatan, mnogi i dalje biraju automobile. Daću primer - nova tramvajska linija 8 - funkcioniše na 15 minuta, prolazi kroz ključna saobraćajna čvorišta, kao što su Autokomanda i Slavija.

Ako vam je to ruta do posla ili škole, moj savet je da koristite tramvaj, imate prioritet prolaza, a ne brinete o parkingu i ne trošite gorivo.
To je proces koji će vremenom dovesti do promene navika, posebno kod mladih. Već se vidi da su noćne linije veoma opterećene, jer ljudi prepoznaju prednosti bezbednost, manje problema, više komfora.

Kakva će biti dubina metroa i kako će izgledati stanice?

- Dubina stanica će biti od 20 do 40 metara. Površina iskopa za jednu stanicu je veličine fudbalskog terena oko 100 x 50 metara. Radovi će se odvijati fazno, uz zatvaranje pojedinih ulica i prenamene saobraćaja. Na primer, na nekim lokacijama će biti potrebno zatvaranje traka i pravljenje obilaznica. Grad ima iskustva sa ovakvim radovima. Rekonstruisane su velike saobraćajnice i život je funkcionisao. Ne možete izgraditi veliku infrastrukturu bez privremenih otežanja. Važno je da građani budu informisani i da razumeju da će oni prvi koristiti benefite metroa.

Foto: Republika

 

Često se kritikuje da svaka vlast počinje projekte, ali ih ne završava. Kako to komentarišete?

Još 1972. godine, u vreme gradonačelnika Branka Pešića, napravljen je plan razvoja Beograda do 2000. godine. Tada je predviđeno izmeštanje železničke stanice, razvoj priobalja, kao i metro sa početnom stanicom na Makiškom polju. Zbog istorijskih okolnosti ratova, kriza i ekonomskih problema, taj plan realizujemo tek posle više od 50
godina. Danas imamo priliku da ne čekamo novih 50 godina za sledeći razvojni ciklus, već da u narednim godinama realizujemo ključne projekte.

Kada ste bili "na ivici"?

Tokom poplava 2014. u Obrenovcu. To je bio trenutak kada se borite danima bez prestanka, voda je nadolazila ogromnom snagom i uništila veliki deo grada. Uništeno je više škola, vrtića, privrednih objekata i infrastrukture. Ali zahvaljujući zajedničkom naporu,
grad je obnovljen. U tim trenucima donosite odluke bez razmišljanja o sebi. Vodite računa o građanima i sistemu. To je bio jedan od najtežih, ali i najvažnijih perioda.

BONUS VIDEO