Nekadašnji debeovac otkriva kako je bio začetnik obojene revolucije u Makedoniji: ALBANCI ME MOLILI DA POMOGNEM DA SRUŠE ALIJA AHMETIJA

Bio je mlad pravnik kada mu je rečeno: "Sutra putuješ za Pariz."

Nije pitao zašto.Od Ruzveltove ulice i iscepanih cipela preko tajnih operacija u Minhenu do političkih potresa u Makedoniji, Božo Spasić, obaveštajac, kaže da je modernizovao sistem rada jugoslovenske državne bezbednosti i da je učestvovao u događajima koji su promenili tok istorije regiona. U intervjuu koji će izazvati polemike Spasić govori o vezi službe i podzemlja, o raspadu Jugoslavije, o metodama koje su se koristile u borbi protiv ekstremizma.

Foto: Republika

■ Kažete na početku: "Nikada pravi obaveštajac neće reći celu istinu." Zašto?

- Zato što to nije profesija u kojoj ispričaš sve kao u kafani, pa se sutra praviš da ništa nije bilo. Obaveštajac uvek ostavlja prostor - ne otkriva epilog, ne otkriva sve veze, ne otkriva imena. Prvo, zato što je to pravilo zanata. Drugo, zato što ima stvari koje nisu samo tvoje. Imaš sistem, imaš ljude, imaš operacije, imaš kontakte koji ne smeju da izađu. I treće, istina u tom poslu nikad nije jedna linija. Nije "bilo tako i tako". Uvek ima slojeva. I zato kad danas gledam kako neki pričaju po televizijama, a nikad nisu ušli u to, meni bude smešno, ali i opasno jer prave mitove.

■ pomenuli ste prvi put javno jednu priču o Makedoniji, tvrdite da ste bili začetnik "obojene revolucije".
- Da. Prvi put ekskluzivno govorim: pre nekoliko godina kontaktirale su sa mnom kolege iz Makedonije. Oni su Šiptari, obratili su mi se iz Makedonije. Kažu: "Da li možemo da se vidimo?" Rekoh: "Možemo." I tu se vidimo, nadomak vašeg studija. Došla su trojica. Jedan je išao sa mnom na kurs državne bezbednosti. Dvojica su došla s problemom. Kažu: "Nama treba pomoć, mi ne znamo kako da srušimo jednog tamo, zove se Ali Ahmeti." Kažu: "Predsednik stranke, lopovčina. On nema u kancelariji kompjuter" i dodaju: "Ima samo onaj merač novca."

Foto: Republika

U početku sam pristao čisto iz zabave. Da vidim dokle to ide. Međutim, posle je postalo ozbiljnije. Nisam računao da oni hoće da idu dotle, praktično da ga obore. On je bio izuzetno jak u zapadnoj Makedoniji. Finansijski moćan, strukture, Tetovo, to je njegova baza. I onda se to toliko iskomplikovalo da je došlo do nereda u Makedoniji. I ja sam začetnik te obojene revolucije upravo time što sam počeo taj posao i radio s njima.

I na kraju se završilo kako se završilo: Nikad više, kažu mi, Božo, nije ono što je bio kao kad ste ga vi napali. To je bilo pre sedam-osam godina. On jeste i dalje moćan, finansijski jak, u Tetovu jak, ali nikad više nije bio na nivou na kom je bio.

■ Znači li to da se obaveštajni posao svodi na to: neko želi nešto, pa traži nekoga ko ima iskustva?

- Uvek. Kad neko želi nešto, obraća se nekome. Ko ima iskustva. A meni je sve to prošlo kroz ruke. Kad gledam neke događaje danas, meni je sve to već poznato. Prošao sam to. Video sam. I zato ljudi dolaze.

■ Spomenuli ste cipele kao osnovu operativnog rada. Šta to znači?

- Znači da je osnova operativnog rada upornost i teren. Mlađe generacije misle da sve može kompjuterima. Ne može. Sve može cipelama. Moraš da slušaš i da tabanaš. Ja sam iscepao desetine pari cipela dok nisam seo u golfa. Tada je golf bio policijski, udbaški auto, kako se kaže. Ali dotad: cipele, cipele, cipele.

Moj prvi zadatak: došli smo do podatka da se u Ruzveltovoj ulici nešto krije, podržava četnike ili ne znam šta, to su bile osamdesete. Kao naivan, mlad operativac kažem: "Ja ću da ga nađem." O njemu imam samo podatak: Ruzveltova ulica. Možeš da misliš koliko sam tabanao i gledao ulaze. I na kraju ga nađem. Majko moja mila, nađem ga na Ciglari. Imale su barake za radnike, velike. On otvara svesku, gleda, pravi razliku između živog i mrtvog... I tu shvatiš: ako si uporan, doći ćeš do zadatka. Svi su mi govorili: "Ajde, beži, nemoj da ga tražiš, baš nas briga." Ali u tom poslu upornost je osnova.

Foto: Republika

■ Najčešća teza: služba i kriminalci. Vi kažete da je to mit.

- Mit. Služba nije stvarala kriminalce. Mi smo uzimali gotove. Ljude koji su već bili u kriminalu. Već u zatvorima. Ljude koje je baš briga. Njima je bilo važno da dobiju lažnu putnu ispravu, dokument, logistiku. To su bili rentirani ljudi. Mi ne šaljemo svoje operativce da direktno izvrše akciju. Mi koristimo agente i treća lica. Selekcija je ozbiljna. I da se razumemo: ne može služba da pravi kriminalce jer se ti kriminalci posle vraćaju u zemlju. To je suludo. Nego: koristiš postojeće. I time upravljaš rizikom.

BONUS VIDEO