Lekari koji rade i u privatnoj praksi "deru" pacijente!

Autor: Milan JOVANOVIĆ

Vesti

15.11.2026

21:02

Dodaj Republiku kao željeni izvor na Googlu

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Srpsko zdravstvo ogrezlo u korupciji

Lekari koji rade i u privatnoj praksi "deru" pacijente!

Zdravstveni sistem u Srbiji suočava se s ozbiljnim problemima, a jedan od ključnih uzroka korupcije i narušavanja odnosa između lekara i pacijenata jeste mogućnost istovremenog rada u državnom i privatnom sektoru, upozoravaju eminentni lekari i ističu da se kod privatnika dešava prava pljačka pacijenata.

Republika — Dr Dragan Milić, kardiohirurg, odbornik u Skupštini grada Niša

Profesorima najcrnji obraz

Dr Delić kaže da se mutne radnje više odnose na lekare koji su u rangu profesora, nego na one koji rade u domovima zdravlja:
- Oni koji bi trebalo da budu najodgovorniji, najglasniji, najproduktivniji, najkreativniji, koji treba da vuku napred zbog svog znanja, rejtinga, položaja - ćute. Činjenica je da mi poslednjih decenija nemamo proaktivnu, funkcionalnu, kreativnu, kritičku, društvenu elitu, a ja zaista lekare doživljavam kao elitu. Lekari bi morali da budu elita. Zbog svoje edukacije, koja je zaista izuzetno teška, kontinuirana, tu je i rad s ljudima koji su ponekad zahtevni, koji traže da im pomognemo, a ponekad medicina ne može da pomogne. To je jedan veliki stres za nas lekare.

O tome svedoči dr Dragan Milić, kardiohirurg, odbornik u Skupštini grada Niša i predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES), koji je izneo šokantne detalje.

PAPRENE ANALIZE

- U državnom zdravstvu je Eldorado: uradiš nula operacija, 200.000 dinara plata, uradiš 100 operacija, opet 200.000. Zašto onda da radiš? Zbog toga privatno dobiješ para koliko radiš, gde se otvara širok prostor za manipulacije i otimanje para bolesnim ljudima koji imaju novca - kaže dr Milić.

On to pojašnjava na jednom primeru:
- Recimo, došli ste na neki pregled i realno vam trebaju dva pregleda da bi se raščistila dilema, medicinski, gledano po protokolu. A onda vam lekar kaže da vam treba 11 pregleda, tobož brine za vaše zdravlje i ne želi da omane u dijagnozi i lečenju. Kad platite tih 11 analiza, onda on kaže kako ima veliku dilemu, da mora da se uradi još jedna analiza, koja je ključna, ali skupa: 6.500 evra. Platite, dođete za 10 dana, sve čisto i vi srećni. Dali ste 10.000 evra za lečenje, a lekaru u džep 5.000. Na taj način pacijenti bukvalno postaju žrtve.

Hrvati troše upola manje

Prema izveštaju Svetske banke, građani Srbije, u proseku, godišnje potroše dodatna 664 evra po stanovniku iz sopstvenog džepa za privatne preglede, dijagnostiku i lekove. To znači da privatna plaćanja čine između 35 i 45 odsto ukupne potrošnje u zdravstvu, što je znatno iznad evropskog proseka.
Poređenja radi, stanovnici susedne Hrvatske iz svog džepa godišnje izdvajaju oko 215 evra za privatno zdravstvo, što je više nego tri puta manje od proseka u Srbiji. Stručnjaci Svetske banke i domaći analitičari upozoravaju da svaki udeo plaćanja iz džepa iznad 20 odsto ukazuje na ozbiljnu neefikasnost javnog sistema i finansijski opterećuje najsiromašnije građane.

Druga je situacija kad odete kod državnog lekara:
- I ako vam trebaju dve analize, on uradi jednu, neće da gubi vreme. I vi nikako da nađete tu sredinu. Zato to mora da se menja.
Ukazujući na razlike u dostupnosti zdravstvenih usluga u privatnom i državnom sektoru, Milić navodi da pacijenti u privatnoj praksi neretko plaćaju i analize koje nisu neophodne, dok u državnim ustanovama ponekad ne mogu da obave ni osnovne dijagnostičke procedure.

NEMA KONTROLE

- U privatnoj praksi postoje primeri gde se rade analize i koje trebaju i koje ne trebaju jer se svaka analiza debelo naplaćuje dok se u državnoj ustanovi ne rade ni one najosnovnije analize s različitim objašnjenjima. Zdravstveni sistem mora da se menja, mora se ukinuti dvojni radni odnos, uvesti stroža kontrola kvaliteta rada i nagrađivanje po učinku, koliko si i kako radio - navodi Milić.

Njegov kolega dr Dragan Delić, profesor Medicinskog fakulteta u penziji, ističe da postojeći sistem ne vrednuje rezultate rada.

- Ovaj sistem podrazumeva da nema unutrašnje i spoljašnje kontrole. Ovaj sistem podrazumeva da postoje brojne etičke stranputice, koje lekar može da iskoristi, kao i dosta nekontrolisan dopunski rad. Takođe, neki profesori su u upravne odbore, nadzorne odbore, našli dobra uhljebljenja, razne projekte dobijaju preko veze i tako dalje. Znači, nekima ovakav sistem odgovara i taj broj mislim da nije mali - upozorava dr Delić.

Ne može bolestan od
raka da čeka šest meseci

Dr Milić je posebno ukazao na položaj onkoloških pacijenata, za koje višemesečno čekanje na dijagnostiku i početak lečenja može predstavljati ozbiljan problem.
- Neophodno je uvesti protokole i nacionalne vodiče za lečenje koji će tačno definisati dijagnostičke i terapijske modalitete uz jasno definisane vremenske okvire. Ne može, na primer, onkološki pacijent da čeka dijagnostiku i lečenje šet meseci! Njemu je potrebna pomoć odmah - ističe Dragan Milić.
Prema Milićevim rečima, reforma zdravstva ne može se svesti na pojedinačne promene, već zahteva sistemsko uređenje koje će obezbediti transparentniji rad zdravstvenih ustanova, jasne standarde i veću odgovornost zaposlenih.
Krajnji cilj, kako ističe, mora biti zdravstveni sistem u kojem će svaki pacijent imati pravovremenu i dostupnu zdravstvenu zaštitu, bez obzira na svoje materijalne mogućnosti.

Sirotinja osuđena na smrt

Nevladina organizacija Doktori protiv korupcije ocenila je da lista čekanja nije posledica deficita kadrovskih i infrastrukturnih kapaciteta već anahrone, monopolske i koruptivne sistemske zdravstvene regulative, usvojene još 2005.
Ocenili su da su posledice sedenja na dve stolice bile trenutne - dopunski privatni rad smanjio je produktivnost državnog sistema i stvorio veštačke liste čekanja, što osiguranike Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) gura u privatni sektor, gde ponovo plaćaju uslugu uprkos već plaćenom zdravstvenom doprinosu od 10,3 odsto.
- To dovodi do zdravstvene diskriminacije velikog broja pacijenata slabijeg imovinskog stanja s teškim posledicama po život i zdravlje - dodaje se u saopštenju.
Legalizacija konflikta interesa, urušavajući etičke norme, kako tvrde, stvorila je uslove za institucionalnu korupciju - od trgovine zaposlenih u beogradskoj Hitnoj pomoći s pogrebnicima, do komercijalnog preskakanja lista čekanja u Institutu za onkologiju Vojvodine, što je pravdano time da se radi o dobrom izvoznom poslu.

Gde nestaje 10 milijardi evra godišnje?

Doktori protiv korupcije ukazuju na nesrazmeru između novca koji se izdvaja za zdravstvenu zaštitu i rezultata zdravstvenog sistema. Prema njihovim navodima, ukupna potrošnja za zdravstvo u Srbiji iznosi oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno približno 10 milijardi evra, dok su pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva i dalje razočaravajući.
Posebno ističu visoke stope smrtnosti od kardiovaskularnih i malignih bolesti, kao i maternalni mortalitet, za koji tvrde da je među najvišima u Evropi.
Organizacija smatra da uzroke problema treba tražiti i u modelu organizacije zdravstvenog sistema, koji je, kako ocenjuju, zasnovan na konceptu usvojenom početkom dvehiljaditih godina.
Kao važan dokument u tom procesu navode strategiju "Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu" iz 2003, nakon koje su 2005. usvojeni sistemski zakoni koji, prema oceni ove organizacije, sadrže koruptivne odredbe.

Kako sve otimaju pare

x U stomatologiji, ginekologiji i dermatologiji ponekad se fiziološke promene ili stari, stabilni problemi predstavljaju kao hitna stanja koja zahtevaju skupe tretmane (poput nepotrebne zamene svih plombi, agresivnih laserskih tretmana ili dugotrajnih terapija)
x Umesto da se pacijent uputi u ustanovu koja može trajno da reši problem, pojedine klinike sprovode dugotrajne i skupe simptomatske terapije koje samo privremeno ublažavaju tegobe i zahtevaju stalne dolaske
x Pojedini lekari pacijentima daju recepte ili upute sa svojim pečatom za tačno određenu privatnu laboratoriju ili apoteku jer od njih dobijaju procenat za svakog upućenog pacijenta ili prepisani skupi suplement
x Pojedine ordinacije osnovnu cenu intervencije drže niskom, ali na kraju naplate svaku stavku pojedinačno, uključujući sterilne rukavice, špriceve, lokalnu anesteziju, vađenje konaca ili previjanje