Perišić odgovorio na optužbe: Nisam izdajnik, ja sam general koji je odbranio čast Srbije

Foto: ST/N. MANDIĆ

Momčilo Perišić

Analizirajući neistinita, negativna i neargumentovana pisanja o meni u Vašem listu zaključio sam da glavni urednik, urednici i njegovi saradnici a posebno novinari izvršioci imaju negativan stav prema meni koji je verovatno zasnovan na predrasudama. Ovo ne trebam dokazivati jer sve što je negativno napisano o meni niko iz vaših novina ,,SRPSKOG TELEGRAFA'' nije našao za shodno da čuje moje mišljenje, tako da su pokazali da drastično krše novinarski-profesionalni kodeks i imaju krajnje nekorektan odnos prema meni.

Uprkos takvom negativnom dugogodišnjem odnosu Vaših novina prema meni, pristao sam da dam intervju sa primarnim ciljem da doprinesem rasvetljenju istine o sudbonosnim događajima našeg naroda u poslednje tri decenije i doprinesem donošenju realnijeg zaključivanja o odgovornosti državnika koji su donosili pogubne odluke po narodu i državi, a sekundarni cilj davanja intervjua je pokušaj da se odbranim od zlonamernih i neargumentovanih izjava i optužbi mediokriteta, pa i napada opasnih političkih štetočina po narod i državu.

 

 

Na mene srpskog generala koji je:

- branio i odbranio svoje potčinjene u zenici ustaškog oka Zadru i Čapljini, a time spašavao čast i dostojanstvo vojske,

- planirao i pripremio VJ za odbranu od terorizma i pobune na KIM,

- planirao i pripremio odbranu VJ i SRJ od agresije NATO,

- osmislio i realizovao pomoć vojskama srpskog naroda u RSK i RS a, bez čijeg angažovanja pitanje je da li bi RS bila stvorena i verifikovana,

- dobrovoljno otišao u Hag da brani čast i dostojanstvo vojske, naroda i države,

- i odbranio, jer sam mojom oslobadjajućom presudom odbranio Vojsku Jugoslavije, srpski narod, SRJ i Srbiju od optužbi da smo krivi za zločine u Hrvatskoj i zločine i genocid u BiH, čak svojom odbranom skinuo sa Vojske Republike Srpske epitet ,"zločinačka" što je suštinska bitna stvar za opstanak Republike Srpske

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Zgrada Generalštaba

Na mene su se okomili se pripadnici mog naroda, frustrirani predatori što su sopstvenim greškama upali u ekipu gubitnika, pa nisu realizovali svoje karijerističke bolesne ambicije.

Za sada ističem Ljubana Karana, bivšeg oficira u organu bezbednosti koji je bio potčinjen general-pukovniku Miki Stevanoviću komandantu RV i PVO, kandidatu za načelnika Generlštaba Vojske Jugoslavije 1993. Ljuban Karan u Vašem listu od 15.jula 2018.u članku pod naslovom "NATO je Miloševiću pre 25 godina podmetnuo svoja tri generala!" kaže kako je general pukovnik Božidar Mika Stevanović bio jedini kandidat za načelnika GŠVJ u avgustu 1993. godine, ali nije postavljen jer je postavljen general-potpukovnik Momčilo Perišić koga su obaveštajne službe NATO Miloševiću poturile.

 

 

O tome znam i tvrdim sledeće:

U to vreme ja sam bio general-potpukovnik komandant Treće armije u čijem sastavu je bilo četiri korpusa, pa i prištinski. Pre toga sam bio dve godine u ratu i do tada najmlađi od svih generala u VJ a sa najdužim ratnim stažom.

U novinama je u proleće i početkom leta 1993. bilo raznih kalkulacije ko će biti naredni načelnik GŠ VJ, jer je aktuelni general pukovnik Života Panić (inače vrsni general) bio u nemilosti predsednika Radikalne Stranke koji je ucenio skupštinu SRJ, da neće podržati izglasavanje budžeta ako ne smene generala Panića. U tim navinarskim nagađanjima bilo je raznih generala ali je dominiralo ime Božidara Mike Stevanovića i moje ime. Nekoliko puta general Stevanović me je zvao, razmenjivali smo stručna mišljenja, ali ne o kadrovskim pitanjima. On i gro vazduhoplovnih generala i starešina su me znali, bili su mi zahvalni za presudno angažoivanje u odbrani aerodroma "Zemunik'' kod Zadra i "Ortiješ i Jesenice" kod Mostara, a ja njima za pomoć u briljantno izvedenoj operaciji spašavanja preko 300 blokiranih pripadnika JNA u kasarni u Čapljini, koje mi je, po povlačenju Užičkog Korpusa sa prostora Istočne Hercegovine, ostavio u nasleđe general Milan Torbica, u toku prijema dužnost komandanta korpusa na tom prostoru.

 

 

Znao sam da je general Stevanović sa svojim najbližim saradnicima uz pomoć DB Srbije i MUP Srbije postao blizak Skobodanu Miloševiću i dnevno su se družili na ,,radnom doručku'' u zgradi predsednika Srbije. Ta ljubav je i rodila ideju o novoj srpskoj vojsci pod krilaticom: "plavo gore, plavo dole".

Vrsna novinarka Dada Vujasinović baveći se novinarskim istraživanjem krenula je da intervjuiše kandidate za načelnika Generalštaba VJ. Intervjuisala je sve, pa i mene, intervju je izašao u listu "Duga". Nisam smatrao da ću biti kandidat za načelnika GŠ jer sam bio najmlađi, pa o tome nisam ni razmišljao, a inače sam uvek težio da višu sledeću dužnost ne primam ako se samoanalizom ne ubedim da sam za nju sposoban. Iznenada, u avgustu 1993. general Panić me zove da hitno dođem u Generalštab bez ikakve pripreme u odeći u kojoj se nalazim. Na putu ka Beogradu analiziram šta je tako hitno, i ne slutim da me traži tadašnji Vrhovni Savet Odbrane. Kad sam došao u GŠ upute me u Botićevu vilu kod Kuće cveća gde me čekaju predsednci SRJ Zoran Lilić, Srbije Milošević i Crne Gore Momir Bulatović.

Kažu mi da sam kandidat za načelnika Generalštaba VJ, da imaju pun konsenzus o mom imenovanju ako prihvatim, ali mi kažu da su već penzionisali 43 generala. Ja ih pitam koji su to generali, daju mi spisak, čitam i Božidar Mika Stevanović je među njima. Pitam da li ja mogu uticati na taj spisak, ako pristanem da budem načelnik GŠ VJ, kažu ne možeš. Pitam da li ako pristanem na tu funkciju dozvoljavate da im neko od vas saopšti da su penzionisani, a ne da to bude preko televizije. Kažu ako budeš prihvatio dužnost, onda im ti saopšti.

 

 

Onda im ja kažem, među penzionisanim generalima ima boljih za tu dužnost od mene, jer ja nisam do sada radio u GŠ, ali pošto je to vaše rešenje, a država i narod su u teškoj poziciji, vojska sa oskudnim materijalnim i drugim resursima, sa velikim socijalnim problremima dužan sam da vam pomognem:

- u saniranju posledica zbog ratnih dejstava,

- transformaciji VJ,

- pomoći u odbrani naroda u RS i RSK,

- i pripremi za sprečavanje terorizma na KIM.

Oni mi kaži postavljen si na dužnost, sutra je primaš. Čestitaju mi svi, Milošević najsrdačnije.

Jedan pukovnik iz RV i PVO me istog dana upozorava na opasnost da budem likvidran. Pitam zašto, kaže znamo da si ti protivnik vojske "plavo gore, plavo dole". ' To sam ozbiljno shvatio tek kasnije. Nakon prijema dužnosti načelnika GŠ razgovarao sam sa Momirom Bulatović čiji otac mi je bio pretpostavljeni tokom službe. Momir mi je preneo pozdrave od oca, a ja sam ga pitao šta je bilo presudno da me postavite na dužnost NGŠ VJ Rekao je:

- Prvo, najmlađi si general, imaš najviše uspeha u ratu i ratnog iskustva, bio si na službi u svim republikama, prošao si sve dužnosti u vojsci, nemaš nikakvo bogastvo i lako ćeš sačuvati socijalni mir u Vojsci, imaš dovoljno znanja za tu funkciju i ljudi u vojsci i van nje te poštuju;

- Drugo, Miloševićev kandidat bio je Božidar Mika Stevanović, ali je odbačen jer je nacionalista i preti krvoprolićem. Njega je intervjuisala Dada Vujasinović, po završenom intervju on je pita: "dete da li si li isključila to s.... (misli na diktafon), ona je potvrdila da jeste, a on: "e onda da ti nešto čiča kaža, kad primim dužnost načćenika GŠ VJ prvo ću da sredim vojni vrh, a onda krećem da sredim državni vrh, za to imam pripremljene snage''.

 

 

Dada nije isključila diktafon to je snimljeno, predala je to organu bezbednosti VJ, a onda je to na sednici VSO preslušano i svi su jednoglasno odbacili njega, doneli odluku o penzionisanju 43 generala i da mene pozovu na razgovor radi prijema te dužnosti.

Momir me je zamolio da ispitam da li je u RV na aerodromu Batajnica bila naoružana neka avio jedinica. Proverio sam i bila je naoružana jedna eskadrila sa avio raketama i bombama za obračun sa izabranim predstavnicima vlasti sopstvenog naroda u državnom vrhu.

Da je Božidar Mika Stevanović postao načelnik GŠ možda bi stvarno upotrebio tu jedinicu i druge i izazvao krvoproliće. No, lično smatram da piloti ne bi izvršili njegovo naređenje, jer kad su namerno promašili "Banske dvore" u kojima je sedeo ustaški HDZ vrh na čelu sa Tuđmanom, promašili bi i zgradu u kojoj je sedeo izabrani predstavnik sopstvenog naroda.

Pošto je Momir Bulatović, nažalost, u međuvremenu preminuo, Milošević takođe nije među živima za ovo što govorim ima živih svedoka (molili me da ih ne pominjem) i sigurno postoji i audio zapis, a možda i na papiru, jer se sve sednice VSO snimaju a potom pravi zapisnik na papiru.

Evo kako sam ja i zašto postao načlenik GŠ VJ, a ne kako Karan kaže, koji je bio blizak generalu Stevanoviću, pa sa njegovim penzionisanjem i sam izgubio pozicije, kroz izmišljene priče leči svoje komplekse.

Da su novinari koji su pisali o Karanovoj izmišljotini nazvali mene, ili bilo kog navedenog generala kojeg je NATO navodno poturio Miloševiću, siguran sam da bi ste ga sprečili da obmanjuje javnost preko Vaših novina.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Miroslav Lazanski

BEZ POMINJANJA IMENA

U Vašem listu od 21.05.2018 pod naslovom: LAZANSKI OTKRIO DUGO SKRIVANU TAJNU: ,,Pojedini srpski generali prodali kosovo albancima'' nigde u tekstu Lazanski ne pominje moje ime niti bilo šta što bi se moglo odnositi na mene, i to ne što me štiti, nego što to napsano nema veze sa generalom Perišićem, jer on piše o tome da su u toku bombardovanja generali ubedili Miloševića, a Milošević i ja niti smo se videlo ni čuli od mojeg izlaska iz VJ 24.11.1998. do marta 2005. kada smo se sreli u Hagu.

Ali tu je jurišnik Ljuban Karan koji odmah u neimenovanom Miroslavljevom saopštenju prepoznaje "vinovnika" svojih bolesnih ambicija generala Perišića i smešta me ni manje ni više, kao i Grahovac Blagoje na američki nosač aviona u Jadranu.

Nikada na ni jednom NATO nosaču aviona nisam bio, to je Karanova izmišljotina, koja možda ima utemeljenje u još većoj izmišljotini Blgoja Grahovca u knjizi "Glasovi iz gluve sobe".

Tu se javlja paradoks, general avijacije Blagoje Grahovac ne može da smisli organe bezbednosti JNA i VJ u kojima je Karan bio, čak kompletna knjiga "Glasovi iz gluve sobe" tome je posvećena, ali u smeštanju Perišića na nosač NATO su jedinstveni, samo Grahovac zbog Frojdove ,,omaške u govoru'' - čitaj pisanju, a Karan iz osvete.

O nasaču helikoptera nešto sam već rekao u ovom intervju, ali ste vi bez mog znanja i odobrenja to izbacili, pa ponavljam, u martu 1995. Milošević me upućuje na razgovore sa načelnikom glavnog stožera Hrvatske generalom Jankom Bobetkom.

Pregovori se organizuju na francuskom nosaču helikoptera "Žan Bat'' lociranom pod uglom 45 stepeni u odnosu na aerodrom Ćilipe i Tivat u Jadranskom moru, helikopteri sa tog nosača jednovremeno dolaze, jedan na Tivat po mene, drugi na Ćilipe po Bobetka i jednovremeno sleću na nosač helikoptera.

Tu smo proveli ceo dan u razgovoru oko odnosa VJ i Vojske Hrvatske sada i u budućnosti, sa napomenom da glavni cilj Bobetkov je bio saznanje kako će reagovati Vojska Republike Srpske, pa i VJ u slučaju nasilnog reintegrisanja Republike Srpske Krajine u Hrvatsku, a moje interesovanje bilo je da saznam da li će i kada biti napad na Republiku Srpsku Krajinu i to po delovima. Došao sam do skoro 100 odsto tačnih saznanja, a Bobetku nisam otkrio kako će se ponašati VJ. Za Vojsku Republike Srpske rekao sam da će sigurno pomoći vojsci Krajine.

Dakle, o tom stvarnom za javnost interesantnom istinitom događaju, uz tvrdnju glavnog aktera, vaš list neće da piše, ali hoće o izmišljotini sklerotičnog Grahovca i frustriranog Karana.

Pitam se da li glavni urednik, kolegijum i novinari lista ,,Srpski telegraf'' namerno prave ovakve promašaje i sa kojim ciljem, ili je to proizvod nonšalantnog odnosa prema svojim čitaocima?

Dok se ne uverim u promenu odnosa Vašeg lista prema meni, objavljivanjem ovog komentara i obraćanjem za mišljenje u slučajevima daljeg napada pojedinaca preko vašeg lista na mene, ZAMRZAVAM SARADNJU SA VAMA.

Momčilo Perišić