"AKO PUTIN POBEDI, SLEDEĆI JE BALKAN": Bajden traži pomoć za Ukrajinu pozivajući se na naš region

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je da bi moguća nestabilnost ako Kongres ne odobri dodatnu vojnu pomoć Ukrajini mogla da se prelije širom Evrope i zapitao se šta bi moglo da se dogodi na Balkanu, upozorivši da bi takva situacija, kako se izrazio, promenila dinamiku.

Bajden je to rekao govoreći u Beloj kući o odbijanju Američkog kongresa da odobri dodatnu vojnu pomoć Ukrajini, prenosi NBC.

NACRT ZAKONA

Kako navodi taj medij, Bajden je više puta, uključujući i tokom obraćanja naciji iz Ovalnog kabineta, upozoravao da bi nedostatak nove pomoći bio užasan za Ukrajinu i širi svetski poredak.

- Ako odemo, a Rusija izdrži njihov napad i pobedi Ukrajinu, šta mislite da će se dogoditi u balkanskim zemljama? Što mislite da će se dogoditi od Poljske do Mađarske - kazao je Bajden, ne precizirajući na šta tačno misli pod pojmom balkanske zemlje.
Bajden je u petak uveče potpisao nacrt zakona o kratkoročnoj potrošnji, kojim će savezne institucije vlasti raditi do početka marta. Zakon se ne bavi dodatnom pomoći Ukrajini, koja ostaje blokirana.

Bela kuća je u decembru prošle godine saopštila da su Ukrajini dostavljena poslednja raspoloživa američka sredstva, a glavni Bajdenovi saradnici otvoreno su predočili američkim zakonodavcima da bi, ako Kongres uskoro ne odobri dodatnu vojnu pomoć Ukrajini, Rusija mogla da dobije rat za nekoliko nedelja, u najboljem slučaju za nekoliko meseci.

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven i direktorka Agencije za nacionalnu bezbednost Ejvril Hejns upozorili su da nije slučajno da je Rusija pokrenula do sada najveći talas vazdušnih napada upravo u trenutku kada je Kongres SAD prošlog meseca odbio da odobri dodatnu vojnu pomoć za Ukrajinu.

BEZ RAKETA

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je i sam u nekoliko navrata pominjao da bi Rusi imali interesa da zapale fitilj na Balkanu, i predsednik SAD Bajden urgirali su u Kongresu SAD da bude odobren novi paket pomoći od 61,4 milijarde dolara, ali republikanci odbijaju da odobre pomoć bez dogovora s demokratama o jačanju bezbednosti duž američko-meksičke granice.

Zapadni zvaničnici procenjuju da bi bez dodatne američke pomoći Ukrajina najpre ostala bez raketa dugog dometa, zatim bez PVO raketa, a kasnije i bez artiljerijske municije i projektila kratkog dometa, kao što su protivtenkovske rakete džavelin i protivazdušne rakete stinger. Kongres je od početka sukoba u Ukrajini odobrio više od 110 milijardi dolara pomoći Kijevu, ali nije odobren ni cent otkako su prošle godine republikanci preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom.

Ozbiljno upozorenje iz NATO

Podsetimo, pre nekoliko dana je predsedavajući Vojnog komiteta NATO admiral Rob Bauer upozorio da se civili moraju pripremiti za sveobuhvatni rat s Rusijom u narednih 20 godina.

- Moramo da shvatimo da mir nije garantovan. I zato se mi spremamo za sukob s Rusijom. Ali diskusija je mnogo šira. Vojno-industrijska baza i ljudi moraju da shvate da igraju ulogu - rekao je Bauer i upozorio da stvari neće biti sjajne u naredne dve decenije.

Da nije pomešao Balkan i Baltik?

S obzirom na to da je izjava Džozefa Bajdena ostala u dobroj meri nedorečena, mnogi su pomislili da je šef Bele kuće, u stvari, pomešao dva regiona Evrope. Prema tim tumačenjima, američki predsednik je mislio ne na balkanske, već na baltičke zemlje (Letonija, Litvanija i Estonija), čiji se predstavnici otvoreno pribojavaju ruskog napada, a na tom potezu se nalazi i isturena ruska enklava Kaljiningrad, za koju svi procenjuju da bi mogla biti prva tačka direktnog sukoba Rusije i NATO.

Pitanje je, međutim, ukoliko je to tačno, zašto je pominjao Mađarsku?

BONUS VIDEO