JEŠĆEMO FERMENTISANE GLJIVE, VEŠTAČKO MESO I SOK OD CRVA!? Američki novinar obelodanio PAKLENI PLAN "KONTROLIGARHA": Govore o klimatskim promenama, a evo šta spremaju!

Tamo Bruner piše kako ličnosti poput Gejtsa svojim kupovinom monopolišu snabdevanje hranom u zemlji, utirući put za barem delimično preuzimanje sistema ishrane u zemlji, kao što su porodice poput Rokfelerovih činile u prošlosti.

Pozivajući se na nedavna ulaganja osnivača Majkrosofta u patentirana đubriva, veštačko meso i kupovinu oko 270.000 hektara američkog poljoprivrednog zemljišta, Bruner piše kako će Gejts - otvoreni zagovornik borbe protiv klimatskih promena - sve to iskoristiti za sebe.

 

Nedavna kupovina američkog poljoprivrednog zemljišta doprinosi njegovom bankovnom računu a ne planeti, tvrdi Bruner.

 

„Preuzimanje sistema ishrane, kao i mnoge druge šeme kontrole u ​​ovoj knjizi, počelo je sa Rokfelerima, a ovaj sistem je unapredio Bil Gejts“, piše Bruner u svojoj studiji o uticaju koji milijarderi imaju na Amerikance.

 „Kao i većina njihovih monopola – od nafte do softvera i na kraju biotehnologije – preuzimanje hrane se svodi na kontrolu intelektualne svojine proizvodnje hrane putem zaštitnih znakova, autorskih prava i patenata“, nastavlja on.

On dalje piše o Gejtsovoj navodnoj povezanosti sa Rokfelerima kroz „Zelenu revoluciju“, period velikog povećanja proizvodnje žitarica za hranu u SAD tokom prve polovine 19. veka. Taj napredak, Bruner kaže, omogućili su milioni dolara istraživanja, koje je finansirao Rokfeler tokom 1940-ih, a koji su u to vreme bili potrošeni da pomognu i u rešavanju krize siromaštva i gladi nakon Velike depresije.

Dok Bruner priznaje da je to delimično tačno, autor nastavlja da piše kako su Rokfeleri - koji se trenutno vrednuju na 8,4 milijarde dolara među 70 naslednika - nastavili da pripisuju zasluge za pozitivne strane ovoga, dok odbacuju krivicu za negativne strane, koje uključuju zagađenje stvoreno pesticidima i ukrupnjavanje malih farmi u velike operacije - a to su stvari koje Gejtsove investicije izgleda podržavaju. 

 

„Zelena revolucija je istovremeno bio dokaz da se problemi poput siromaštva i gladi mogu rešiti ljudskim inovacijama i da rešenja, kao što su genetski modifikovani usevi otporni na pesticide, mogu predstavljati nove probleme“, piše Bruner.

 

On tvrdi da Gejtsova ulaganja u đubriva i biljno meso malo doprinose usporavanju emisije ugljenika, kako on tvrdi, i idu na štetu građana

Navodeći „zagađenje, iscrpljivanje resursa i uništenje malih farmi i farmi u porodičnom vlasništvu“, pisac objašnjava kako veruje da Gejts želi da dobije intelektualnu svojinu proizvodnje hrane kroz niz žigova, autorskih prava i patenata. 

Godine 2018, „investitor iz Luizijane“, za koga se kasnije otkrilo da je Gejts, platio je 171 milion dolara za deo poljoprivrednog zemljišta, jednu od najvećih kupovina nekretnina u poslednje vreme

Poljoprivredno zemljište su kupili Gejts i supruga Melinda pretežno preko svoje investicione kompanije "Cascade Investments".

Pozivajući se na „zagađenje, iscrpljivanje resursa i ukrupnjavanje malih i porodičnih farmi u gigantske farme koje kontroliše korporacija“, pisac objašnjava kako veruje da se istorija sada ponavlja i kako Gejts želi da dobije intelektualno vlasništvo nad proizvodnjem hrane

„Umesto da preuzmu odgovornost za nove probleme“, piše on, „Rokefeleri su preuzeli sve zasluge za obilje useva, dok su za nove probleme okrivili zgodnog žrtvenog jarca -  klimatske promene.

„Sada, Kontroligarsi (Gejts i drugi investitori) tvrde da mogu da reše klimatsku krizu novim patentiranim čudesnim proizvodima koje njih čine još bogatijima i, opet, na račun malih nezavisnih farmera.“

 

Krajem prošle godine, Gejts je branio svoje nedavno interesovanje za poljoprivredu na nakon što su ga mnogi optužili da je kupio „većinu“ američkog poljoprivrednog zemljišta kao deo zavere da izazove nestašicu hrane.

 

„Posedujem manje od 1/4000 poljoprivrednog zemljišta u SAD“, napisao je tada, nakon što je kupio nekoliko hiljada hektara u 18 država.

U svojoj knjizi Bruner citira kako je Gejts uložio milione dolara u kompanije poput "Beiond Meat" i "Impossible Foods" - akcije koje bi verovatno porasle u slučaju nestašice. 

Tvrdio je da bi biznismen - šesta osoba po bogatstvu na svetu sa neto vrednošću od 115,4 milijarde dolara - mogao da izvuče koristi sa svojim drugim ulaganjima u hranu.

„Ne bi trebalo da bude iznenađenje da dok se od seljaka očekuje da jedu fermentisane gljive, meso uzgojeno u laboratoriji i mlečne šejkove od crva, Kontroligarsi – sa svojim privatnim kuvarima – nemaju nameru da rade isto“, piše Bruner.

„Bil Gejts i Voren Bafet vole da jedu goveđe hamburgere i odreske, kada Gejts poseti svog mentora u Omahi“, ističe on, pominjući Gejtsovog 93-godišnjeg prijatelja i kolegu milijardera.

On dodaje da Mark Zakerberg – još jedan investitor u kompanije za alternativne proteine – „voli da jede goveđe grudi i peče svinjska rebra (od pravih krava i svinja) i kaže da je meso „duplo bolje kada lovite životinju za sebe“.

Na drugom mestu u knjizi Bruner komentariše Gejtove nedavne investicije u industriju đubriva i kako one dolaze u sprezi sa preko milijardu dolara potrošenih na farme i nove tehnologije koje ih vode.

Te tvrdnje dolaze mesecima nakon što je inicijativa Ujedinjenih nacija usmerena na „eliminisanje ekstremnog siromaštva, smanjenje nejednakosti i zaštitu planete“ naterala da se zabrani tradicionalnije i pristupačnije đubrenje useva, ostavljajući farmere ljutim.

Bruner primećuje kako su ograničenja na tradicionalno đubrivo uvedena tek „nakon što su Gejts i njegovi prijatelji obezbedili intelektualnu vlasništvo za zamenska đubriva.“

Na drugom mestu u knjizi Bruner komentariše Gejtsove nedavne investicije u industriju đubriva i kako one dolaze u sprezi sa preko milijardu dolara potrošenih na farme i nove tehnologije koje ih vode. Godine 2017, Gejts je navodno kupio značajan udeo u 24.800 hektara zemlje izvan Feniksa, Arizona.

„Više od decenije, dok je ciljao na industriju đubriva, Bil Gejts je takođe tiho kupovao velike delove američkog poljoprivrednog zemljišta“, navodi autor.

„Sve u svemu, Gejts je potrošio preko milijardu dolara na akvizicije farmi i tehnologije usklađene sa Agendom 2030.“ Agenda 2030 je pomenuta inicijativa Ujedinjenih nacija

Bruner nastavlja: ​​„Kada Gejts kupi desetine hiljada hektara, on ne kupuje samo zemlju – on takođe kupuje i prava na vodu ispod zemlje. Pored farmi (i navodnjavanja) i đubriva, Gejts je imao značajan interes za vodu i tretman vode — ključnu komponentu kada se želi kontrola poljoprivredne industrije.“

U saopštenju poslatom u utorak popodne, portparol Gejtsa je osudio te tvrdnje - nazivajući ih potpuno „lažnim“.

Predstavnik je rekao za DailiMail.com: „Bilova poljoprivredna zemljišta predstavljaju manje od 1/10 jednog procenta ukupnog broja u SAD. Više od dvadeset godina, njegov investicioni tim je uključio američku poljoprivrednu zemlju u svoj raznolik portfolio. To je bila dobra dugoročna investicija sa dodatnom vrednošću u poljoprivredi i poslovima koje stvara za porodice širom zemlje.  Što se tiče povraćaja investicija“, dodali su, „Bil se obavezao da će dati većinu svog bogatstva. Svaki novac prikupljen od poljoprivrednog zemljišta i investicija u poljoprivredu biće vraćen društvu kroz njegovu filantropiju i posvećen projektima koji imaju najveći potencijal da poboljšaju i spasu živote širom sveta.“

U međuvremenu, Brunerova knjiga – koja se može pohvaliti sloganom „razotkrivanje klase milijardera, njihovih tajnih poslova i globalističke zavere radi dominacije vašim životom – objavljena je u utorak i dostupna je za kupovinu.

BONUS VIDEO: