POSLE BAJDENA POTOP: Kako je BANKROT AMERIKE odložen za 2025. i period posle predsedničkih izbora i zašto je Kinezima odgovarao ovakav scenario? (FOTO, VIDEO)

Njujork tajms navodi da je do dogovora došlo pošto se i jedni i drugi nadaju da će nakon izbora imati jače političke pozicije.

Foto: Tanjug/AP

Kako je Republika ranije objavila, američki demokratski predsednik Džo Bajden i Kevin Mekarti, vođa republikanske većine u Predstavničkom domu Kongresa, posle mučnih višenedeljnih pregovora uspeli su da se dogovore o maksimalnom javnom zaduživanju SAD u 2024, ne računajući javnu potrošnju za potrebe nacionalne odbrane.

Dogovoreno je da gornja granica javnog duga ne sme da bude veća od 31,4 biliona dolara za troškove koji ne spadaju u domen Pentagona, što je približno isti iznos koji važi i za tekuću budžetsku godinu.

Foto: Tanjug/AP

Bajden je pozdravio načelni dogovor sa Mekartijem, postignut nakon telefonskog razgovora koji je trajao sat i po vremena, ocenivši da je učinjen "važan korak napred" i kompromisno rešenje koje ipak ne odstupa od ključnih prioriteta njegove Demokratske partije.

Republikanci su prvobitno tražili zamrzavanje problema oko povećanja gornje granice javnog duga za godinu dana, ali je na kraju ipak dogovoreno da se sve odloži za dve godine, kako se više ne bi bavili dužničkom krizom sve do okončanja aktuelnog Bajdenovog mandata.

Foto: Tanjug/AP

CNN navodi da su se Kina i Japan, druga i treća najveća privreda u svetu iza američke, pratili celu situaciju u strahu i molili se da federalna vlada SAD ne bankrotira.

Razlog za to je što su Peking i Tokio najveći strani investitori u američke državne obveznice i zajedno poseduju dva biliona (2.000 milijardi) dolara ili više od četvrtine od 7,6 biliona (7.600 milijardi) dolara državnog duga Amerike koji se nalazi u rukama stranih zemalja.

Kineska vlada je 2000. počela naglo da kupuje američke državne obveznice, nakon što je Vašington podržao ulazak Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), što je Kini donelo ogromne prilive dolara koje je trebalo negde smestiti.

Navodi se da se državne obveznice SAD obično smatraju najbezbednijim ulaganjem na planeti, pa je Kina od 101 milijarde dolara američkog duga koji je posedovala došla do maksimalne sume od 1,3 biliona (1.300 milijardi) u 2013.

Foto: Tanjug/AP

Više od decenije Kina je bila najveći strani kreditor SAD, ali je nakon eskalacije napetosti s Trampovom predsedničkom administracijom 2019. Peking odlučio da smanji količinu američkih državnih obveznica koje poseduje, pa je Japan iste godine pretekao Kinu na tom polju.

Tokio sada drži 1,1 bilion (1.100 milijardi) dolara državnog duga SAD, a Kina 870 milijardi dolara, pa su obe zemlje bile izuzetno ranjive po pitanju američkog bankrota.

Procenjuje se da će Kina nakon ovog iskustva još više raditi na planu internacionalizacije sopstvene valute juana i smanjenja zavisnosti od američkog dolara.