SVI KUPUJU ORUŽJE - SVETU PRETE NOVA KRVOPROLIĆA: Velika analiza rata jednog od najvećih vojnih stručnjaka sa ovih prostora

Do sada su postajale dvosmerne komunikacije, Rusi su imali svoje stalno predstavništvo u NATO, bili su aktivni u Partnerstvu za mir, i to je bilo jedno razdoblje umirenog optimizma kada je reč o zapadnoj civilizacije, uključujući i prostor od Amerike do Rusije.

Ono što smo do sada, takođe, mogli da vidimo jeste to da su vojske nekako gurnute u drugi plan, zemlje Evrope su se uglavnom odrekle obaveznog služenja vojnog roka, osim nekoliko izuzetaka.

Foto: Tanjug/AP

Prešlo se u profesionalne vojske koje su bile dosta malobrojnije, uništeni su tenkovi, artiljerijska oruđa, iz ogromnih vojski prešlo se na male organizacije, udeo vojnih troškova u bruto nacionalnom dohotku je znatno smanjen.

Svet je naglo postao bitno drugačiji. Sad je pred nama klasičan, veliki konvencionalni rat.

Otvara se presedan koji može da podstakne i druge takve sukobe i zemlje Evrope se preispituju šta sad da urade na vojnom planu. Nije tu reč samo o podršci ukrajinskoj vojsci i šta od sredstava treba da isporučuju, nego šta će sami da učine za sebe.

Poslovi u vojnoj industriji će, očigledno, dobro ići, otvara se tema obnove obaveznog služenja vojnog roka. Ima mnogo zemalja koje su do sada računale na malobrojne snage. Odjednom, preko noći se kupuju tenkovi, npr. jedna Poljska je kupila 1.260 tenkova, kupuju se stotine serijskih oruđa, drugačije se sagledava svet.

Foto: Printscreen Instagram/Defense of Ukraine

 

Budućnost je sada drugačija, rat je realna tema, tema pitanja oružane sile se vratila na scenu.

Kada pričamo o potencijalnim sukobima, tu su, u vazduhu su, NATO ima svoje ozbiljne probleme, ali sada su složniji, dobili su svrhu postojanja, rat u Ukrajini je osmislio posle toliko vremena razlog zašto postoji NATO i tu se pokazao kao efikasna organizacija, izuzev Mađarske, ali imamo Tursku, koja vodi svoju samostalnu politiku sile, koja želi da bude afirmisana u punom formatu, nisu razrešene krize na Bliskom istoku, Balkan je rovit.

Ako gledamo s te strane, živimo u svetu koji lako može da utone u sledeću nestabilnost i da se proizvedu mnogobrojni konflikti na fonu onoga što se dešava u Ukrajini. NATO to i otvoreno kaže, oni prepoznaju Balkan kao goruće područje. Odmah posle Ukrajine, govori se o Balkanu.

Foto: Printscreen/Telegram

Mi smo to trusno područje, gde se vidi da rizik postoji, da je taj proces urušavanja stabilnosti sada nepopravljiv. Sad se može doći na neku ideju o konvencionalnom sukobu, nametanjem rešenja silom o nekoj političkoj temi, što je bilo tabu do februara prošle godine.

RUSIMA JE POLITIKA VODILA BITKE

Od prvog momenta je bilo jasno da ruska vojska neće moći da ostvari neki jasan cilj. Ukrajinska vojska je, s druge strane, pokazala mnogo više žilavosti, mislim da niko, kao ni ja, nismo predvideli da će baš toliko biti žilava i da će tako brzo uspeti da uspostavi liniju fronta.

U početku je delovalo da će Ukrajinci da izgube značajan deo teritorija, ali pokazalo se da vojni menadžment, koji je uspostavljen po uzoru na NATO, radi svoj posao, podoficirski kor, jake taktičke jedinice, obuka koja je u njih uložena...

Foto: Profimedia, Tanjug/AP

S druge strane, svemu su doprineli i Rusi pošto je ruska vojska jako zavisna od politike. Njihovi vodeći ljudi su dozvolili da politika bude ta koja odlučuje o nekim zanatskim temama, koje je trebalo da budu van domašaja politike, politika definiše zadatak, ali ne i aktivnost.

Sada je teško izračunati koliko su Ukrajinci bili snalažljivi, a koliko su im Rusi dali prostora, ali činjenica je da je Ukrajina, za razliku od početnih procena, gde su svi bili uvereni da će vrlo brzo da izgubi liniju do Dnjepra, uspela da održi front.

KONVENCIONALNI SUKOB PRE HIBRIDNOG

Hibridni rat, specijalni rat je samo jedan od oblika dejstava koji je uvek korišćen. U vreme Hladnog rata smo imali specijalna dejstva koja podrazumevaju razne sile u ostvarivanju svojih ciljeva.

Foto: Tanjug/AP

Reč je o skupu aktivnosti koje nisu radikalne, ali su dugoročno gledano efikasne.

U svakom sukobu imamo elemente hibridnog rata, ali sada se ipak pokazalo da se ljudi nisu promenili jer je, vidimo, konvencionalni rat bio jedino rešenje kada je došlo do radikalizacije odnosa između Moskve i Kijeva. Rat u kom s haubicom idete, rušite grad i ulazite s tenkom, to sada imamo na delu.

DRON JE NOVINA, NEMA USPEHA BEZ TENKOVA

Ovo je artiljerijski rat. Haubice 155 mm, 152 mm i ostali kalibri su glavno sredstvo vatrene moći u aktuelnom ratu. Novina su dronovi, ljudi ih vide, stvara se priča da se nešto bitno promenilo, ali, da se razumemo, to je samo jedna etapa razvoja u ratu, prilagođavanje novoj tehnologiji.

Dron se koristi za otkrivanje cilja, on radi posao, a haubice sipaju granate. Sad, evo, na ratištu imamo to da obe strane koriste prastare haubice, stare po 50-60 godina, ali je dron taj koji sada omogućava da se brzo i efikasno dođe do informacije o obrtu dejstva po kom će se dejstvovati na način na koji je to elegantije nego u prošlosti.

Foto: Tanjug/AP

 

Ovaj rat je pokazao da nijedno sredstvo nije prevaziđeno. Kad se god u nekom ratu desi da krenu ozbiljne žrtve, stradaju tenkovi, izvodi se pogrešan zaključak da je to kraj tenka.

Gubitak ne govori o tome da li je to sredstvo efikasno.

Vi morate na kraju da imate tenk i vidite da je tenkovsko pitanje i tokom januara ove godine bilo ključno, kako dostaviti nove tenkove Ukrajincima, zato što vojska pokušava da organizuje smisleno sadejstvo između različitih elemenata. Imamo tenk, haubicu, ali morate imati i dron.

Ovaj rat pokazao je upravo to da će dron da bude sve korisnije sredstvo, te će se težiti ka tome da ih svi imaju u što većem broju.

Piše: Aleksandar Radić, vojni analitičar