Milan Ćulibrk govorio o isplati penzija, inflaciji, slučaju Alta banke, ali i odgovornosti

Deficit državnog budžeta Srbije na kraju oktobra iznosio je 1,7 milijardi evra, a do kraja godine mogao bi da poraste na čak 3,6 milijardi evra, upozorio je Milan Ćulibrk, urednik nedeljnika „Radar“, gostujući na RTS-u. On je govorio i o problemima sa isplatom penzija, rastu inflacije, stečaju Alta banke i odgovornosti nadležnih institucija.

Ćulibrk je ocenio da problem sa nedostatkom gotovine za isplatu penzija pred praznik nije smeo da se dogodi i da je neophodno utvrditi odgovornost Pošte Srbije i Banke Poštanska štedionica, koje su međusobno prebacivale odgovornost za nastalu situaciju.

 

Prema njegovim rečima, nije reč o nedostatku novca za penzije, već o lošoj organizaciji i nedovoljnoj koordinaciji nadležnih institucija. Podsetio je da se penzijski fond puni doprinosima zaposlenih, dok se nedostajuća sredstva obezbeđuju iz budžeta.

- Činjenica je da to nije smelo da se desi, jer je na taj način podignuta panika i stvoren utisak da stvari u sistemu ne funkcionišu -  rekao je Ćulibrk.

Dodao je da treba utvrditi da li je postojao objektivan problem ili nadležne institucije nisu na vreme obezbedile dovoljne količine gotovine.

Deficit budžeta mogao bi da dostigne 3,6 milijardi evra

Govoreći o stanju javnih finansija, Ćulibrk je naveo da je, prema podacima do kojih je došao nedeljnik „Radar“, deficit državnog budžeta na kraju oktobra iznosio 1,7 milijardi evra, što predstavlja rekord za taj period, ako se izuzme 2020. godina, kada je država zbog pandemije izdvajala velika sredstva za pomoć građanima i privredi.

Upozorio je da se najveći budžetski deficiti tradicionalno beleže u novembru i decembru, zbog čega bi, ukoliko se takav trend nastavi, minus u državnoj kasi do kraja godine mogao da dostigne 3,6 milijardi evra.

- Ono što je najveći problem je što nikada, što bi rekli ovi prethodni, u modernoj istoriji Srbije, na kraju oktobra deficit nije bio veći -  istakao je Ćulibrk.Prema njegovoj oceni, građani nisu imali potpunu sliku o stanju javnih finansija, posebno nakon poruka da u budžetu ima dovoljno novca i da prihodi premašuju planove.

- Kasa nije puna. Kasa je prazna i biće još praznija do kraja ove godine -  poručio je Ćulibrk, ukazujući i na probleme sa isplatom subvencija za poljoprivredu.

Inflacija bi mogla da premaši pet odsto

Komentarišući odluku Narodne banke Srbije da prvi put posle dve godine poveća referentnu kamatnu stopu, Ćulibrk je ocenio da je to signal da se očekuje nastavak rasta inflacije.

Podsetio je da je međugodišnja inflacija prethodnih meseci porasla sa 1,9 na 4,4 odsto, a kao jedan od razloga za dalje ubrzanje rasta cena naveo je prestanak važenja administrativnih mera kojima su bile ograničene cene pojedinih proizvoda i trgovinske marže.

- Tako da ćemo mi u narednih nekoliko meseci, nažalost, morati da se naviknemo da živimo sa inflacijom koja će sigurno biti negde oko pet, možda i više procenata -  upozorio je Ćulibrk.

Alta banka: Da li je odgovorna i Narodna banka Srbije?

Osvrćući se na stečaj Alta banke, Ćulibrk je ukazao na potrebu da se ispitaju ne samo postupci odgovornih u samoj banci već i uloga Narodne banke Srbije, koja je bila zadužena za kontrolu njenog poslovanja.

Posebno je skrenuo pažnju na tvrdnje da je banka u trezoru imala 500 miliona evra, dok je istovremeno nudila znatno više kamate na depozite građana i privrede nego konkurentske banke.

Prema njegovim rečima, takve okolnosti morale su da izazovu sumnju i pokrenu dodatne provere regulatora.

Ćulibrk je takvo poslovanje uporedio sa piramidalnim bankama iz devedesetih godina, poput „Jugoskandika“ i „Dafimenta“, ističući da istraga mora da utvrdi šta se dogodilo sa novcem i ko je za to odgovoran.

- Istraga je da utvrdi sve, ali ne sme istraga da se završi samo na odgovornima u banci, jer je Narodna banka sve to morala da kontroliše - naglasio je Ćulibrk.