DR NESTOROVIĆ: Evo kako mislima možemo da poboljšamo zdravlje

Autor: Republika

Lifestyle

03.09.2021

20:12

Nema sumnje da je dr Branimir Nestorović lekar koji je ostavio najveći utisak od početka pandemije, bilo da ga ne vole ili obožavaju, a razlog su svakako njegove izjave koje su uvek bile optimistične.

Tanjug/T. RADOVANOVIĆ

Dr Branimir Nestorović od početka je pokušavao da bude optimista

Pre njegove velike medijske popularnosti, za njega je znalo na hiljade roditelja koji su mu zahvalni na tome što im je izlečio dete

Početkom prošle godine je bio član kriznog štaba, jedini koji se nije uklapao u narativ koji je imao strašne prognoze, pa je zbog svojih izjava često prozivan kao neko ko "više šteti nego što doprinosi". Ipak, kako je vreme prolazilo, ljudi su mu sve više verovali, a danas nećemo pogrešiti kada kažemo da je postao jedna od omiljenih ličnosti u Srbiji.

Razlog za to je svakako pozitivna energija, tačnije to što informacije koje otkriva često ulivaju nadu da će sve biti dobro, a ujedno teraju strah koji je praktično magnet za bolest.

Osmeh na njegovom licu je prisutan i kada se ne šali, a to se poptuno uklapa u njegovo viđenje sveta. Tačnije on je uveren da svojim mislima možemo da utičemo i na zdravlje, pa ako mislimo pozitivno, nesvesno činimo da budemo zdravi i da nam se dešavaju lepe stvari. Taj stav je pokupio još od svoje majke koja mu je govorila “Nemoj prizivati nesreću”, što znači da ne treba negativno razmišljati jer su onda šanse da se nešto loše desi znatno veće.

- Ako neprekidno slušate o bolestima, smrti, ubistvima, istrebljenjima, haosu, nemaštini, vaš se mozak brani tako što redukuje broj informacija koje dobija. Vremenom se gubi empatija, prestanete da saosećate sa drugima i birate sopstveno preživljavanje. To je jednostavan mehanizam koji se koristi u manipulaciji javnog mnjenja. Dok mozak čoveka procenjuje da ga nešto ugrožava, bira mehanizam odbrane koji je loš koji jer isključuje više interesne sfere i aktivnosti i više intelektualne aktivnosti. Tad ste podložniji infekciji, imate slabe kognitivne sposobnosti i više ne možete da procenite šta je dobro, a šta loše. Kažu da ljudi najviše vole avionske nesreće, da je to šampion loših vesti, od srceparajućih priča o tome kako je neko jedva dobio kartu pa poginuo, do one da je porodica zakasnila na avion pa preživela. Ljudi vole melodrame. Život je postao rijaliti, a rijaliti je postao život, izgubila se granica u svemu tome - ispričao je dr Nestorović za espreso.co.rs.

Kako na ljude utiču loše vesti?

- Svi su kondicionirani na preživljavanje i ljudi nemaju vremena da se posvete lepim stvarima, dobrim ljudima, knjigama. Neprekidno su u džungli u kojoj čekaju da neko skoči sa drveta i zakolje ih. Negativne vesti imaju najviše klikova na internetu, svi ih forsiraju i to je tužna istina. Ali, mi uvek imamo izbor da takve vesti ne čitamo.

Na koji način čuvate svoj imunitet?

- Mnogo pešačim, trudim se da jedem što više voća i povrća i da živim po principu zadovoljstva. Lepe stvari stimulišu imuni sistem i razvijaju mozak. Važan je i hedonizam, da uživate u lepim mirisima, jedete dobru hranu, pijete dobra pića, okružite se dobrim ljudima, slušate dobru muziku. Sve je to neuroplastika i razvijanje mozga. Ne treba da vodite glupe razgovore i ne gubite vreme sedeći u zadimljenim prostorijama.

Zašto uvek birate da gledate romantične filmove?

- Neki vole da gledaju horore što je po meni jako loše. Ima psihologa koji kažu da se njima oslobađate fobija i strahova. Ali, kad nešto gledate, npr. kad se ruši zgrada, to je već stres za organizam, pa je samim tim i gledanje horora stresno i oslabljuje vam imunitet. Ipak, neki to vole i kažu da im podiže adrenalin, mada ja kažem da nije tako već vam se tako podiže nivo stresa. Kortizol vam postaje visok, a organizam ne voli stresove. Duže žive oni koji nemaju stresove. Ljudi definitivno rade sami protiv sebe. Zar nije bolje gledati nešto što će vam izazvati pozitivne emocije? Na žalost, u holivudskoj produkciji više nema optimističnih filmova, a za nas matore više nema romantičnih komedija koje oduvek volim.

Čini se da je pesimizam ovde postao način života?

- Momo Kapor je rekao: Ako uzmeš 6.4.1941. kao svoju referentnu tačku, onda sad živiš super jer je tad poginulo 10.000 ljudi u bombardovanju Beograda, ali ako uzmeš za referentnu tačku Bil Gejtsa koji sedi na jahti, pije šampanjac i jede kavijar, onda ti je život katastrofa. Ali, ne mora da bude ni jedno ni drugo. Treba izvući maksimum iz onog što imaš, a ne da kukaš. Naši preci su imali znatno manje novca i mogućnosti za zabavu, a nisu bili nesrećni. Moja majka nije imala šta da obuče i pojede, ali je bila srećna i zadovoljna. Kad sam je pitao kako je bilo tokom rata očekivao sam da mi priča o krvi do kolena, ali mi je rekla da joj je 1943. bila najbolja godina života. Imala je, kaže, dobro društvo sa kojim je išla na igranke u Oficirski klub, pa fijakerima na Savu gde su se kupali. Priča je jednostavna. Radujte se malim stvarima.

Kako možemo uticati na svoje emocije i kreirati život kakav želimo da živimo?

- Razvijajte kod sebe pozitivne osobine. Smejte se. Čak postoje istraživanja da i kad se smejete na silu, to vam povećava imunitet. Ako neprekidno imate mrzovoljan izraz lica to će vam definisati i osećanja. Namrgođenost ruši imunitet i psihički status. Mentalna higijena je da ne budete negativni, da mislite pozitivno i pokušate da izvučete maksimum iz svog života, a ne da mislite da ste mogli biti ambasador u Americi, a pri tom radite na šalteru. Od nas u mnogome zavisi kako ćemo živeti i koliko ćemo biti zadovoljni. Ko ima očekivanja da bude milijarder razočaraće se. Potrebno je uskladiti očekivanja sa realnošću, a zatim mnogo toga uraditi sa sobom. Ako imate posao kojim niste zadovoljni i koji je slabo plaćen možete raditi na sebi, učiti online zahvaljujući besplatnim kursevima, od stranih jezika do programiranja. Ali, mnogi umesto toga gledaju serije, spavaju, tračare. Mnogo možete uraditi za sebe i najvećim delom zavisimo od sebe. Od kukanja nema koristi. Izlazak iz zone komfora je rizičan, ali to je ono što osnažuje ljude i čini njihov karakter. Život u svili i kadifi vodi ka tome da postanete razmaženi i neupotrebljivi za bilo šta. Traume nas razvijaju, a kad dođemo u krizu, ta situacija nas neminovno promeni. Nama nedostaje državni optimizam, da država ljudima govori da će biti dobro i pruži im afirmaciju. Ne bi bilo loše da imamo Ministarstvo za sreću.

Komentari (0)

Loading