POTRESNA ISPOVEST OCA EME KOBILJSKI: "Baš sam bio ponosan na Emija!" Tatu je zvala "moj plišanac", a Kosta mu je oduzeo poslednji zagrljaj i poljubac sa ćerkom!

Kada se rodila Ema, u kuću Kobiljskih stigla je velika radost. Nakon dve neuspele potpomognute oplodnje, Dragan Kobiljski, nekadašnji odbojkaš, i njegova supruga Nina, konačno su dobili ćerku "baš kakvu su hteli". Ema je bila njihova treća sreća i donela je neizmernu radost u njihov dom. Neutešni otac je prepričao kako je Ema provela svoje detinjstvo i o tragediji koja se dogodila 03. maja kada je Kosta Kecmanović oduzeo život Eme Kobiljski, njenih drugara i čuvara škole.

- Ema je bila mala, imala je dve godine i mi smo plesali uz Čolu, a ona malo-malo pa otrči do ajpeda i vidi mene tamo i priča mi, misleći da sam u inostranstvu: "tata, budi dobar, i požuri da se vratiš kući". Nisam razumeo odmah šta priča, tek kasnije mi se to sleglo - kaže neutešni Dragan Kobiljski za BBC.

Tokom svoje karijere kao trener odbojke, Kobiljski je često bio razdvojen od svoje porodice. Međutim, zahvaljujući supruzi Nini, uvek je znao da su mu deca na sigurnom. Iako je odvojenost bila izazovna, porodica je uvek bila njegova najveća podrška.

Tatu od dva metra, Ema je zvala „moj plišanac".

- Kad god sam dolazio kući, trčala je da me zagrli. Gde god smo bili, to je bila čarolija - recimo, praznični dani u pustom rumunskom mestu, gde nema ničega sem jednog tržnog centra, a nama je bilo „kao u Parizu" - kaže Dragan.

Kobiljski je sa svojom ćerkom Emom imao posebnu vezu. On je bio njen oslonac i podrška, a ona je osećala slobodu da mu se poverava i da mu sve kaže. Njih dvoje su provodili vreme zajedno u raznim aktivnostima, poput vožnje bicikla i rošulama, stvarajući nezaboravne uspomene.

- Nama nikad ništa nije trebalo, osim nas samih. Kad smo dobili i mlađu ćerku Milu, postali smo četverac, ali se znalo da su za sve igrice, poput Aktivitija, Monopola ili podmornica, kao i odbojke, u paru ja i Ema, a mama i Mila. Ema i ja smo ih stalno pobeđivali - navodi Dragan.

Ema je odrasla u dobro dete, pokazujući talenat za odbojku i postižući uspeh u školi. Iako joj otac nije forsirao odbojku, on je bio ponosan na njen uspeh. Upisom u dvojezično odeljenje, pokazala je svoju odlučnost i sposobnost da ostvari svoje ciljeve.

- Baš sam bio ponosan na Emija. Obećao sam joj je da ću joj kupiti ajfon ako se upiše u to prestižno odeljenje, ali to nisam učinio. Ona to zaslužila i samo jednom porukom me je podsetila na obećanje, ne tražeći ponovo skupoceni telefon - kaže Dragan.

Kobiljski je izrazio duboku tugu zbog gubitka Eme. Sećanja na poslednje dane provedene s njom ispunjavaju ga tugom, ali istovremeno i ljubavlju prema svojoj ćerki. Njihov odnos bio je ispunjen ljubavlju i razumevanjem, bez nezadovoljstva i praznog hoda.

- Fali mi tih mesec dana sa njom, strašno. Ako postoji neka uteha, ja je nalazim u tome što smo imali dubok odnos, bez nezadovoljstva i praznog hoda. Kad hodam, razmišljam o njoj i video sam neki citat koji kaže 'žao mi je samo zadnjeg zagrljaja i poljupca jer nije bio jak zagrljaj i bio je ovlaš poljubac, jer smo mislili da će ih biti još mnogo, a bili su poslednji'. Žao mi je što nije bilo drugačije, samo to - zaključuje Dragan.

Kada je čuo vest o 3. maju u Rumuniji, onesvestio se, kao i njegova supruga u Beogradu, kako je ona ispričala tokom potresnog suđenja krajem godine.

BONUS VIDEO: