JOŠ UVEK ČEKAM SINA DA DOĐE: Majka Nemanje ubijenog u Malom Orašju živi u najgorem bolu

Ja sam bila majka jednom detetu 21 godinu, a 4. maja sam prestala to da budem. Dan mi prođe nekako, noć nikako, sve se nadam doći će moj sin, doći će majki svojoj.

Ovako za Kurir priča neutešna Mirjana Milenković Stevanović, majka Nemanje Stevanovića (21) iz Malog Orašja kod Smedereva, koji je pre tačno ti meseca brutalno ubijen u masakru koji je počinio osumnjičeni Uroš Blažić (21) iz Dubone kod Mladenovca. Blažić je u svom krvavom piru 4. maja ubio devet mladih ljudi, dok je njih 13 ranio, nakon krvoprolića je pobegao, oteo taksi u kom je bila putnica i do ujutru se skrivao u kokošnjicu svog ujaka nadomak Kragujevca.

- Nema leka, nema utehe i nema nade da vreme leči ovu ranu. Moj Nemanja je pogođen sa šest metaka, bio je živ skoro dva sata, pričao je sa ocem i sa mnom, a onda smo u toj čekaonici u smederevskoj bolnici, gde je sekund bio kao godina izašli ujutru kao roditelji koji su izgubili dete - kaže neutešna majka:

- Svaki dan se pitam zašto je neko bez razloga pobio našu decu. Ne mogu da shvatim da neko u 21. veku može da vam ubije dete bez ikakvog razloga. Ta deca su se samo veselila, pa pozvala su ga čak i da im se pridruži. Kako neko može da vam oduzme dete, a da nema povoda, onog zašto, zbog čega?

Foto: facebook.com/Mirjana Milenkovic Stevanovic

Mirjana od 4. maja više ne radi jer ne može, kako kaže čak ni da diše.

- Svakodnevno sam na lekovima kako bih uspela da funkcionišem. Dan mi prođe nekako, noć nikako. Sve se nadam doći će moj sin, doći će majki svojoj. Stalno sam na groblju, samo mi je to ostalo, kao i ostalim porodicama ubijenih. Nemamo mi više život, satima sedimo, nemamo šta ni da pitamo jedni druge - kaže Mirjana i dodaje: "Kako da ih pitam kako su, kad znam da se rapadaju, ista nam je sudbina".

Neutešna majka objasnila je kako je izgledao trenutak kada je saznala da joj je dete ranjeno i da se dogodio masakr.

- Suprug i ja samo poslednji saznali za tragediju, pozvala me je majka Nemanjine devojke i rekla: "Miro, dođi brzo u Ravni gaj, pobi nam decu!". Kad smo došli kod spomenika, krici, jauci... Deca su ležala krvava jedna preko drugih. Horor - u jednom dahu priča:

- Videli smo Nemanju ranjenog i bio je svestan. Kolima Hitne pomoći prevezen je u Smederevo, ali mi tada nismo znali gde ga voze. S druge strane, tražili smo ćerku Teodoru. Bila je nedostupna, ali je posle 15 minuta javila i rekla da je u Duboni, pa smo otišli po nju i pravac za Smederevo.

Foto: facebook.com/Mirjana Milenkovic Stevanovic

Ubica je u Nemanju ispalio šest metaka i ranje u prvom trenutku nisu bile opasne po život. Nemanja je nekoliko sati kasnije preminuo od izlivanja krvi na nozi.

- Sve se u trenutku srušilo, moje dete je tog dana došlo s posla, sa dva prijatelja je otišao prvo da sređuje i kosi kod trešnje, vratio se da se istušira i pošao na proslavu, jer je ubijeni Marko postao ujak - kaže ona i dodaje da nije znala da će to biti poslednji put da ga vidi.

- Verujte, za nas više nema reči utehe, pobio nam je decu koju više ne možemo da vratimo.

BONUS VIDEO: