I otac poginulih devojaka traži izmenu zakona: BAHATIM VOZAČIMA SUDITI KAO UBICAMA!

Autor: E. S. T.

Hronika

21.01.2021

06:40

Zahtevu da se krivični zakon promeni i saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom koje nastanu zbog nasilničke vožnje tretiraju kao klasično ubistvo pridružio se i Nišlija Slobodan Petrović, koji je krivicom bahatog vozača ostao bez dve kćerke Milice (27) i Marije (21).

facebook.com/marija.petrovic
Stradale ni krive ni dužne: Milica i Marija

Nesrećne devojke poginule su 1. aprila 2018. u Nišu, kada ih je, dok su čekale autobus, na trotoaru mrtav pijan pokosio tada 30-godišnji sugrađanin Stojan Nikolov. Tada je stradao i biciklista Svetislav Tonić (82), koga je Nikolov sa 85 kilometara na sat (na deonici gde je dozvoljeno 50) udario pre nego što je pokosio Milicu i Mariju. Za tri ugašena života dobio je 11 godina.

NELOGIČNOST

- Ono što se meni dogodilo, te porodicama dečaka i čoveka nedavno nastradalih na Bulevaru Medijana dokazuje da postoje saobraćajne nesreće koje treba drugačije regulisati i sankcionisati jer su posledica krajnje nebrige vozača za tuđe živote, što je ravno umišljajnom ubistvu - kaže Petrović.

Za suprugu i mene je vreme stalo

Slobodan Petrović kaže da je svestan da život ide dalje za sve druge.

- I taj mladić, kad izađe iz zatvora, oženiće se, imaće decu, radosti, možda će ga još pomalo boleti to što je uradio, a onda će zaboraviti. Moja supruga i ja to nećemo moći, za nas je vreme stalo tog dana kada su Milica i Marija prestale da dišu - kaže Slobodan.

Podsetimo, Aleksandra Kostadinović, majka 12-godišnjeg Andreja Prekljušaja, koga je 19-godišnji Nemanja Stamenković iz Beograda pokosio na trotoaru 4. januara, u izjavi za Srpski telegraf prva je pokrenula ovu inicijativu.

- Smrtne ishode u nesrećama trebalo bi isključivo i jedino tretirati kao ubistva u kažnjavanju nesavesnih vozača! Moj sin je ubijen i počinilac mora biti adekvatno kažnjen - rekla je tada Aleksandra.

 

Nesrećni Petrović kaže da i onaj koji u samoodbrani nekog usmrti odgovara za ubistvo, a vinovnici tragičnih saobraćajki za nesreću.

- Kao otac dveju mrtvih kćeri mislim da imam pravo da to kažem i da tražim da se zakon menja... Jer ja nisam imao primedbi na odluku suda niti na postupanje tužilaštva, oni su samo primenjivali zakon, a taj zakon je loš - ističe Petrović.

Tanjug
Damir Okanović

Okanović: Kazne da budu do 15 godina zatvora

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže za naš list da se u mnogim državama u svetu saobraćajne nesreće u kojima neko strada smatraju kao ubistvo. Naglašava da je njegov komitet dva puta podneo inicijativu da se saobraćajke s umišljajem i smrtnim ishodom tretiraju kao ubistvo s umišljajem i da kazne budu od pet do 15 godina zatvora, a ne kao sad, od dve do 12 godina, i da će i treći put podneti isti zahtev.

- Svaka nesreća u saobraćaju sa smrtnim ishodom u svetu se tretira kao ubistvo iz nehata. Međutim, ukoliko su kod vozača u krvi prisutni narkotici ili alkohol u većoj količini, onda je moguće da se delo kvalifikuje kao umišljajno ubistvo, a ne iz nehata. Ako je u našoj zemlji vozač izazvao nezgodu pod dejstvom narkotika ili alkohola, to se smatra kao umišljajno delo protiv bezbednosti saobraćaja, što onda podrazumeva i veću zaprećenu kaznu - ističe Okanović za Srpski telegraf.

On se priseća i čuvene saobraćajke u Terazijskom tunelu davne 1997, kada je Spasoje Barišić iz Batajnice uhapšen pod sumnjom da je, vozeći porše brzinom od 192,4 kilometra na sat, izazvao nesreću u kojoj su trojica mladića poginula, dok su trojica povređena.

- To je prva saobraćajna nesreća sa velikom brzinom, koja se tretirala kao umišljajno delo i zbog toga je dobio znatno veću kaznu zatvora od devet godina. Sve nam je jasno kada se setimo da je Barišić nakon udesa, umesto da pomogne mladićima, rekao: "Zovite mog tatu" - kaže naš sagovornik.

BESKRAJNO UMIRANJE

Petrović kaže da promena zakona treba da deluje preventivno, da utiče na vozače da vode računa kada sedaju za volan, dok se za porodice stradalih ništa neće promeniti bez obzira na visinu izrečene kazne.

- Lekovi mi pomažu da preguram dan. Mojoj supruzi ne pomažu, mislio sam da od moje tuge nema veće, ali, gledajući nju, shvatam da dubinu njenog bola ne mogu da dosegnem. Ovo nije življenje, već beskrajno umiranje. Odnele su u grob sve što je bilo vredno - jadikuje očajni otac.

Komentari (0)

Loading