Radnik "nestao", a firma plaća doprinose: Zašto odjava zaposlenog u Srbiji može da traje mesecima?

Poslodavci u Srbiji sve češće se suočavaju sa neobičnim i finansijski iscrpljujućim problemom: zaposleni jednostavno prestane da dolazi na posao i "nestane", bez davanja otkaza ili dostavljanja doznaka za bolovanje. Iako je svima jasno da radnik više ne obavlja svoje radne zadatke, njegova formalna odjava iz sistema može trajati nedeljama, pa čak i mesecima.

Za sve to vreme, poslodavac je zakonski obavezan da prolazi kroz dugotrajnu birokratsku proceduru, ali i da nastavi sa obračunavanjem i plaćanjem poreza i doprinosa na minimalnu zaradu za radnika koji više ne radi.

Kako izgleda procedura otkaza predviđena zakonom?

Postupak ne može biti završen preko noći. Kako objašnjava advokatica Dušica Jež Bojović, zakon jasno propisuje korake koje poslodavac mora preduzeti kada radnik tri dana uzastopno ne dođe na posao:

Slanje upozorenja pred otkaz: Dokument se šalje preporučenom poštom na kućnu adresu zaposlenog.

Oglasna tabla firme: Ako se pošiljka vrati kao neuručena, upozorenje se kači na oglasnu tablu, gde mora stajati osam dana kako bi se smatralo uručenim.

Rok za izjašnjenje: Nakon toga, zaposlenom se ostavlja zakonski rok od najmanje osam dana da odgovori na upozorenje.

Donošenje rešenja o otkazu: Poslodavac potom donosi formalno rešenje i ponavlja ceo postupak slanja na adresu i kačenja na oglasnu tablu (još osam days).

Tek po okončanju svih ovih koraka stiče se pravni osnov za odjavu zaposlenog iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).

Birokratski zaplet sa sistemom CROSO i Fondom PIO

Dodatnu komplikaciju stvara sama tehnologija. Elektronski sistem CROSO omogućava odjavu zaposlenog unazad za najviše tri dana. S obzirom na to da procedura uručivanja otkaza traje nedeljama, poslodavac mora pisanim putem da se obrati Fondu PIO radi ručne odjave.

U praksi, pojedine filijale Fonda PIO u tom trenutku šalju dopis odbeglom zaposlenom i traže njegovu saglasnost za odjavu, što ceo proces dodatno produžava.

Apsurd je još veći u situacijama kada zaposleni u međuvremenu zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca. Iako se u sistemu pojavi takozvana "programska odjava", prvi poslodavac i dalje mora da sprovede kompletnu proceduru do kraja kako ne bi ugrozio zakonitost svog poslovanja.

Koje je rešenje i zašto "vanredni otkaz" nije opcija?

Iako bi uvođenje "vanrednog otkaza" po ugledu na pojedine evropske zemlje omogućilo brži raskid radnog odnosa, stručnjaci upozoravaju na opasnosti.

Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad, ističe da bi takav mehanizam mogao biti zloupotrebljen od strane neodgovornih poslodavaca za obračun sa sindikalnim predstavnicima i nepodobnim radnicima, kao što se pokazalo u praksi u okruženju.

Stručnjaci umesto toga predlažu sledeća rešenja:

• Uvođenje prekršajne odgovornosti i novčanih kazni za zaposlene koji samovoljno napuste radno mesto bez poštovanja otkaznog roka.

• Opciju "uslovne odjave" u sistemu CROSO, koja bi poslodavcu omogućila da odmah prestane sa plaćanjem poreza i doprinosa dok se formalni postupak otkaza ne završi.

• Pojednostavljenje procedura u slučajevima kada je evidentno da je radnik već prijavljen kod drugog poslodavca.