GRAĐANI U PANICI - NEĆE IMATI GDE DA PODIGNU PLATE I PENZIJE: U ovom gradu se zatvara poslednja BANKA!

U Dimitrovgradu je najavljeno zatvaranje poslednje banke, a kako ističu finansijski analitičari to je posledica digitalzacije banaka i logika profita.

Zatvaranje bankarskih filijala u malim sredinama je logika profita u kojoj nema mesta za čoveka, ističe Dušan Uzelac.

Kako ističe Uzelac ovaj proces nije posledica boljeg sistema, već logike profita u kojoj nema mesta za čoveka, starije, niti lokalnu zajednicu, piše portal Kamatica. 

Više o bankama pročitajte ovde.

Građani u panici

Vest o zatvaranju izazvala je zabrinutost i paniku među stanovnicima gradskog naselja, koji se pitaju kako će ubuduće podizati penzije, uplaćivati račune, dobijati kredite ili obavljati druge osnovne finansijske poslove.

 

Za mnoge od njih, naročito starije, odlazak u najbliži veći grad predstavlja logistički i finansijski problem. Ovo nije samo pitanje banke, već opstanka grada. Banke zatvaranje filijala najčešće pravdaju smanjenjem troškova i prelaskom na digitalno poslovanje.

- Tehnologija novca je od sredstva razmene postala sredstvo kontrole. Pod izgovorom digitalnog napretka građanima se oduzima izbor, a ono što je nekada bilo čudo, da novac bude dostupan svima, danas postaje kazna za one koji ne mogu ili ne žele da se uklope u digitalni model. Zatvaranje bankarskih filijala u malim sredinama nije posledica boljeg sistema, već logike profita u kojoj nema mesta za čoveka, starije, niti lokalnu zajednicu. Kada banka nestane iz grada, ne nestaje samo usluga, nestaje pravo na jednostavan i dostupan novac - objašnjava Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.

Međutim, u sredinama gde je digitalna pismenost niska, takva strategija ostavlja veliki broj ljudi praktično isključenim iz finansijskog sistema.

Posledica digitalizacije i optimizacije troškova 

Na širi kontekst ovakvih odluka ukazuje i finansijski analitičar, direktor i osnivač BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić, koji ističe da gašenje filijala banaka u manjim mestima nije izolovan slučaj, već deo šireg trenda digitalizacije bankarstva i optimizacije troškova.

Prema njegovim rečima, banke racionalizuju mrežu poslovnica tamo gde je promet mali, a digitalni kanali dominantni, ali to za građane u manjim sredinama ima realne posledice.

- Kada nestane fizička ekspozitura, alternative formalno postoje, odnosno mobilno i elektronsko bankarstvo, bankomati, poštanske usluge, agent-bankarstvo, kao i mobilne banke. Međutim, njihova dostupnost nije jednaka za sve. Najugroženija kategorija su stariji građani, socijalno osetljive grupe i digitalno nepismeni, za koje digitalne usluge često nisu realna zamena za fizički kontakt sa bankom. Za njih banka nije samo transakcioni servis, već mesto poverenja, sigurnosti i pomoći - naglašava Vasić.

On upozorava da bez sistemskog pristupa finansijskoj edukaciji, lokalnih servisnih tačaka i podrške kroz poštu ili opštinske centre, zatvaranje filijala vodi ka finansijskoj isključenosti, a ne modernizaciji.

- Digitalizacija je neminovna, ali mora biti inkluzivna. Bankarstvo koje isključuje deo stanovništva ne može se nazvati razvojem, to je samo premeštanje troškova sa sistema na građane. Ako želimo moderno bankarstvo, ono mora biti dostupno svima, a ne samo digitalno pismenima, mladima i urbanim sredinama, već i starijima, ruralnim područjima i socijalno osetljivim grupama - zaključuje Vasić.

Banke sve podređuju profitu

Ekonomske posledice ovakvih odluka i moguće rešenje komentarisao je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, koji ističe da je povlačenje banaka iz manjih sredina ozbiljan signal problema u razvojnim politikama države.

- Ne postoji mehanizam kojim bi se moglo uticati na banke koje posluju isključivo po komercijalnim principima, jer one svoje odluke donose na osnovu sopstvenog profita i tržišnih interesa. Upravo zbog takvog položaja, odgovornost se premešta na državu. Kao društveno odgovoran akter, država bi, u saradnji sa Poštanskom štedionicom, morala da ''popuni prazninu'' nastalu gašenjem bankarskih filijala u manjim sredinama, što ne bi zahtevalo velika finansijska izdvajanja. Takođe, postoji mogućnost subvencionisanja i drugih banaka, kako bi se očuvala osnovna finansijska infrastruktura, obezbedila stabilnost u lokalnim zajednicama i sprečilo dalje iseljavanje stanovništva usled pogoršanih životnih uslova - zaključuje profesor Savić.

Dok se čeka reakcija nadležnih institucija i eventualno rešenje za Dimitrovgrad, građani strahuju da je zatvaranje banke još jedan korak ka potpunoj marginalizaciji malih opština u Srbiji.

BONUS VIDEO: