NA KORAK SMO DO MILION PRIJAVA ZA LEGALIZACIJU! Građani Srbije prepoznali kvalitet velike akcije, ogromno interesovanje za upis prava svojine

Broj prijava za upis nelegalnih objekata približava se milionu. Do sada je podneto više od 947.000 zahteva, a svakog dana pristigne u proseku oko 40.000 novih prijava. Prva rešenja o upisu nelegalnih objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima očekuju se već sredinom marta. Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije (APPS), koja ima ključnu ulogu u sprovođenju ovog zakona, ističe da je interesovanje građana za prijavljivanje izuzetno veliko.

- Ako je suditi po tome da smo posle praznika dnevno imali i više od 40.000 zahteva dnevno, a u skladu sa nepisanim pravilom da će posle praznika uslediti blagi pad, možemo očekivati da broj prijava u poslednje tri nedelje ostane sličan – kaže Milić za "Novosti" i dodaje da, s obzirom na to da je dnevni rekord za sada oko 47.000 prijava, veruje da nema razloga za brigu da ćemo do kraja roka za prijavljivanje, odnosno do 5. februara, imati i više od 1,7 miliona prijavljenih objekata.

Statistika pokazuje da je preko opštinskih službi, odnosno uslužnih centara otvorenih na lokalnom nivou, prijavljeno 47 odsto nelegalnih objekata, 43 procenta zahteva je podneto od kuće sa ličnih računara građana, a deset odsto su obavili službenici "Pošte Srbije".

Foto: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ

Među svim prijavljenim zdanjima, 42 odsto čine kuće i porodični objekti sa dva stana, dok su 33 procenta zahteva za upis pomoćni objekti. Deset odsto su prijave poslovnih delova – odnosno stanova ili garaža.

– I ova statistika pokazuje da 85 odsto prijava ide u skladu sa sloganom ovog zakona "Svoj na svome" i da rešava životna pitanja građana. Oni će svojom imovinom moći da upravljaju potpuno legalan način. To potvrđuje i reč ministra građevinarstva koja je više puta do sada medijima apostrofirala da je to porodičan zakon, koji čuva porodicu. To je zakon koji ne pravi razliku između imovine stečene kroz bračnu zajednicu ili kroz nasledstvo, obezbeđujući pravnu sigurnost i upisom dobijaju mogućnosti da u skladu sa svim propisima raspolažu svojim nepokretnostima – naglašava direktor Agencije i daodaje

Oko šest odsto prijavljenih su poslovne i stambene zgrade, a, kako objašnjava Milić, to su mahom investitori koji su prijavili svoje objekte, ali ovaj zakon ih neće osloboditi plaćanja doprinosa na građevinsko zemljište.

– Kada je ovaj zakon predstavljen, bilo je kritika da je napravljen samo zbog nesavesnih, tzv. divljih investitora. Međutim, praksa pokazuje suprotno. Ne samo da ih zakon ne štiti, već će morati da plate svoje obaveze u punom iznosu bez prava na olakšice i eventualnu isplatu u ratama koju bi dobili da dolaze samoprijavom, da su gradili objekte u skladu sa zakonom koji uređuje izgradnju objekata. Sada će morati da plate pun iznos doprinosa i za građevinsko zemljište – kaže Milić. 

Najviše nelegalnih objekata prijavljeno je u Beogradu, gde prednjači opština Kaluđerica, koja već decenijama nosi epitet najvećeg divljeg naselja na Balkanu. Najviše porodičnih kuća izgrađenih bez građevinskih dozvola, od sada prijavljenih u gradskim opštinama Palilula. U svim jedinicama lokalnih samouprava su podneti zahtevi.

– Ovaj zakon "budi imovinu" koja je decenijama "bila uspavana", jer joj daje pravnu vidljivost. Kada se objekti upišu u Katastar nepokretnosti, moći će da se vrši prenos apsolutnih prava, odnosno moći će da se trguje tim nepokretnostima. Ovim zakonom se sprovodi postupak formalizacije, jer tim upisom stiču pravo da potpuno raspolažu nepokretnošću, dobijaju tržišnu vrednost. Druga komponenta je da objekti u skladu sa zakonom postaju vidljivi sa stanovišta naslednog prava, odnosno mogu da se nasleđuju bez ikakvih smetnji. Treća komponenta, izuzetno važna, je da ti objekti mogu da budu predmet založnog prava, odnosno može se formalizovane objekte stavlja hipoteka. Ove objekte banke mogu da prepoznaju kao regularne, a upisane objekte u Katastar nepokretnosti sa svojim vlasnicima, tako da procenitelji banaka mogu da procene njihovu vrednost i da se stavljaju pod hipoteku - ocenjuje saogovornik "Novosti."

On kaže da ovim zakonom neće biti ugrožena bezbednost ljudi, kao što je bila kritika. Tvrdi da ti objekti neće postati bezbedniji niti nebezbedniji, jer su oni, kako naglašava, takvi kakvi jesu u korišćenju, ali će novim zakonom dobiti pravnu sigurnost.

BONUS VIDEO