U SRBIJI GA IMA NA SVAKOM KORAKU, A SVET SE OTIMA ZA NJEGA: Delikates i lekovita biljka koja dostiže cenu i do 1.000 evra po kilogramu

Nežni poput divljih špargli, ali izraženije gorčine, izdanci hmelja cenjeni su delikates koja se redovno nalazi na listama najskupljih namirnica – odnosno "povrća" na svetu. Ova namirnica se kolokvijalno naziva povrćem jer se u kuhinji koristi u skladu sa tim nazivom: kuva se, dinsta, prži ili koristi kao dodatak jelima.

U gurmanskim krugovima cena svežih izdanka hmelja u Srbiji može dostići i do 1.000 evra po kilogramu, što ga svrstava među najskuplje sezonske specijalitete. Takva cena odnosi se na vrlo male količine, namenjene luksuznoj upotrebi u restoranima i za kulinarske eksperimente.

Standardna poljoprivredna proizvodnja hmelja za pivarenje ostaje pristupačna, sa cenama šišarki u maloprodaji u Srbiji od oko 250 do 900 dinara po kilogramu (~2–9 dolara/kg). Na međunarodnom tržištu, hmelj za pivarenje (peleti ili cvetovi) obično se prodaje po ceni od 6 do 30 dolara po kilogramu, zavisno od sorte, kvaliteta i količine, dok je jeftinija osnovna ponuda od oko 5–10 dolara/kg.

Foto: pixabay.com

Lekovitost

Cvetovi hmelja sadrže prirodne supstance koje deluju umirujuće, pa se često koriste za poboljšanje sna i smanjenje stresa. Osim toga, flavonoidi i humuloni iz hmelja imaju protivupalna svojstva, a fitoestrogeni mogu pomoći ženama u regulaciji hormonske ravnoteže i ublažavanju simptoma menopauze, poput valunga i nesanice. Hmelj takođe povoljno deluje na varenje i apetit, stimulišući rad želuca i jetre, dok ekstrakti biljke pokazuju i antimikrobno dejstvo, pišu beogradski mediji.

Pored klasične upotrebe u pivu, hmelj se koristi i u ishrani i lekovitim pripravcima. Sušeni cvetovi hmelja služe za pravljenje čajeva i tinktura koji umiruju i pomažu kod nesanice. Kapsule i ekstrakti hmelja popularni su kao dodaci ishrani za regulaciju hormona i smanjenje anksioznosti. U kulinarstvu, sveži listovi i izdanci hmelja mogu se dodavati u salate, supe i variva, dajući blag gorkast ukus. Takođe, hmelj se koristi u pripremi aromatizovanih sirupa i slatkiša, gde doprinosi specifičnoj aromi i ukusu.

Hmelj (Humulus lupulus) je višegodišnja biljka iz porodice Cannabaceae, koja se najčešće uzgaja zbog svojih ženskih cvetova (šišarki) za proizvodnju piva.

Dodavanje hmelja u pivo prvi su osmislili Bavarski monasi u 11. veku, od kada pivo više nije bilo slatkasto piće, već je dobilo karakteristične gorke note. Međutim, hmelj nisu cenile samo pivopije, već i sveštenici koji su u njemu pronalazili prirodni lek za smirivanje živaca i libida, kao i za ublažavanje nervoze i nesanice.

Foto: pixabay.com

 

Tražena roba na severu Evrope

U celoj Evropi hmelj se ne ceni samo u čašama, već i na tanjirima – a u nekim zemljama je posebno tražen.

- Belgija i Holandija su zemlje koje najviše cene izdanke hmelja i spremne su da za njih plate i do hiljadu evra po kilogramu. Međutim, njihova popularnost raste i u drugim zemljama - navodi EastFruit, međunarodna informacijsko-analitička platforma sa fokusom na hortikulturu.

Visoka cena ove biljke rezultat je činjenice da je samonikla – izdanci se kupuju od malih sakupljača. Osim toga, vrlo su delikatni, brzo propadaju i treba ih konzumirati što pre nakon branja.

Hmelj u Srbiji

Foto: pixabay.com

U Srbiji se hmelj tradicionalno gaji u Vojvodini, posebno u regionima oko Bačke Palanke, Bačkog Petrovca i Novog Sada. Ova područja imaju povoljne klimatske i zemljišne uslove za uzgoj hmelja.

Ključne karakteristike uzgoja hmelja u Srbiji:

• Klima i zemljište: Hmelj zahteva plodno zemljište i umereno kontinentalnu klimu, što je karakteristično za ravničarske krajeve Vojvodine.
• Tradicionalni uzgoj: Tokom 20. veka, hmelj se uzgajao na većim površinama, ali danas je proizvodnja smanjena zbog konkurencije iz drugih zemalja poput Nemačke i Češke.
• Upotreba: Hmelj uzgojen u Srbiji koristi se uglavnom u lokalnim pivarskim industrijama, ali raste interes i za male zanatske pivare koje traže kvalitetne domaće sorte.