BRIŠE SE STAROSNA GRANICA ZA ODLAZAK U PENZIJU! Sprema se velika reforma penzijskog sistema - ODLUČIVAĆE RADNI STAŽ!

Nakon uvođenja penzionog paketa, u Nemačkoj se sve glasnije govori o potpunoj reformi penzionog sistema. Ministarka rada Barbel Bas upozorava da su neophodni hrabri potezi i poručuje da nije dovoljno samo napraviti manje tehničke izmene, već da je potrebno osmisliti potpuno novi model.

U vladajućoj koaliciji sve više prostora dobija ideja da se penzionisanje više ne vezuje strogo za određenu starosnu dob, već za broj godina tokom kojih je radnik uplaćivao doprinose. Umesto sadašnje granice koja se najkasnije postavlja na 67 godina, predlog je da upravo radni staž postane ključni kriterijum.

Ekonomski stručnjak Jens Zidekum, savetnik ministra finansija Larsa Klingbajla, ističe da je produženje radnog veka poluga kojom se može obezbediti stabilnost penzionog sistema.

Bas je u emisiji Bericht aus Berlin objasnila da ubuduće starost ne bi trebalo da bude presudna. Presudno bi postalo koliko dugo je neko zaista radio i uplaćivao doprinose. Ko ranije ulazi na tržište rada, mogao bi ranije i u penziju. Oni koji kasnije započinju karijeru, poput akademika, radili bi duže. Pitanje načina primene ovih rešenja trebalo bi da razmotri nova Penziona komisija.

Podršku ovoj ideji daje i kancelar Merc. Prema aktuelnim pravilima, starosna granica se postepeno povećava i do 2031. godine iznosiće 67 godina. Samo oni koji imaju najmanje 45 godina radnog staža mogu da odu u penziju sa 65 godina bez umanjenja.

U budućnosti bi upravo tih 45 godina rada moglo da postane mera za određivanje trenutka penzionisanja. Primer akademika pokazuje koliko to može promeniti praksu. Ako neko počne da radi tek sa 25 godina, morao bi da radi do 70. godine, ili da prihvati umanjenu penziju. Merc naglašava da bi dužina života u penziji trebalo da bude u boljoj srazmeri sa vremenom provedenim u radu i uplati doprinosa.

Ovakav model posebno bi išao u prilog zanatlijama i radnicima koji rano započinju karijeru, jer bi brže dostizali puni staž. Time bi se dodatno podigla atraktivnost stručnih zanimanja.

Ekonomska stručnjakinja Veronika Grim sa Univerziteta u Nirnbergu podržava duži radni vek i ideju da se granica za odlazak u penziju prilagođava dužem životnom veku. Istovremeno ističe da se u penzionom sistemu mora izbeći stvaranje podela među društvenim grupama. Kako kaže, svi koji mogu i žele trebalo bi da ostanu u radnom odnosu duže, a oni koji to fizički nisu u stanju morali bi imati mogućnost da se penzionišu bez umanjenja prava.

Sa druge strane, stručnjak za penzije prof. Bernd Rafelhišen sa Univerziteta u Frajburgu upozorava da predlog u sadašnjem obliku nije dovoljno razrađen. Podseća da akademici u proseku žive duže od zanatlija i da bi zbog dužeg radnog veka ostvarivali veća penziona primanja. Kao potencijalnu pravnu prepreku navodi mogućnost da akademici tuže zbog diskriminacije, jer bi se njihov duži period obrazovanja naknadno koristio protiv njih. Takođe ističe da bi se moglo postaviti pitanje zabrane retroaktivnog dejstva, ukoliko bi obrazovanje smanjilo ukupnu penziju.

Izvor: BizPortal/Republika/N.A.

BOnus video: