LOKALNA SAMOUPRAVA I ODRŽIVI RAZVOJ: Sokobanja razvoj po meri ljudi i prirode

Sokobanja gradi svoj razvojni identitet na principima održivosti: kroz snažnu socijalnu podršku građanima, zaštitu prirode i pažljivo planiranje turizma koji jača lokalnu ekonomiju, a istovremeno čuva resurse.
Lokalna uprava ulaže u programe koji direktno podižu kvalitet života - od podrške porodiljama, obrazovnih stipendija do subvencija za socijalno ugrožene, dok paralelno prati i održivost prostora kroz zaštitu zaštićenih prirodnih dobara i energetsku efikasnost javnih objekata. Upravo je Sokobanja dokaz da socijalna, ekološka i turistička dimenzija mogu da se prepliću, oblikujući dugoročno održivu sredinu za sve svoje stanovnike, ali i goste!

Foto: Dragiša Petrović

Socijalna politika kao osnova stabilnosti

U fokusu opštinske politike nalazi se paket od 20 mera socijalne, pronatalitetne i demografske podrške, koje se u potpunosti finansiraju iz budžeta lokalne samouprave. Reč je o sistemu direktne pomoći građanima. Nezaposlene porodilje dobijaju 10.000 dinara mesečno tokom prve godine života deteta. Za svako novorođeno dete isplaćuje se 50.000 dinara i obezbeđuje auto-sedište, dok se isti iznos dodeljuje i parovima za postupak vantelesne oplodnje.
Sokobanja pruža sveobuhvatnu podršku građanima kroz obrazovne i socijalne programe: besplatne udžbenike za osnovce, nagrade za odlične učenike, stipendije za srednjoškolce i studente deficitarnih zanimanja, kao i novčane nagrade za uspehe na republičkim takmičenjima. Socijalno ugroženima se dodeljuju jednokratne pomoći i finansijska podrška pri kupovini bele tehnike. Pored toga, opština izdvaja 5,5 miliona dinara za uslugu "Pomoć u kući", 8,4 miliona za devet ličnih pratilaca i 1,2 miliona za angažovanje logopeda. Uz sve to, gradsko-prigradski prevoz je besplatan za sve građane. Za ovakav pristup opština je 2025. dobila priznanje za efikasnost i delotvornost od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dok je prethodno nagrađena i za transparentnost rada. U praksi, to znači da socijalna komponenta ESG nije svedena na strategiju na papiru, već na konkretne budžetske stavke koje direktno utiču na standard stanovništva.

Foto: Milena Radosavljević

Ekologija i energetska tranzicija

Prirodni resursi predstavljaju najveći kapital Sokobanje, ali i najveću odgovornost. Na teritoriji opštine nalaze se zaštićena područja: Specijalni rezervat prirode Rtanj, Lepterija-Sokograd, Ozrenske livade i Ripaljka. Tokom 2024. spomenikom prirode proglašena je i Sesalačka pećina, uz jasno definisan režim zaštite.

Foto: Dragiša Petrović

U saradnji s državom, opština već pet godina sufinansira energetsku sanaciju domaćinstava - najviše interesovanja vlada za zamenu stolarije i ugradnju solarnih panela. Energetska efikasnost unapređena je i u javnim objektima: škole su dobile termoizolaciju, LED rasvetu i savremenije sisteme grejanja, a solarni paneli postavljeni su i na pojedinim objektima javne namene.
Sprovedeni su i projekti pošumljavanja, dok komunalno preduzeće organizuje selektivno prikupljanje ambalažnog otpada. Ipak, lokalne vlasti otvoreno konstatuju da je potrebno dodatno raditi na podizanju ekološke svesti građana, posebno mladih - što ukazuje na realističan pristup izazovima održivosti.

Foto: Nikola Jovanović

Upravljanje i lokalni razvoj

U segmentu upravljanja, opština ulaže u komunalnu i društvenu infrastrukturu: rekonstrukciju centralnih ulica i šetališne zone, modernizaciju javnih objekata, sportskih terena i sistema grejanja. Izgrađen je moderan parking s 175 mesta u blizini centra, dok su planirani dalji radovi na saobraćajnoj i komunalnoj mreži.
Poseban projekat predstavlja adaptacija Vizitorskog centra u okviru Sesalačke pećine i rekonstrukcija Tržnice u selu Sesalac, koja će objediniti ponudu tri sela - Milušinca, Bogdinca i Sesalca. Time se lokalni poljoprivredni i zanatski proizvodi direktno uključuju u turistički lanac vrednosti, što je važan element održivog razvoja ruralnih sredina.

Foto: Dragan Bosnić

Održivi turizam kao razvojna strategija
Turizam se u Sokobanji potvrđuje kao jedan od ključnih pokretača lokalne ekonomije, ali i sektor u kome se najjasnije vidi potreba za pažljivim balansiranjem razvoja i očuvanja prostora. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2025. Sokobanju je posetilo 107.247 turista koji su ostvarili 447.594 noćenja, dok je već u januaru 2026. registrovano 15 odsto više noćenja nego u istom periodu prethodne godine. Posebno je primetan kontinuirani rast broja stranih gostiju, koji iz godine u godinu raste između tri i pet procenata. Ono što izdvaja Sokobanju jeste što osnov njene turističke ponude čini veličanstvena, netaknuta priroda - više od 200 kilometara uređenih staza na planinama Rtanj, Ozren i Devica, 36 izletišta za celodnevni boravak i gotovo 140 smerova za sportsko penjanje u selu Vrmdža. Među najposećenijim lokalitetima su Sokograd, izletište Lepterija, vodopad Ripaljka, Bovansko jezero i Sesalačka pećina, ali i gradska plaža Župan i termomineralni izvori po kojima je banja prepoznatljiva.

Foto: Dejan Marinković

Kako bi se rast poseta uskladio s očuvanjem prostora, planirana je realizacija panoramskog puta u dužini od 11,5 kilometara s vidikovcima i info-punktovima, koji će povezati više atrakcija i rasteretiti najopterećenije zone. Istovremeno se radi na uređenju i stavljanju u funkciju Sesalačke pećine, uz adaptaciju vizitorskog centra i jasna pravila zaštite.

Foto: Dragiša_Petrović

Lokalna uprava najavljuje i digitalizaciju promocije, unapređenje manifestacija i snažniju podršku ruralnom turizmu, kako bi koristi od razvoja bile ravnomernije raspoređene. Takav pristup ukazuje na nastojanje da turizam ostane dugoročno održiv - i za prirodu i za zajednicu koja od njega živi.

Foto: Dragiša_Petrović

KALENDAR MANIFESTACIJA 2026.

- 13. 4. 2026, Uskršnji festival - programi za decu i mlade/kreativne radionice/Tucijada - takmičenje u kucanju uskršnjim jajima;
- 1. 5. 2026. - Prvomajski koncert, Letnja pozornica "Vrelo";
- 21. 6. 2026. - Dan opštine Sokobanja (u okviru Dana opštine Sokobanja organizuje se nedeljni program u dogovoru s lokalnom samoupravom - izložbe, tribine, predstave);
- od 1. 7. do 31. 8. 2026. - Banjsko kulturno leto 2026 - Letnja pozornica "Vrelo" (u okviru programa održavaju se programi za decu i mlade, pozorišne predstave, koncerti, izložbe i književne večeri);
- od 6. 7. do 12. 7. 2026. - Festival dečjeg pozorišta i filma Sokogradić - Bioskop "Moravica";
- 7. 7. 2026. - Manifestacija posvećena ljubiteljima prirode i lekovitom bilju "Sveti Jovan Biljober", podnožje planine Rtanj u selu Mužincu;
- 14. 7. 2026. - Takmičenje u pripremi starih jela, izradi ručnih radova i veštinama starih zanata "Zlatne ruke", šetalište u centru Sokobanje;
- 17. i 18. 7. 2026. - Festival rok i pop muzike Greenheart fest, Letnja pozornica "Vrelo" i moto-skup;
- 4, 5. i 6. avgust 2026. - Međunarodni festival Prva harmonika Srbije - Sokobanja 2026, Letnja pozornica "Vrelo";
- od 1. 11. do 30. 11. 2026. Manifestacija posvećena pozorišnoj umetnosti Mesec pozorišta godine (u okviru manifestacije održi se od šest do osam pozorišnih predstava profesionalnih pozorišta);
- od 30. 12. 2026. do 3. 1. 2027. - Novogodišnji program - program za decu i mlade, podela paketića uz pomoć moto-družine, novogodišnji bazar, koncert i organizovani doček Nove godine na trgu