SVE JE KRENULO OD HILARI KLINTON: Otkriveno kako su tekli tajni pregovori o "jednoj od najsloženijih razmena od Hladnog rata"

Predlog da se Aleksej Navaljni razmeni za Vadima Krasikova, koji služi kaznu u Nemačkoj, i američkog novinara, Evana Gerškoviča, zatočenog u Rusiji, prvobitno je stigao u Belu kuću na predlog bivše američke državne sekretarke, Hilari Klinton, koja je zamoljena za pomoć od islednika, Hrista Grozeva.

Političareva supruga, Julija Navaljna, je nezvanično apelovala na nemačke vlasti, ali nisu svi u nemačkoj vladi podržali puštanje Krasikova. Međutim, početkom februara 2024. godine, nemački kancelar, Olaf Šolc, je tokom svog putovanja u Vašington razgovarao o razmeni Navaljnog sa američkim predsednikom, Džoom Bajdenom. Bela kuća tada nije dala zvaničan predlog Kremlju, već je preko posrednika prenet Putinu. 

Foto: Tanjug/AP

Klintonova je prihvatila ponudu istražitelja Hrista Grozeva, koji je od nje tražio da lobira kod Bele kuće za uključivanje Alekseja Navaljnog u posao - predloženo je da se on razmeni za Krasikova.

Istovremeno, Julija Navalnaja se neformalno obratila nemačkim zvaničnicima. Mišljenja u nemačkoj vladi, kako piše Wall Street Journal (WSJ), bila su podeljena. Posebno, ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok, protivila se bilo kakvom dogovoru koji uključuje Krasikova. Međutim, u Nemačkoj je Navaljni, kako navodi publikacija, bio popularna ličnost od svog lečenja na klinici Šarite nakon trovanja Novičokom. Olaf Šolc, koji ga je posetio tokom lečenja, kada još nije bio kancelar, rekao je koliko je impresioniran hrabrošću i moralnom snagom Navaljnog.

Foto: pixabay.com/Tanjug/AP

U međuvremenu, Putin je, prema WSJ, "snažno nagovestio" da je otvoren za ponude za razmenu Gerškovića. Ubrzo se procesu pridružio još jedan učesnik, bivši voditelj Fox News-a, Taker Karlson, koji je stigao u Moskvu početkom februara 2024. da intervjuiše Putina. Pre toga, Karlson je, kako piše WSJ, rekao pomoćnicima ruskog predsednika da planira da "izvrši pritisak" na Putina da oslobodi Gerškoviča "ovde i sada". Prema rečima samog Karlsona, zvaničnik blizak Putinu nazvao je to "odličnom idejom" koja bi "mogla da izazove pozitivan odgovor".

Nemački kancelar Olaf Šolc sastao se 9. februara sa Džoom Bajdenom u Vašingtonu. Zatvorena tema ovog sastanka bila je diskusija o "jednoj od najsloženijih razmena od Hladnog rata". Kao rezultat sastanka, vlade dve zemlje su se složile da nastave razgovore o ideji razmene Krasikova za Navaljnog, ali Bela kuća tada nije dala zvaničan predlog Kremlju, kažu dvojica sagovornika WSJ. Putin ga je dobio samo preko posrednika. Nedelju dana nakon sastanka Šolca i Bajdena, 16. februara, objavljena je smrt Navaljnog.

Prvi put je šef međunarodnog Fonda za borbu protiv korupcije, Marija Pevčih, javno  progovorila o planovima za zamenu Navaljnog za Vadima Krasikova, deset dana nakon smrti političara.

Foto: Tanjug/AP

Prema njenim rečima, 15. februara uveče je dobila informaciju da su pregovori "u završnoj fazi". Pevčih je imenovala biznismena, Romana Abramoviča, kao posrednika koji je Vladimiru Putinu preneo predlog za razmenu Navaljnog. Kasnije je i nekoliko zapadnih publikacija potvrdilo planove za razmenu Navaljnog.

Mesec dana nakon smrti Navaljnog, Vladimir Putin je, govoreći na konferenciji za novinare posle rezultata predsedničkih izbora, glasno izgovorio ime ruskog opozicionog lidera i priznao da su mu nekoliko dana pre 16. februara "neke kolege, a ne zaposleni u administraciji", rekli o ideji razmene.

- Onaj koji je sa mnom razgovarao još nije završio rečenicu, ali ja sam rekao da se slažem. Samo pod jednim uslovom, da ga promenimo i da se nikad ne vrati u Rusiju, neka sedi tamo. Ali, nažalost, desilo se ono što se dogodilo. Pa, dešava se, ništa se tu ne može učiniti. Takav je život - rekao je Putin.