VAŠINGTON POST: REZOLUCIJA UJEDINJENIH NACIJA ZLOUPOTREBLJAVA TERMIN ''GENOCID''! Glavni lovac na naciste upozorio na potencijalne posledice!

Nova predložena rezolucija Ujedinjenih nacija koju podržavaju Nemačka, Ruanda i Bosna i Hercegovina ima za cilj da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom odraza i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine.

Nacrt rezolucije, bez obzira na izjavljene namere, neshvatljivo interpretira reč "genocid", koja ima veoma specifično značenje i ugrožava krhku stabilnost Bosne i Hercegovine, prenosi Vašington post.

Balkan, posebno Bosna i Hercegovina, napravili su velike korake ka miru i pomirenju. Svaka rezolucija Ujedinjenih nacija treba da podrži ove napore umesto što rizikuje njihovo rastakanje. Jednostrani način na koji su Nemačka i ostali predstavili svoju rezoluciju, koja je zaobišla uspostavljene protokole Ujedinjenih nacija, izaziva zabrinutost zbog transparentnosti i validnosti procesa koji je predviđen za glasanje u Generalnoj skupštini sledećeg meseca.

Fokus rezolucije na označavanje masakra u Srebrenici kao genocida ističe složenosti istorijskih narativa u regionu. I stručnjaci za ovu temu to primećuju.

Efraim Zuroff, naučnik iz oblasti studija o genocidu, istoričar Holokausta i glavni lovac na naciste u Simon Vizental centru, upozorio je na potencijalne posledice brzog nazivanja incidenta u Srebrenici genocidom. U nedavnom članku, Zuroff je rekao: "Nadolazeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA) koja bi zvanično priznala masakr u Srebrenici kao genocid […] suočena je s potencijalnim zamkama koje bi mogle pogoršati tenzije umesto da podstaknu pomirenje'', navodi Vašington post.

Yehuda Bauer, vodeći autoritet za pitanja Holokausta i genocida na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu, ponavlja ovaj stav, izjavljujući: "Srebrenica se ne može smatrati tipičnim slučajem genocida."

Fokus rezolucije na Srebrenici ne shvata punu istoriju Bosanskog rata. Zanemarivanjem šireg konteksta i složenosti konflikta, rizikuje se umanjivanje patnje svih zajednica koje su bile uključene.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UNGA) tradicionalno je priznavala genocid samo kada su nacije postigle konsenzus, što nije slučaj u ovom slučaju. Označavanje genocida nosi ogromnu težinu, zahtevajući temeljitu deliberaciju i skoro jednoglasan dogovor. "Proglasiti Srebrenicu genocidom", kako to Zuroff kaže, "ne samo da se odvaja od tradicije već može i umanjiti značaj termina."

Zapravo, zvanične definicije genocida ne odgovaraju činjenicama ovog slučaja. Smrti u Srebrenici su bile tragične, ali nisu dosegle nivo genocida.

Osim toga, čini se da nacrt rezolucije rizikuje da ne odaje počast svim žrtvama Bosanskog rata. Izbacivanjem u prvi plan događaja u Srebrenici, rezolucija podriva osnovne principe Dejtonskog sporazuma, koji je okončao konflikt u Bosni i Hercegovini i garantovao jednak status i prava triju konstitutivnih naroda - Bosanaca, Srba i Hrvata.

Dejtonski sporazum je temeljni element mira na Balkanu. Predložena rezolucija Ujedinjenih nacija, kako kaže Efraim Zurrof, "rasporiće će niti mira i saradnje koje su pažljivo isprepletene tokom decenija."

BONUS VIDEO