(VIDEO) RUSI OSVAJAJU OKEANSKO DNO: Ovako će doći do blaga ispod Arktika!

Foto: youtube.com/Яmal Region

Foto: Ilustracija

Potreba za stvaranjem novih podvodnih tehnologija najviše je povezana sa geografskim položajem ruskog epikontinentalnog pojasa. Arktički basen je tokom najvećeg dela godina pokriven ledom.

Bez obzira na to da li ekosistemu planete Zemlje preti globalno zagrevanje i topljenje leda na Arktiku, zadatak ruskih naučnika je da osmisle tehnologije koje će omogućiti ispitivanje i eksploatisanje epikontinentalnog pojasa ispod postojećih ledenih naslaga.

Kompleks Ajsberg

Pretpostavlja se da je ruski šelf prebogat različitim prirodnim bogatstvima. Osim toga, ruski naučnici dobili su zadatak da se maksimalno oslone na domaće tehnologije. Naučnici koji rade na ovom projektu se nadaju da će "Ajsberg" zaploviti, odnosno zaroniti, 2023. godine.

Ukupno će biti pet glavnih potprojekata koji čine kompleks pod nazivom "Ajsberg".

Seizmički topograf

Prvi i najvažniji potprojekat predstavlja konstruisanje seizmičkog tomografa koji će biti zadužen za istraživanje tla i traženje resursa. Po Severnom ledenom okeanu je praktično nemoguće ploviti brodom, osim tokom dva ili najviše tri meseca za vreme leta. Zbog svega navedenog, ideja naučnika je da osmisle podmornicu koja bi mogla neposredno, gotovo po tlu da vrši ispitivanja, za šta su neophodna principijelno nova naučno-tehnološka rešenja.

Nuklearni reaktor

Sledeći korak bi bio stvaranje specijalnog izvora energije, odnosno agregata. Pošto projektni biro "Rubin" već ima veliko iskustvo sa podmornicama na nuklearni pogon, odluka je pala da i novi "Ajsberg" na taj način bude snabdevan energijom. Radi se, dakle, o nuklearnom reaktoru ugrađenom u podmornicu, a neće biti potrebno da ga opslužuje ljudstvo, odnosno posada.

"Bušilica"

Treća komponenta bi trebalo da bude robotizovani podvodni kompleks za bušenje koji se i sam sastoji iz nekoliko delova. Poenta je da bi svi delovi "Ajsberga“ trebalo da budu napravljeni tako da mogu da funkcionišu bez neposrednog učešća čoveka, pa zato i ova "bušilica" mora da bude realizovana tako da se njome može upravljati udaljeno, recimo iz stanice sa kopna.

Nosač

Četvrti deo kompleksa "Ajsberg" bi trebalo da bude uslovno rečeno "nosač" odnosno transportno-montažni servisni kompleks u vidu podvodnog katamarana. Prevoziti teret na Arktiku je veoma opasno zbog veoma složenih uslova, ogromnih i opasnih santi leda. Zato je bilo potrebno osmisliti plovilo koje bi omogućilo da se pod vodu dostavi sve što je neophodno, a da se pritom zaobiđu sve navigacione prepreke.

Ovaj katamaran bi trebalo da zaroni pod površinu vode, dođe do zadate kote i dostavi opremu na dno. On bi trebalo da ima još jednu funkciju - servis opreme koja se već nalazi na dnu. Katamaran će se sastojati od dve podmornice, međusobno povezane u jedinstveni podvodni nosač. Iznutra će obe podmornice biti potpuno različite, a spolja identične. U jednoj od podmornica će biti kabine za posadu, izvor energije i osnovni instrumenti. Na jednoj od paluba centralnog dela korpusa trebalo bi da se nalaze i mali istraživački moduli.

Bezbednosni sistem

Poslednji, peti segment kompleksa "Ajsberg" jeste specifičan bezbednosni sistem o kojem se u ovoj fazi razrade projekta ne može mnogo govoriti. To je, uopšteno rečeno, kompleks za lociranje, praćenje i eventualno upozorenje mogućih neprijatelja ili uljeza. To će, grubo govoreći, biti mali podvodni robot koji će plivati oko kompleksa za bušenje tla i štititi ga.