TEŠKO RANJENA ANDRIJANA U MASAKRU KOD MLADENOVCA NAPUNILA 18 GODINA! Bolna sudbina hrabre devojke - živi sa majkom sa 35.000 dinara, iz bolnice izašla bez organa i sa 20 kilograma manje!

Uroš Blažić, monstrum iz Mladenovca, 4. maja je zavio u crno ne samo Dubonu i Malo Orašje, već čitavu naciju. Masakr za masakrom, 3. i 4. maj zauvek će se pamtiti u Srbiji.

Te noći, Blažić je usmrtio 8 mladih ljudi, dok je 14 ranio, a među ranjenima, najteže povređena je bila Andrijana Mitrović koja je otišla sa Ravnog gaja nekoliko minuta pre nego što je monstrum stigao tamo, ali ju je dočekao u Duboni, gde je otišla sa drugaricama.

Andrijana je prekjuče napunila 18 godina, a sada se na društvenim mrežama pojavila informacija od članova porodice da je njoj i njenoj majci potrebna finansijska pomoć.

- Ovo je Andrijana Mitrović, devojka iz Malog Orašja, koja sa majkom živi sa 35 000 dinara mesečno. Ima sestru Aleksanrdu koja je udata i ima bebu. Otac im je poginuo kada je Aleksanda imala 11, a Andrijana 7 godina. Ona je jedna od tri devojke koje su užasno teško povređene u masakru 4. maja. Te večeri je sa drugaricama, Anđelom i Teodorom otišla iz Malog Orašja u Dubonu. Samo što su izašle iz kola, sačekala ih je rafalna paljba u školskom dvorištu gde su već bili mladi iz Dubone. Teodora je nekako uspela da pobegne i pozove policiju i Hitnu pomoć. Ali, tada nije znala da joj je u Malom Orašju ubijen rođeni brat Nemanja Stevanović. Nije to znala dugo ni Anđela kojoj je Nemanja bio prva i velika ljubav - počinje priču korisnica društvenih mreža, koja je i član Andrijanine porodice i nastavlja:

- Andrijana je zadobila užasno teške povrede stomaka, ruke i noge. Do Mladenovca je odvežena privatnim kolima, a odatle istim sanitetom u kome je bio i mladi Ivan Ivković. Dugo je bila životno ugrožena i u veštačkoj komi nekoliko dana. I ona je te užasne noći imala dve hitne operacije, nakon čega je oporavak dug, težak i mukotrpan. U masakru su ubijena i njena dva brata od stričeva Marko i Petar Mitrović. Do 4. maja je bila zdrava devojka kojoj ništa nije falilo. A posle sto dana izašla je iz bolnice sa skoro 20 kilograma manje, bez jednog bubrega i žučne kese, sa teškom povredom jetre. Provela je kući mesec dana nakon čega je ponovo primljena na hirurško odeljenje. Taj ponovni boravak u bolnici ju je jako slomio psihički i ponovo fizički. Ponovo je krenula iz početka, uz pomoć majke i sestre i nekih dobrih ljudi koji su pomogli ovoj i drugim porodicama teško ranjenih u masakru.

Foto: Foto Privatna arhiva/Ustupljene fotografije

- Kao porodica, imamo posebnu želju da se zahvalimo čika Miši, tehničaru iz hitne pomoći, koji je pomogao Andrijani te večeri, držao joj ranu do Beograda da ne iskrvari, i njemu i njegovom sestriću, doktoru Perišiću i ekipi koja je uradila herojsku operaciju, i prvu i drugu, kompletnom šoku B Urgentnog centra, takođe celoj intenzivnoj nezi, na čelu sa načelnikom Dušanom Micićem, doktorkom Aleksandrom i sestrama koje su nam, zaista, u svakom trenutku, izlazile u susret. Takođe, želimo da se zahvalimo Andrijaninim drugarima iz osnovne i srednje škole, Cvijićevoj i Ekonomskoj školi Smederevo, fudbalskom klubu Ravni gaj i svima koji su doprineli finansijski da majka može svaki dan da odlazi kod Andrijane u bolnicu.

Kako dalje navodi, Andrijanin rođendan je ujedno i slavlje života.

- Andrijana slavi 18-ti rođendan. Njeno punoletstvo je posebno, jer dolazi nakon svega tragičnog što joj se dogodilo. Danas se slavi i rođendan, ali i njen život i uliva se nada u oporavak. Ovaj rođendan je jedna od retkih lepih stvari koja se za ovih sedam meseci desila u Malom Orašju. Zato, uz rođendanske čestitke, želimo Andrijani da i ubuduće kroz život korača hrabro i odlučno, kako je to činila i do sada. Srećan rođendan draga Andrijana! Da se završi sve ružno što je bilo, da hrabro uđeš u svet odraslih i da ti svi životni putevi budu posuti cvećem i obasjani zvezdanim sjajem. Andrijanin oporavak i ozdravljenje stradalih iz Dubone, Malog Orašja i Beograda, važni su koliko i pravda koju svi željno iščekujemo i kojoj se nadamo. Na svima nama je da pomognemo koliko možemo. Jedino tako ima nade za sve nas.