KO JE BIO ZORAN ĐORĐEVIĆ, GLUMAC SA PREKO 50 GODINA KARIJERE? Odrastao je siromaštvu, a o njegovom PRIVATNOM ŽIVOTU SE MALO ZNA!

Danas, kada nas je zadesila tužna vest da je glumac Zoran Đorđević umro, sećanja na njegov život ponovo oživljavaju u svetlu cele jedne epohe boemskog Beograda.

Zoran Đorđević, glumac Beogradskog dramskog pozorišta, bio je figura koja je odražavala duh Skadarlije i boemski imidž stare prestonice. Kao što je u jednom ranijem intervjuu za Blic rekao, boemi su "od vajkada sa problematičnom dubinom džepa, a jakim afinitetom ka kafani." 

 

 

On je živeo u Zetskoj ulici, na neparnoj strani, i u šali je isticao da su tu "nekadašnje skromne kuće danas postale beogradski ‘Krejzi hors’, ‘Mulen ruž’" ali je i dodavao: "da ne trošimo vreme na ove nove kafiće … jer oni nisu skadarlijski miris i ukus."

U dvorištu njegove kuće nalazila se dvorišna zgrada koja je nekad pripadala njegovom dedi, Đorđu Đorđeviću Umčarcu. U toj kući stanovao je i glumac Ilija Stanojević sa svojom nevenčanom suprugm Maricom. Zoran je otkrivao da je deda bio rentijer, da je sagradio kuću 1921. sa dva stana i dva lokala:

- Podigao je još nekoliko kuća u okolini i na drugim mestima u Beogradu što mu je posle Drugog svetskog rata, naravno, oduzeto. A deda je voleo glumce, verovatno glumice još više. Činio im cenu, čekao za kirije.

Foto: Republika

Govoreći o boemiji Skadarlije, Zoran je opisivao kako je "dvadesetih godina prošlog veka Skadrlija … bio je to kraj sa skromnim kućama, manje ili više siromašnih ljudi, i kafanicama u kojima se moglo pojesti i popiti po prihvatljivim cenama."

Prisećao se da su u tom boemskom vremenu glumci poput Dobrice Milutinovića, Čiča Ilije, Pere Dobrinovića, Zorke Todosićke znali da svraćaju u kafanu Tri šešira, "pravo stecište tadašnjih umetnika … koji su odatle išli u Narodno pozorište … i s probe se vraćali tu.

On je pričao i da je i sam, dok je radio predstave, znao "da odsedi i popije, zagleda se u poneku od fotografija na zidovima i — nađe rešenje."

Nisu samo glumci bili deo tog boemskog sveta: Zoran je pominjao i druge umetnike: "Tin Ujević, na primer. Zna se da je on voleo ‘Moskvu’ … al’ kad mu ponestane para eto i njega."

Foto: wikipedia/Sadko

Zoran je takođe otkrivao bolne priče iz prošlosti: gotovo preko puta Skadarske, bila je kuća Đure Jakšića.

- Ali, to nije Đurina kuća, to je kuća njegovog gazde. Nekome je iz ko zna kojih razloga odgovaralo da prerežira stvari. Đura je živeo i umro iza, u trošnom dvorišnom sobičku. Danas je na tom mestu hotel. Đuru se vlasti osudile zbog određenih stihova, on zbog lošeg zdravlja nije otišao u zatvor, a neko od tada u njegovoj poeziji ismejanih autoriteta, namestio mu je batine. Prebili su ga tu, na uglu Skadrske i Jevremove posle čega je ubrzo i umro. Deda mi je pričao da se na njegovoj sahrani skupili ugledni ljudi ondašnjeg Beograda, Skadrlija je bila tesna da ih primi a neki se čudom čudili ko je sve došao da isprati njihovog ubogog komšiju - govorio je on za pomenute medije.

Sada, kada znamo da smo izgubili Zorana, njegove reči o boemiji i siromaštvu još više odjekuju kao omaž — kao podsetnik da boemski duh Skadarlije, "ponikao zapravo iz siromaštva," nije bio samo romantizovana slika, već realnost koju je on živeo i prenosio.

Zoran je, kroz svoj lik Mikija Boema u filmu "Poslednji boem", dao omaž tom duhu: "oni koji su aplaudirali mom junaku … i ne znajući pljeskali su i Skadarliji."

TRONEDELJNA UMETNIČKA MANIFESTACIJA "DANI ĐURE JAKŠIĆA" U SEDAM SRPSKIH GRADOVA

Posvećenost Beogradskom dramskom pozorištu

Tokom svoje karijere, Đorđević je odigrao više od 70 uloga na matičnoj sceni, što ga čini jednim od retkih glumaca koji su čitav radni vek proveli u Beogradskom dramskom pozorištu. Njegove uloge u predstavama kao što su "Na leđima ježa", koja je igrana više od 300 puta, "Vesele žene Vindzorske" i "Ivkova slava" ostavile su dubok trag u srpskom pozorištu. Pored toga, posebno je cenio saradnju sa rediteljem Paolom Mađelijem, sa kojim je radio na projektima kao što su "Večeras improvizujemo" i "Centrifugalni igrač". Čak i nakon penzionisanja, Zoran je nastavio aktivno da se bavi glumom, pridružujući se projektima kao što su "Let iznad kukavičjeg gnezda" i "Zaljubljeni Šekspir".

Filmski i televizijski rad

Osim pozorišta, Zoran Đorđević ostvario je i značajne uloge na filmu i televiziji. Igrao je naslovnu ulogu Mikija u nemačkoj produkciji "Mikis balade", koja je osvojila brojne nagrade, uključujući i "Srebrno jaje" na Kustendorf festivalu. Njegova televizijska karijera obuhvatala je popularne serije kao što su "Bolji život" i "Porodično blago", kao i nagrađivanu dramu "Apoteka Golubović". Zoran je bio član ansambla na koji su se svi mogli osloniti, poznat po svojoj posvećenosti i vernosti pozorištu."

BONUS VIDEO: