Slađana Zarić o novom dokumentarno-igranom serijalu "Dosije Kosovo" Svet će videti zverstva nad Srbima! (FOTO)

Autor: Dragana STANKOVIĆ

Zabava

25.10.2021

18:30

Uskoro na male ekrane RTS stiže prvi od šest filmova koji će baciti novo svetlo na događaje koji su se dešavali na teritoriji Kosova i Metohije godinu dana pre NATO agresije na našu zemlju.

Youtube printscreen

Slađana Zarić o njenom ostvarenju

 

Slađana Zarić autor je brojnih dokumentarno-igranih ostvarenja o ljudima i događajima koji su obeležili neke od najtežih trenutaka kroz koje je prolazio naš narod tokom svoje turbulentne istorije. Bez njenih filmova "Ratne priče sa Košara" i "Ratne priče sa Paštrika" većina ne bi nikad saznala kroz kakvu su golgotu prošli golobradi mladići na Kosovu i Metohiji te 1999, braneći granicu od OVK terorista, kojima je nesebičnu pomoć pružala NATO avijacija i vojska Albanije.

Njen "Koridor 92" progovorio je o najznačajnijoj bici za proboj koridora u Posavini, borbi koja se vodila za opstanak srpskog naroda u jednom delu Republike Srpske. Autor je filmova "Srbi na Krfu", "Dianina deca", "Zločin bez kazne", "Stvaranje Kraljevine SHS"...

Zahvaljujući Zarićevoj rađa se i serijal dokumentarnih filmova pod radnim nazivom "Dosije Kosovo", koji se bavi hronologijom dešavanja na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2004.

Uskoro na male ekrane RTS stiže prvi od šest filmova koji će baciti novo svetlo na događaje koji su se dešavali na teritoriji Kosova i Metohije godinu dana pre NATO agresije na našu zemlju.

- U prvom filmu se bavimo prvenstveno otmicama civila i policajaca, kao i ubistvima vojnika na Kosovu i Metohiji, koja su se dešavale na putu između Dečana i Đakovice. To se dešavalo od marta, kad počinje oružani sukob OVK i policije, i traje do kraja septembra 1998, kada se završava velika letnja ofanziva srpske policije. Za to vreme samo u Orahovcu i okolnim selima je za jedan dan oteto skoro 100 ljudi. Odvođeni su u logore u Jablanicu, Lapušnik, Likovac... OVK teroristi su čistili srpska sela, pokupili bi starije ljude, odvodili ih u te logore, podvrgavali jezivim mučenjima. Gotovo da nema Srba koji su preživeli, ima nekoliko Albanaca koji su svedočili u Hagu i ta svedočenja su jeziva - kaže Slađana Zarić, urednica informativnog programa RTS, na početku intervjua za Srpski telegraf.

Javnost je upoznata s događajima tokom bombardovanja, ali vi govorite o godini ranije?

- Da, frapantno je da se radnja dešava 1998. Javnost je donekle upoznata s dešavanjima tokom i posle bombardovanja zemlje, ali moram da priznam da sam i ja, kao novinar, bila zaprepašćena i da nisam znala za ta dešavanja. Prema podacima komisije za nestala lica, na toj teritoriji oteto je 350 Srba, od kojih se još 51 lice vodi kao nestalo. To je ono što me je najviše i pogodilo, kao i to da sve što se tada dešavalo nije prezentovano. Skrivali smo sopstveno stradanje, stradanje našeg naroda. Jedino logično objašnjenje je da je to rađeno da se Srbi ne bi iselili s Kosova. Verujem da se iz tog razloga nije prikazivalo.

Za te zločine niko nije odgovarao?

- Nije negirano da su se zločini dogodili, ali da bi se to i dokazalo, morali su postojati svedoci. Morao je postojati neko ko je video egzekuciju, a Srbi su svi stradali. Poznato je i da su Albanci koji su bili ključni svedoci pronalaženi i ubijeni posle 1999. Osuđen je jedan pripadnik OVK na 13 godina zatvora, ali nije bilo dovoljno dokaza protiv Limaja, koji je komandovao tom operativnom zonom i na čijoj teritoriji je bio logor Lapušnik.

U akcijama OVK stradali su i Albanci?

- U tim terorističkim akcijama je stradalo više Albanaca. Zapravo, svi koji su tada nastavili da rade u našim državnim institucijama smatrani su srpskim špijunima, tako da su i oni ubijani. Znači, šumari, poštari... Prošli su iste torture koje su prolazili i Srbi.

Koju sledeću temu ćete ekranizovati?

- Drugi film se bavi navodnim masakrom u Račku, koji je bio neposredan povod za početak bombardovanja Jugoslavije. Mislim da će ljudima biti zanimljivo jer o tome pričaju direktni učesnici bitke. Snimila sam pedesetak ljudi koji su bili tog dana na terenu, pa ćemo videti šta se, kada i u kom trenutku dešavalo. Završila sam intervjue i sada ćemo raditi dramatizaciju. Ako mene pitate, tu nema govora o masakru civila, to je bila antiteroristička akcija, gde su u selu bili pripadnici OVK ili oni koji su im davali logističku podršku.

Šta vas motiviše da snimate ratne filmove?

- "Ratne priče sa Košara" i "Ratne priče sa Paštrika", na koje sam izuzetno ponosna, počela sam da radim slušajući priče tih dečaka. Osetila sam da kolektivno moramo da im kažemo: "Hvala." Serijal o Kosovu radim jer smatram da nedužne žrtve ne smeju da se zaborave. Pričajući priče o stradanjima Srba, želim da njihove sudbine upišem u kolektivno sećanje našeg naroda. Sudbine otetih moraju da ostanu zabeležene i iskreno verujem da će počinioci biti privedeni pravdi.

Rat mora biti poslednja opcija!

Odakle potreba ženi da se bavi ratnom tematikom?
- Verujem da su filmovi koje radim i antiratni jer pokazuju strahote onoga što se dešavalo. Verujem da niko ko je pogledao šta su prošli vojnici na Košarama, a taj film ima šest miliona pregleda na Jutjubu, ne želi da se tako nešto bilo kada i bilo gde ponovi. Rat mora uvek biti poslednja opcija i nadam se da moji filmovi šalju i tu poruku.

 

 

Komentari (0)

Loading