OVAKO OPASNO VREME U SRBIJI NIKADA NIJE BILO! Meteorolog upozorava kakav nas užas od klime tek čeka: "PROŠLE GODINE OBORENI SVI REKORDI!"

Leto 2024. godine bilo je najtoplije leto u istoriji merenja temperature u Srbiji, a prema prognozama meteorologa RHMZ ovo koje nam sledi biće još toplije, piše Blic. Jun punom brzinom ulazi u tropski period i to već u prvim danima, a kako kaže meteorolog RHMZ-a Slobodan Sovilj, koji je gostovao u emisiji "Blic DAN" na "Blic" TV, ove temperature su neuobičajene za ovo doba godine.

- Temperature u Srbiji su za 7 do 10 stepeni iznad proseka za početak juna. Sve je češća situacija da imamo produžene toplotne talasa i sušne periode, koji negativno utiču ne samo na poljoprivredu, već i na stanovništvo - kaže meteorolog RHMZ-a Slobodan Sovilj. 

 Sovilj ističe i da je široka lepeza problema koji mogu da prouzrokuju ovakvi toplotni talasi.

- Ovo leto počinje slično kao prethodno i prognoze nisu optimistične kada su temperature u pitanju. Možemo očekivati da liči na prethodno - kaže Sovilj.

Ekstremno leto i 2025.

Veoma topla godina sa povećanom učestalošću ekstremnih vremenskih događaja čeka nas i ove godine, napominje meteorolog Slobodan Sovilj.

- Sve je više meseci koji prelaze temperaturni prag definisan praškim sporazumom i koji se odnosi na porast temperature od jednog i po stepena. Povećanje temperature omogućava vazduhu da sadrži i više vodene pare, pa zbog toga ekstremne padavine takođe su posledica tople i nestabilne atmosfere - kaže Sovilj. 

 Sovilj kaže i da je samo tokom prošle godine zabeležen rekordan broj tropskih dana.

- Nekada je to bilo po 20 do 30 tropskih dana. Prošle godine je zabeleženo čak 92 u Ćupriji. U Beogradu je bilo više od 70 tropskih dana. Ako posmatramo vrele dane sa temperaturom od preko 30 stepeni, njih je bilo čak 30 u Beogradu. Nekada je bilo uobičajeno da ih imamo 2 ili 3 tokom cele godine! Lestvica se pomera naviše - kaže Sovilj.

Deca će učiti da živimo u drugačijoj klimi

Prema rečima meteorologa Slobodana Sovilja, definicije u udžbenicima, poput one da živimo u umereno kontinentalnoj klimi se menjanju.

- Prema programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove do kraja veka očekuje nas porast temperature za više od 3 stepena! Očekuje se da dalje imamo porast ekstremnih vremenskih događaja poput superćelijskih oluja i drugih vrsta nepogoda i to za 40 do 80 odsto. Svi ti rizici koji se dovode sa svim oblicima ekstremnog vremena se povećavaju i dalje. Vrela leta i ozbiljne oluje, to je ono što zatičemo u poslednje vreme - kaže Sovilj.

Prošle godine oboreni svi rekordi

Pored 92 tropska dana prošle godine oboreni su svi rekordi kada su u pitanju tropske noći. 

- Ne samo što je celokupno leto bilo najtoplije, već je i svaki letnji mesec pojedinačno bio najtopliji u istoriji merenja. Imali smo do 92 tropska dana i između 14 i 43 dana sa temperaturom preko 35 stepeni. Rekord je postavljen i kada su u pitanju tropske noći, bilo ih je čak 60! Ne možete da se rashladite ni u noćnim satima - kaže Sovilj. 

Kako kaže, ova godina je na dobrom putu da bude kao prošla, kada je temperatura u pitanju.

- Postoji šansa da prevaziđe prethodnu godinu, ali čak i da ne prevaziđe, sasvim je izvesno da će se približiti tim rekordima i mesečne i sezonske prognoze, svi prognostički materijali ukazuju na takav razvoj vremenske situacije - kaže Sovilj.

Tropski dani i opasnost od toplotnog udara

Primarijus doktorka Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije ističe da su toplotni talasi sve češći kod nas, ali i sve duži.

- Oni imaju negativan uticaj na ljudsko zdravlje, pa mnoge države, uključujući i našu, izdaju javno upozorenje za zdravstvene institucije. Upozorenja se posebno odnose na osetljive grupe stanovništva, decu, malu decu, bebe i starije od 65 godina - kaže dr Elizabeta Paunović. 

 Velika vrućina utiče i na zdravlje ljudi i postoji veliki rizik od toplotnog udara, ističe dr Paunović.

- Ovde su posebno ugrožena deca, stariji, ali i radnici na građevini, kao i prosjaci na koje često zaboravljamo. Jako je važno da, gde god je to moguće, radno vreme bude raspodeljeno kao recimo u Dubaiju, da počinje radno vreme u 6 ujutru, da se završi u podne i da se nastavi od 6 popodne - kaže dr Elizabeta Paunović za "Blic DAN". 

Bonus video: