TAJNI KOSOVSKI ZAVET VOJVODE MIŠIĆA! Otkrivamo zapisnik sa sednice KOMANDANATA ARMIJA 1915.

Niko se nije usrećio bežeći iz otadžbine, pa nećemo ni mi, rekao je komandant Prve srpske armije vojvoda Živojin Mišić 1. decembra 1915. na sednici u Peći. Mišić je, otkrivaju istorijski dokumenti, umesto povlačenja preko Albanije, predlagao kontraofanzivu. Da se srpska vojska s Kosova i Metohije ustremi na neprijatelja, pa šta bog da...

Takozvana trojna ofanziva na Srbiju počela je 6. oktobra te godine. Oko 800.000 austrougarskih, nemačkih, bugarskih i turskih vojnika napalo je na Srbiju, koju je branilo 420.000 junaka. Operacijom je komandovao nemački feldmaršal August fon Makenzen, koji je dobro znao da brojčana nadmoć ne znači pobedu.

SRBI VOLE SLOBODU

- Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu - upozorio je stari feldmaršal svoje vojnike.

Srpska vojska se pod upornim borbama povlačila na jug, prema Solunu, pošto su saveznici obećali da će iskrcati značajne snage, s kojima će zajednički preći u kontraofanzivu. Zato je Fon Makenzenov plan bio da Bugari preseku moravsko-vardarsku dolinu, te da preko Mišićeve Prve armije celoj srpskoj vojsci preseku odstupnicu dolinom Ibra na Kosovo. U opkoljavanju ga je sprečio vojvoda Mišić snažnim protivnapadima na prostoru Gornjeg Milanovca, Čačka i Valjeva.

Na Kosovo je stiglo oko 300.000 srpskih vojnika, a neprijatelji je spao na 600.000. Pošto je izgubljena veza s Vladom i Vrhovnom komandom, u Peći je od 29. novembra do 3. decembra održano šest sednica, na kojima su, pored Mišića, učestvovali komandanti Druge i Treće armije vojvoda Stepa Stepanović i general Pavle Jurišić Šturm, kao i komandant odbrane Beograda general Mihailo Živković.

- Gospodo vojvode i generali, ne ostaje nam ništa drugo, nego da krenemo napred u ofanzivu, te da vidimo od koga bežimo, pa uspemo li, dobro je - rekao je Mišić, oštro se protiveći povlačenju preko Albanije.

U zapisnik je uneto da se diskusija zaoštrila, a svedoci su tvrdili da su pale i teške reči. Odlučeno je, na kraju, da se vojska povlači preko Albanije. Istog dana stigle su vesti da je Berlin saopštio da prebacuje svoje trupe na druge frontove, što su potvrdili zarobljenici. Mišića je podržao Stepanović, pa je u zapisnik uneto da se komandantima divizija naredi da se pregrupišu za opštu kontraofanzivu. Nažalost, potom su primljeni novi izveštaji o pojačanoj aktivnosti protivnika i pasivnosti saveznika u Solunu, pa su vojvode Mišić i Stepanović preglasane. Srpska vojska krenula je u Albaniju, a Mišić je, povinovavši se naređenju, kao stari vojnik, poveo Prvu armiju preko Rožaja, Andrijevice i Podgorice do Skadra. Gubici su, to znamo, na tom putu bili ogromni.

SAMO NE STAJTE!

Vojvoda Mišić ostvario je svoju zamisao o ofanzivi tek 15. septembra 1918.

- Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu - napisao je vojvoda Mišić u naredbi za proboj Solunskog fronta.
Ostalo je istorija...

 

Ključna stavka Fon Makenzenovog plana bila je da Bugari preseku moravsko-vardarsku dolinu

Napalo nas je 800.000 vojnika, a mi smo ih imali 420.000

 

Odlikovan sa čak 39 ordena

Živojin Mišić odlikovan je sa 39 ordena. Bio je nosilac francuske Legije časti i drugog i prvog reda, a od Engleza je dobio jedno od najviših odlikovanja Orden Svetog Mihajla i Đorđa. Od 1818, kada je orden ustanovljen, do tada je samo 40 ljudi bilo među nosiocima tog ordena, uključujući i članove kraljevskih porodica.
Mišić je, takođe, nosio najviša srpska odlikovanja Orden Karađorđeve zvezde s mačevima i Orden belog orla.

 

Nemci streljali sina jer je spasao Dražu

Vojvoda Živojin Mišić oženio se Nemicom Lujzom Krikner, čiji je otac bio preduzimač u Srbiji. Bio je brižan otac, ali i pravičan vojnik, koji je sinove slao u borbene jedinice, a ne u kancelarije.

Njegov sin Aleksandar Mišić streljan je u Valjevu 1941, kada se predao Nemcima, glumeći da je Draža Mihailović. Pravi Draža došao je u Struganik da traži pomoć vojvodinog sina Aleksandra. Kad su došli Nemci da ga traže, on se sakrio, a Aleksandar je izašao i rekao da je on Mihailović, da bi pravi Draža imao vremena da pobegne. Tek u Valjevu priznao je ko je i Nemci su mu ponudili život ako počne da radi za njih jer u sebi nosi pola nemačke krvi.

- To pola nemačke krvi je isteklo u bici na Kolubari - odgovorio je Aleksandar, a njegova majka Lujza se posle streljanja odrekla protestantske vere.

 

Bio 13. dete u porodici,govorio čak šest jezika

Vojvoda Živojin Mišić rođen je 20. jula 1855, kao 13. dete Radovana i Anđelije, u Struganiku kod Mionice. U njegovoj rodnoj kući 1987. otvoren je muzej.

- Rodio sam se na livadi, ispod šljive ranke. Pošto je troje starijih umrlo, dali su mi ime Živojin jer su verovali da će ono da me poživi - zapisao je Mišić u memoarima.
Kao mali nije se odvajao od roditelja do šeste godine, kada je počeo da čuva stoku po brdima. Stoka je malom Živojinu zadavala teške muke jer je dobijao ozbiljne batine kad ona ode u tuđe imanje ili pojede komšijski kupus.

Sa 10 godina Živojin je počeo da pohađa školu u Ribnici, gde je učitelj koristio prut, ali se on više plašio Ribničke pećine, pune slepih miševa. Kad je završio drugi razred, stariji brat Lazar, tada već vojno lice, odveo ga je sa sobom u Kragujevac da nastavi školovanje. Obukli su mu najlepše odelo, uzjahao je staru kobilu i krenuo preko Suvobora i Gornjeg Milanovca, strahujući samo da se kobila ne strmekne u neki jendek.
U tadašnjoj srpskoj prestonici Kragujevcu gradska deca su ga zadirkivala zbog seoske odeće i naglaska, pa je Živojin jednog debeljucu oborio u prašinu i izudarao po seljački, pa ga više niko nije dirao. Maturirao je u Kragujevačkoj gimnaziji, pa je upisao Vojnu artiljerijsku školu u Beogradu, koju je završio na frontu, u ratu s Turcima.
Mišić je govorio, uz srpski, francuski, nemački, ruski, italijanski i grčki.

BONUS VIDEO