OPERACIJA "DOLAR": Da li je ukrajinska kriza ujedinila pet svetskih lidera?

Autor: J. D. J. - T. B.

Vesti

26.09.2022

18:15

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Rusija, Turska, Kina, Iran, Saudijska Arabija udružile su snage i prete da unište najslavniju svetsku valutu, navode mediji.

OPERACIJA "DOLAR": Da li je ukrajinska kriza ujedinila pet svetskih lidera?

Foto: pixabay.com

Dolaru je odzvonilo! Rusija, Turska, Kina, Iran, Saudijska Arabija, pojedine afričke zemlje udružile su snage da skinu najslavniju svetsku valutu sa neprikosnovenog trona i prete da je unište, prenose mediji iz ruskog miljea. Petorica svetskih lidera ujedinila su se i našla zajednički model, koji će njihovim državama obezbediti snabdevenost energentima uprkos ratu u Ukrajini. Postignuti dogovori, po oceni ekonomista, vode ka urušavanju američke valute.

Najnoviji udarac za američku monetu je dogovor po kom će Turska četvrtinu gasa koji nabavlja od Rusije ubuduće plaćati u rubljama. Turska je prethodno praktično eliminisala dolar u transakcijama s Kinom, čiju robu plaća u juanima.

JEDNA ZA DRUGOM

U postepeno odbacivanje dolara krenuli su Indija, Iran, pa čak je i Saudijska Arabija, tradicionalni američki saveznik, s Kinom ugovorila da joj naftu plaća u kineskoj valuti. Jedna za drugom države smanjuju udeo obračuna u američkim dolarima. Rusko-ukrajinski sukob, istina, najžešće je poljuljao slavu dolara, ali je činjenica da su svi pomenuti događaji samo deo plana dedolarizacije, koji je ugovoren još pre pet godina, kada su se predsednik Rusije Vladimir Putin i Kine Si Đinping saglasili da se zalažu za upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima, navode mediji.

Kako objašnjavaju stručnjaci, ni Amerika nije što je bila, pa i dolar gubi dominantnost, a s ekonomskim jačanjem Kine, pa i Indije, sve je manje podsticaja da se države drže dolara, kao u prethodnim decenijama. Pogotovo što se na primeru Rusije moglo videti kako se može ostati bez vlastitog novca.

SKIDANJE S TRONA

Foto: Printscreen

Ljubodrag Savić

Profesor ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe da dolar još vodeća valuta, ali da to neće dugo opstati:

- Dolar je nakon drugog svetskog rata, a pogotovu sedamdesetih godina dobio mesto broj jedan. U jednom trenutku devet desetina, ako ne i više, svetske trgovine se odvijalo u dolaru. Međutim, ni Amerika nije dominantna, kao što je bila, pa tako ni dolar. Mi danas imamo situaciju u kojoj sve više zemalja zbog velike izloženosti dolara, odnosno sebične politike SAD, pokušavaju da istisnu dolar iz međusobne trgovine.

Objašnjava da je politizacija koju primenjuje Vašington dodatni problem.

- Amerika više ne koristi dolar samo kao ekonomsko sredstvo već i za pritiske i kad udružimo sve sankcije koje uvode jasno je zašto se sve više odlučuju da napuste dolar. Ta njihova neprikosnovenost se kruni, ali ne samo zbog Rusije nego i zbog Kine, Turske, mnogih afričkih zemalja koje su Kinezi preplavili praveći im pruge i sve što im treba - navodi Savić.

Tri faze raspada

Konsultant Branko Pavlović ističe da je proces dedolarizacije nezaustavljiv i da ćemo imati nekoliko faza.

- U prvoj fazi ćemo videti sve više onih država koje međusobne trgovinske obaveze plaćaju domaćim valutama. U drugoj će biti određivana i vrednost robe koja se plaća u domaćoj valuti. Neće to biti samo puko preračunavanje iz dolara u domaću valutu. A onda će se u narednoj fazi stvoriti neka nova svetska valuta, koja bi stabilizovala svetsku trgovinu - ocenjuje Pavlović.

Aranžmani Srbije u evrima

Profesor Savić dodaje i da je trenutno dolar nikad jači, te da će to donekle usporiti dedolarizaciju, ali i da ništa od toga neće imati nekog efekta na Srbiju jer su naši aranžmani većinom u evrima.

- Sada imamo situaciju da je dolar jači nego evro, ne znam da se to dešavalo i to će usporiti taj proces. Ali kako god se situacija bude odvijala, to nas neće pogađati jer je najveći deo naše trgovinske razmene u evrima. Čak i krediti koji su bili dolarski, dobar deo njih je zatvoren u smislu da, kad dospu, uzmemo novi, ali u evrima. Nekada je bila trećina kredita u dolarima, dve trećine u evrima, mislim da je to sada još manji procenat i to neće imati nekog uticaja na nas - zaključuje Savić.

Turska plaća rubljama ruski gas

Foto: Tanjug/AP

Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin

Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan su se nedavno na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju dogovorili da Turska četvrtinu uvezenog prirodnog gasa iz Rusije počne da plaća u rubljama

Kinezima isplata u juanima

Godine 2020. ugovoreno da Turska Kini robu plaća u juanima, tada su sporazum potpisale centralne banke ove dve zemlje

Dedolarizacija Rusije i Kine

Foto: Tanjug

Vladimir Putin i Si Đinping

Putin i Đinping objavili su još pre pet godina da se zalažu za upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima. Taj potez su objasnili povezivanjem stabilnosti bankarskih usluga za izvozno-uvozne transakcije u uslovima postojećih rizika na globalni tržištima

Saudijska Arabija u juanima

Foto: Tanjug/AP

Muhamed bin Salman

Princ Muhamed bin Salman i Đinping dogovorili su se da Kina Saudijskoj Arabiji naftu plaća u juanima

Nacionalna valuta

Sa ekonomskim jačanjem Kine i Indije, prve i treće najveće uvoznice nafte u svetu, lideri zalivskih monarhija imaju sve manje podsticaja da se drže dolara, kao u prethodnim decenijama, pa tako naftu prodaju u nacionalnim valutama

Indija i Iran u zlatu

Indija i Iran su se dogovorili oko modaliteta plaćanja iranske nafte. Naime, Indija uvozi godišnje iranske nafte za 12 milijardi dolara, a izbor isplate je zlato. Indija će na taj način postati prva zemlja koja će kupovati iransku naftu zlatom

Komentari (0)

Loading