SVI OKRENULI LEĐA PUTINU: Ruski predsednik sve više gubi međunarodnu podršku

Ruski predsednik Vladimir Putin od početka ovog meseca izgubio je hiljade kilometara teritorije koju su njegove trupe osvojile na samom početku agresije na Ukrajinu, a sada ovi vojni porazi utiču na to da šef Kremlja sve više gubi i podršku ključnih regionalnih i svetskih državnika.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je po dolasku u Njujork na Generalnu skupštinu UN dao intervju za američku televizijsku mrežu PBS u kojem je poručio da bi Rusija celokupnu okupiranu teritoriju, uključujući i Krim, trebao da vrati Ukrajini.

- Ako se želi uspostavljanje mira u Ukrajini, vraćanje okupirane teritorije postaće važna tema. To je ono što se očekuje i ono što se traži. Putin je preduzeo određene korake. I mi smo preduzeli određene korake. Područja koja su okupirana biće vraćena Ukrajini - kazao je Erdogan.

Foto: Tanjug/S. AĆIMOVIĆ

On je dodao da s "prijateljem Putinom" od 2014, godine u kojoj je Kremlj pripojio Krim Rusiji, razgovara o tom poluostrvu.

- Tražili smo od njega da vrati Krim zakonitim vlasnicima... Nažalost, nijedan korak u tom smeru nije preduzet - naveo je predsednik Turske.

Erdogan je rekao da želi da se "sukob u Ukrajini, u kome ima mnogo žrtava i u kome ne može da ima pobednika, završi mirom", a da je Putinova želja da "okonča sve što pre" veoma važna. On je rekao da se u Uzbekistanu nedavno sastao s Putinom i da je s njim vodio veoma opsežne razgovore.

- I on mi je zapravo pokazao da je voljan da ovo okonča što je pre moguće. To je bio moj utisak jer je način na koji se stvari trenutno odvijaju prilično problematičan - izjavio je turski predsednik.

Foto: Tanjug/AP

S Putinom su se, pored Erdogana, u uzbekistanskom gradu Samarkandu, na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju, sastali i kineski predsednik Si Đinping i indijski premijer Narendra Modi. Prema pisanju zapadnih medija, oni su stavili do znanja ruskom predsedniku da su zabrinuti zbog toka ruske agresije na Ukrajinu, uz poruke da "postoje velike sumnje" i da "sad nije vreme za rat". Britanski poslovni list Fajnenšel tajms piše da je "Zapad sada jasno video da su Si i Modi kritikovali Putina imajući na umu zaokret u ukrajinskom ratu", a italijanski dnevnik Republika smatra da je važna bila poruka kineskog vode Đinpinga na konferenciji za štampu s Putinom da "Kina želi stabilan svet". Francuski poslovni list "Lezeko" smatra da je "Putin bio sateran uza zid i vratio se praznih ruku iz Samarkanda", ali dodaje i da je ruski predsednik Modiju rekao da će "učiniti sve da se što pre završi rat". Ovaj dnevnik se poziva na izvore bliske indijskom premijeru koji tvrde da je i šef indijske diplomatije tokom razgovora iza zatvorenih vrata ocenio da je nužno potražiti načine za pregovore o okončanju rata.

Oštrije kazne za ruske dezertere

Donji dom ruskog parlamenta Duma juče je usvojio predlog zakona kojim se pooštravaju kazne za prestupe, kao što su dezerterstvo, uništavanje vojne imovine i nepoštovanje naređenja ukoliko su počinjeni tokom vojne mobilizacije ili borbe. Predlog zakona je usvojen u trenutku kada se u Rusiji vodi debata o mogućoj opštoj mobilizaciji, što bi moglo da dovede do eskalacije sukoba u Ukrajini. Prema novom predlogu zakona, napuštanje vojne jedinice u vreme mobilizacije ili ratnog stanja kažnjava se kaznom do deset godina zatvora, a oni koji se dobrovoljno predaju neprijatelju takođe bi mogli da budu kažnjeni na kaznu do deset godina zatvora.

Ukrajinci se probili u Lugansku oblast, a Rusi u LNR, DNR i Hersonu idu na referendum

Ukrajinska vojska juče je povratila selo Bilohorivka blizu grada Lisičanska na istoku zemlje, što znači da Rusija više nema punu kontrolu nad celokupnom Luganskom oblasti. Ta vest je stigla uporedo s objavom samoproglašene Luganske narodne republike (LNR), samoproglašene Donjecke narodne republike i proruske uprave Hersonske oblasti da će od 23. do 27. septembra održati referendum o ulasku u sastav Rusije. Ovakvo hitno sazivanje referenduma pokazuje Putinovu žurbu da po principu aneksije Krima proglasi i te ukrajinske teritorije ruskim, ali ovim raste i opasnost od nuklearnog sukoba sa Zapadom pošto bi Kremlj mogao da u njihovu odbranu uključi atomsko oružje. To pokazuje i najnovija poruka Putinovog ideologa Aleksandra Dugina da je "specijalna vojna operacija u Ukrajini gotova" i da se treba "spremiti za treći svetski rat i nuklearni Armagedon".

Šef kineske diplomatije: Novi hladni rat s SAD katastrofa za ceo svet

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Vang Ji, ministar spoljnih poslova Kine, sastao se u utorak u Njujorku s Henrijem Kisindžerom, nekadašnjim državnim sekretarom SAD. Šef kineske diplomatije je Kisindžera nazvao prijateljem kineskog naroda i izrazio nadu da će legendarni američki diplomata nastaviti da obavlja važnu ulogu u vraćanju odnosa SAD i Kine na pravi put. Ji je podsetio da je Kisindžer jednom upozorio da su odnosi dve zemlje nadomak hladnog rata.

- Izbijanje novog hladnog rata bilo bi katastrofa za Kinu i SAD, ali i druge delove sveta - kazao je Ji, a objavila kineska misija pri EU na zvaničnom sajtu.