OVO SU TAJNE IZ BIA KOJE NIKADA NISAM OTKRIO!

Foto: ST/N. MANDIĆ

Rade Bulatović

Osim odnosa između dve države, nekadašnji prvi čovek Bezbednosno-informativne agencije koji posle devet godina prvi put govori za srpske medije otkrio je da mu je potraga za haškim beguncima najteži zadatak koji je imao u životu, kako su izgledali razgovori sa Karlom del Ponte, ali i gde ga je zatekla vest o Legijinoj predaji.

Doneta je odluka, Srbija vraća ambasadora u Kijev.

- Posle konsultacija u Ministarstvu spoljnih poslova i sa državnim vrhom, vraćam se u Ukrajinu. Time se, nadamo se, okončava period zahlađenja odnosa, koje sa naše strane ničim nije izvazvano. Srbija i Ukrajina su dve prijateljske države, prijateljski smo narodi koje vezuju viševekovni dobri odnosi i uzajmna solidarnost i pomoć, za koje se nadamo da će i ubuduće ići uzlaznom putanjom.

Tri decenije ste u diplomatiji. Koliko su se stvari promenile za to vreme?

- Dosta i višestruko. Iz faze ekskluzivne komunikacije među državama sada, uz globalističke trendove i moderne komunikacije, kada različita ministarstva imaju mogućnost da direktno komuniciraju sa kolegama iz inostranstva, diplomatija ima ulogu koordinatora. Ona i dalje objedinjuje i sprovodi nacionalne interese koji su postavljeni u spoljnoj politici, a koje formuliše državni vrh i obezbeđuje logističku podršku za realizaciju ukupnih bilateralnih odnosa.

Ozbiljni zadaci, takve ste imali i u BIA. Da li vam je tamo bilo teže?

- Vreme kada sam vodio BIA bilo je teško za zemlju, od pitanja Kosova i Metohije preko otcepljenja Crne Gore, haškog pitanja, pa do unutrašnjih problema. Vreme će dati najbolji sud, trudio sam se da se ta služba vodi na zakonit način i u najboljem interesu države Srbije.

Dakle, baš teško?

- To je bio najteži zadatak koji sam dobio. Pogotovo zbog potrage za haškim beguncima. Trebalo je da se sačuva dostojanstvo države službe i ljudi koji u njoj rade te poslove i haških begunaca i njihovih porodica. Nadam se da se nikada više niko neće suočiti sa takvim zadatkom.

Foto: youtube.com/belgrade26

Ratko, žena Bosiljka i pokojna ćerka Ana

Pričalo se da ste znali gde se krije Ratko Mladić, pa da ste znali čak 11 adresa na kojima se skrivao. Zahvaljujući tome, kasnije su ti podaci pomogli vašem nasledniku da uhapsi generala VRS. Istina?

- Ne znam za tih 11 adresa. Znam da su takve optužbe dolazile iz krugova koje karakterišu zle namere, malicioznost i potpuni amaterizam.

Karlu del Ponte nikad nisam lagao, ali nisam joj ni rekao sve što sam znao

Ni Karla del Ponte vam nije poverovala, mislila je da ste znali gde su Mladić i Karadžić?

- Njoj sam otvoreno rekao: Nikada ne lažem. Naravno, neću da vam kažem sve što znam, mnoge stvari prećutim, ali ono što kažem nije laž.

Kasnije mi je Matija Bećković, komentarišući navode iz knjige del Ponteove, koja je napisala da joj dođe da uključi detektor laži kada sretne Bulatovića, rekao: Strašno si me razočarao, kako si mogao da joj ne kažeš sve što znaš.

Kada pomislite na to vreme, šta pamtite?

- Sećam se potresne slike sa snimka na kojem čovek obučen kao prosjak dolazi na grob Ane Mladić. Izgledao je neugledno i staro. Zapalio je sveću, poljubio je spomenik... Ostao je nekoliko minuta na grobu. U to vreme mnogo ljudi je dolazilo na njen grob. Kasnije, kada je Mladić uhapšen, kada sam video kako izgleda, setio sam se snimka i tog čoveka.

Sa Karadžićem je bilo drugačije, njegov novi identitet kao doktora Dabića je sve šokirao.

- Jeste. On je odabrao drugačiju taktiku, pojavljivao se na Terazijama, držao predavanja...

Pre BIA, bili ste savetnik tadašnjeg predsednika Vojislava Koštunice. S obzirom na to da ste karijerni diplomata i kasnije advokat i niste bili član stranke, kako ste se našli u Koštuničinom kabinetu?

- Nisam bio član stranke, to je tačno. Preporučili su me ljudi iz Koštuničinog kabineta. Prihvatio sam poziv.

Đinđića nisam znao, odnosi dva kabineta bili su loši, puni nepoverenja

U to vreme ubijen je Momir Gavrilović. Na dan kada je ubijen, bio je kod vas.

- Da, došao je. Imali smo neformalan razgovor. Pričao je o poslovima sa asfaltiranjem, Čumetu, korupciji... Rekao sam mu da sve to znamo. Pitao je zašto ne reagujemo. Moj odgovor je bio kratak: nismo imali BIA, MUP... Nismo imali mogućnosti da reagujemo.

Nekoliko sati kasnije, uveče, Gavrilović je ubijen.

Više od 70 dana sam bio u zatvoru. Najteže mi je bilo što 56 dana nisam čuo ni video porodicu. U pritvoru su me oslovljavali sa "predsedniče".

 

- Jeste. Vest sam čuo tek sutradan. Gledao sam novine i vidim da je stradao čovek iz kriminogenih struktura. Isto ime i prezime, teško da je slučajnost. Raspitam se i saznam da je taj čovek dan ranije bio kod mene. Očigledno je nekome smetalo što je došao u kabinet.

Formirali ste komisije da istraže taj slučaj.

- Nismo uspeli. Postoji zavet ćutanja i straha, koji se teško razbijaju. Pronašli smo saopštenja koja je čitao tadašnji ministar unutrašnjih poslova da je Gavrilović član "voždovačkog klana", celu priču su vulgarizovali. Indikativno je bilo da tadašnji RDB nije uradio ništa da se razreši ubistvo njihovog bivšeg pripadnika, a da su učinili dosta da se istraga preusmeri i stvar zataška.

Usledila je afera "Perišić". Pisalo se da ste iz automobila gledali kako potpredsednika Vlade hapse u motelu "Šarić" na Ibarskoj magistrali dok uzima novac za odavanje službenih tajni?

- Apsolutna neistina iza koje stoje oni maliciozni i sa zlim namerama koje smo pomenuli.

Foto: www.profimedia.rs

Zoran Đinđić

Perišić je bio član Đinđićeve vlade, kako ste sarađivali sa premijerom?

- Nismo imali saradnju. Nisam ga znao.

Kako je to moguće?

- Odnosi između dva kabineta bili su jako loši, puni nepoverenja. Bio je to težak period za zemlju.

Ipak, zbog ubistva premijera bili ste hapšeni tokom akcije "Sablja".

- Više od 70 dana sam bio u zatvoru. Čuvari svi u pritvoru bili su korektni, čak su me oslovljavali sa "predsedniče". Znali su da sam politički zatvorenik, a oni se u zatvori visoko rangiraju.

Šta vam je najteže palo?

- Odsustvo bukvalno svakog kontakta sa porodicom. Nisam ih video ni čuo tačno 56 dana.

Očigledno je nekome smetalo što je Gavrilović došao kod mene u kabinet. Zato je ubijen

I gotovo odmah posle "Sablje" dolazite na čelo BIA?

- Jednom prilikom razgovarao sam sa stranim kolegom. Pitao me je gde su moji prethodnici. Pomislim na Jovicu Stanišića i ostale i odgovorim mu: u zatvoru, ali ne brinite, ja sam to obavio pre nego što sam preuzeo dužnost.

Mnogi strahuju da biste opet mogli da se nađete na čelu agencije.

- Neka ne brinu. Ne vraćam se u BIA, to je jedino sigurno.