JUGOSLOVENSKA HEROINA UMRLA U NAJGOROJ BEDI: Slavljena i obožavana nakon preživljavanja pada "Jatovog" aviona - skončala je zaboravljena OD SVIH

Ime Vesne Vulović zauvek je upisano u istoriju svetskog vazduhoplovstva. Kao jedina osoba koja je preživela pad aviona sa više od 10.000 metara visine bez padobrana, postala je simbol čuda, sudbine i ljudske izdržljivosti. Tog 26. januara 1972, kad se avion "Jata" raspao na nebu iznad Čehoslovačke, Vesna je preživela ono što je po svim pravilima fizike bilo nemoguće. Njena priča obišla je svet, a njeno ime završilo je u Ginisovoj knjizi rekorda.

Primala je priznanja, nagrade i aplauze. Jednu od njih, za svoj neverovatan podvig preživljavanja, uručio joj je i Pol Makartni. U tim trenucima Vesna Vulović bila je jugoslovenska heroina, dokaz da se i iz najdublje tragedije može izvući život.

Ali ono što je usledilo posle - trajalo je decenijama i bilo je tiho, bolno i gotovo nevidljivo.

Iako je uspela da preživi pad koji je odneo 27 života, Vesna je iz nesreće izašla s teškim i trajnim posledicama. Pretrpela je frakturu lobanje, slomljene obe noge i tri pršljena. U jednom periodu bila je i privremeno paralizovana. Voljom i upornošću uspela je da ponovo stane na noge, ali je telo pamtilo ono što je um pokušavao da potisne. Bolovi u kičmi i nogama pratili su je do kraja života.

Godine su prolazile, interesovanje javnosti se gasilo, a heroina je polako nestajala iz fokusa društva, koje ju je nekada slavilo. Vesna Vulović je poslednje godine života provela povučeno, gotovo neprimetno, u skromnom stanu u Beogradu. Živela je sama, bez porodice, s tri mačke, oslanjajući se na penziju od oko 30.000 dinara, s kojom je, kako su svedočili njeni poznanici, jedva sastavljala kraj s krajem.

Komšinica Vesne Vulović, profesorka u penziji Silvija Mirković, posvedočila je svojevremeno u ispovesti za Kurir, o njenoj svakodnevici, koja je bila daleko od slike heroja kakvu pamti javnost.

- Nije imala para za protezu, pa je izbegavala da ide na javna mesta, u pozorište i bioskop jer nije imala zube. Nije htela ni u banju da ide besplatno kao penzioner zato što nije želela da ostavi mace - prisećala se Silvija.

Poslednji kontakt s njom Silvija je imala nedelju dana pre smrti. Vesna ju je pozvala telefonom i zamolila za broj veterinara. Mačke su se potukle, kako je sama rekla, a dok je pokušavala da ih razdvoji, izgrebale su je i izujedale.

- Rekla mi je da joj je cela kuća puna krvi. Dala sam joj broj, a od tada se više nije javljala na telefon. Niko nije znao šta je s njom jer je živela u svom svetu i izbegavala je komšije - ispričala je Vesnina komšinica.

Nekoliko dana kasnije komšije su sa policijom ušle u njen stan. Vesna Vulović, jugoslovenska heroina, pronađena je mrtva, na podu hodnika, u vodi koja se razlila iz lavora u koji je kapala voda s plafona. Umrla je sama. Tiho. Bez svedoka. Bez aplauza.

Njena sudbina ostaje bolno svedočanstvo o tome kako društva često umeju da slave mit, ali zaborave čoveka. Iako je bila slavljena i obožavana, na kraju je postala samo još jedna u nizu duša koje su država koje više nema i svi njeni stanovnici - u kojim god državama danas živeli - zaboravili. Ostala je prepuštena sama sebi, bez ikoga svoga, u bolovima, u bedi i u tišini. Takav kraj nije zaslužila. Zato neka nam oprosti što smo je zaboravili, ako nas danas posmatra s neke visine - daleko veće od onih čuvenih 10.160 metara.

BONUS VIDEO