RAZNET NA 10.000 METARA, ISTINA ZAKOPANA 54 GODINE: Ko je oborio JAT-ov avion na letu 367 - Hrvati, tajne službe ili nešto MNOGO GORE?

Na današnji dan navršava se 54. godišnjica jedne od najtežih i najzagonetnijih avionskih nesreća u istoriji jugoslovenskog civilnog vazduhoplovstva. Avion kompanije Jugoslovenski aerotransport (JAT), tipa DC-9, koji je 26. januara 1972. godine leteo na redovnoj liniji Stokholm–Kopenhagen–Zagreb–Beograd, srušio se iznad teritorije tadašnje Čehoslovačke, pri čemu je život izgubilo 27 putnika i članova posade, dok je jedina preživela bila stjuardesa Vesna Vulović.

Prema zvaničnim podacima, avion je nestao sa radara u popodnevnim satima, dok se nalazio na visini od oko 10.000 metara iznad zemlje, u blizini mesta Srpska Kamenjica. Očevici su kasnije svedočili da su sa zemlje videli delove letelice kako padaju razbacani na širokom području, što je odmah ukazalo na to da se avion raspao u vazduhu, a ne da je u pitanju klasičan pad usled tehničkog kvara ili greške pilota.

Zvanična istraga i verzija događaja

Istraga koju su sprovele čehoslovačke vlasti u saradnji sa jugoslovenskim institucijama zaključila je da je uzrok nesreće bila eksplozija bombe postavljene u prtljažni deo aviona. U zvaničnim izveštajima navedeno je da je eksplozivna naprava aktivirana tokom leta, što je dovelo do trenutnog razaranja trupa i gubitka kontrole nad letelicom. Ova verzija događaja uklapala se u širi bezbednosni kontekst tog vremena, obeležen čestim terorističkim napadima na jugoslovenske ciljeve u inostranstvu.

Kao potencijalni izvršioci u više navrata pominjani su pripadnici ekstremne hrvatske emigracije, koja je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina izvodila napade na diplomatske misije, saobraćajna sredstva i institucije SFRJ. Ipak, uprkos dugogodišnjim istragama i operativnim saznanjima službi bezbednosti, nijedna osoba nikada nije pravosnažno osuđena za postavljanje bombe u avion JAT-a, što je dodatno otvorilo prostor za sumnje i alternativna tumačenja.

Vesna Vulović i preživljavanje bez presedana

Posebno mesto u ovoj tragediji zauzima sudbina Vesne Vulović, tada 22-godišnje stjuardese, koja je pukim spletom okolnosti preživela pad sa visine koja se smatra smrtonosnom bez ikakvih tehničkih pomagala. Nalazila se u zadnjem delu trupa aviona, koji se, nakon eksplozije, odvojio i pao relativno kompaktan na šumovitu, snegom prekrivenu padinu, što je ublažilo silinu udara.

Vulovićeva je zadobila izuzetno teške telesne povrede, uključujući višestruke prelome, povrede kičme i lobanje, te je provela gotovo mesec dana u komi. Njeno preživljavanje izazvalo je ogromnu pažnju domaće i svetske javnosti, a kasnije je zabeleženo i u Ginisovoj knjizi rekorda kao pad sa najveće visine koji je čovek preživeo bez padobrana. Ipak, sama Vesna Vulović je tokom života isticala da se samog pada ne seća, kao i da joj je medijska pažnja često bila teret, a ne priznanje.

Tragedija bez konačnog odgovora

Pad JAT-ovog aviona iznad Čehoslovačke ostao je jedna od onih tragedija čiji je ljudski bilans jasan, ali čiji uzroci i dalje izazivaju rasprave. Smrt 27 ljudi, sudbina jedine preživele i izostanak sudskog epiloga učinili su ovaj događaj trajnim predmetom interesovanja javnosti, novinara i istraživača.

Više od pedeset godina kasnije, ovaj slučaj i dalje stoji na razmeđi između zvanične verzije o terorističkom napadu i teorija koje upućuju na moguću grešku državnih struktura u doba Hladnog rata. Na kraju ostaje jedno suštinsko pitanje: ko je oborio JAT-ov avion na letu 367 – Hrvati, čehoslovačka služba, greška protivvazdušne odbrane ili nešto četvrto, možda mnogo gore nego što iko od nas može da zamisli?

BONUS VIDEO