Sportissimo

SVETA PETKA: Običaji koje sutra treba ispoštovati!

Autor: Republika/M. P.

Vesti

26.10.2026

10:20

Dodaj Republiku kao željeni izvor na Googlu

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Jedan od najpoštovanijih praznika u Srbiji!

SVETA PETKA: Običaji koje sutra treba ispoštovati!

Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. oktobra obeležavaju Svetu Petku, jednu od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu. Ovaj praznik vekovima prate brojni običaji i narodna verovanja, a posebno mesto u tradiciji zauzimaju žene, devojčice i molitve za zdravlje, porodičnu slogu i blagostanje.

Sveta Petka, poznata i kao Prepodobna mati Paraskeva, u narodu se poštuje kao zaštitnica kojoj se vernici obraćaju tražeći utehu, snagu i pomoć u teškim životnim trenucima. Njeno ime povezuje se sa verom, milosrđem i brigom o siromašnima i bolesnima, dok se sećanje na praznik čuva i kroz običaje koje su generacijama prenosile majke i bake.

Iako se Sveta Petka naročito vezuje za žene, molitve upućene ovoj svetiteljki odnose se na dobrobit cele porodice. Uz crkveno obeležavanje praznika sačuvana su i brojna narodna verovanja, koja se razlikuju od kraja do kraja.

Zašto se na Svetu Petku ne obavljaju kućni poslovi?

Prema narodnoj tradiciji, Sveta Petka smatra se ženskim praznikom, zbog čega se veruje da bi žene tog dana trebalo da se odmore od težih poslova u domaćinstvu.

U pojedinim krajevima običaj je da se na ovaj praznik ne mesi hleb, ne šije i ne pere veš. Negde se izbegavaju i kuvanje i drugi kućni poslovi, a pravila se razlikuju u zavisnosti od lokalnih običaja i porodičnog predanja.

Pogledaj galeriju

Uz ova verovanja prenose se i priče da bi nepoštovanje običaja moglo da donese nevolje, pa čak i trnjenje ruku tokom godine. Ipak, važno je naglasiti da je reč o narodnim verovanjima, a ne o zvaničnim crkvenim pravilima.

U središtu verskog obeležavanja praznika nalaze se molitva, milosrđe i pažnja prema bližnjima, dok su običaji vezani za kućne poslove deo bogatog narodnog nasleđa.

Cveće u kući i nova odeća za devojčice

Među običajima koji se vezuju za Svetu Petku nalaze se i oni posvećeni porodičnom domu i odrastanju devojčica. U nekim krajevima devojke beru cveće i njime ukrašavaju kuću, verujući da će porodicu tokom godine pratiti mir, sloga i blagostanje.

Prema drugom narodnom običaju, devojčicama se na ovaj praznik oblače nove haljinice, kao simbolična želja da odrastaju srećno i da ih u životu prate napredak i dobro.

U narodnim predanjima pominje se i običaj namenjen neudatim devojkama. Verovalo se da bi devojka trebalo da pojede parče slavskog kolača i sačuva mrvice, jer bi joj san tokom noći navodno mogao otkriti budućeg muža.

Ovaj običaj, kao i brojna druga verovanja povezana sa praznikom, nije zastupljen svuda i ne predstavlja versku obavezu. Reč je o delu folklorne tradicije koja se prenosila s generacije na generaciju.

Kapela Svete Petke na Kalemegdanu privlači brojne vernike

Za mnoge Beograđane praznik je posebno povezan sa kapelom Svete Petke na Kalemegdanu, u blizini crkve Ružice. Vernici ovo mesto posećuju tokom cele godine, a naročito 27. oktobra, kada dolaze da se pomole i uzmu vodu kojoj narodna tradicija pripisuje blagotvorna svojstva.

Posebno je rasprostranjeno verovanje da voda sa ovog mesta pomaže kod problema sa vidom. Ipak, takva verovanja pripadaju verskoj i narodnoj tradiciji i ne predstavljaju medicinski dokaz o lekovitosti vode.

Za vernike molitva može biti izvor utehe i duhovne snage, dok je kod zdravstvenih tegoba važno potražiti savet lekara.

Pogledaj galeriju

Sveta Petka - život posvećen veri, skromnosti i molitvi

Prema crkvenom predanju, Sveta Petka rođena je krajem 10. veka u Epivatu, u blizini Carigrada, u pobožnoj porodici. Još u mladosti okrenula se hrišćanskom životu, a nakon smrti roditelja posvetila se molitvi i podvižništvu.

Njen duhovni put vodio ju je u Carigrad, a potom, prema predanju, i u pustinju, gde je godine provodila u postu, samoći i molitvi. Predanje govori i o tome da joj se u snu javio anđeo i uputio je da se vrati u rodni kraj.

Vremenom se poštovanje Svete Petke proširilo među pravoslavnim vernicima, a svetiteljka je postala simbol skromnosti, vere i brige o ljudima koji prolaze kroz teške životne okolnosti. Njene mošti su tokom istorije više puta premeštane, a jedno vreme počivale su i u Beogradu.

Praznik koji čuva porodičnu tradiciju

Sveta Petka za mnoge porodice predstavlja mnogo više od običaja koji nalažu da se pojedini poslovi odlože. To je dan posvećen molitvi, brizi o najbližima i pomoći onima kojima je potrebna.

Dok se verovanja o kućnim poslovima, cveću i običajima za devojke čuvaju u porodičnim predanjima, suština praznika za vernike ostaje u veri, dobroti i želji za zdravljem i mirom u domu.