SVET SE IZOPAČIO, PA IZ BOG KAŽNJAVA! Svedočenje štampe o najvećem zemljotresu koji je dosad zadesio Beograd!

"Sve živo pojurilo je napolje iz kuće. Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući, pa bežale na ulicu i tek naknadno videle šta su učinile i jurile da i decu traže. U lokalima gde je više ljudi bilo na okupu, nastala je prava panika, iz koje je mnogi izašao prignječen i izgažen. S nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i s najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula se piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća."

Foto: wikipedia

 

Upravo je ovim rečima beogradska štampa, pre svih Politika, opisala atmosferu tokom najjačeg zemljotresa koji je dosad pogodio Beograd.

Dogodilo se to prvog dana proleća, 24. marta 1922, epicentar mu je bio u Lazarevcu, a s jačinom udara od šest stepeni po Rihteru osetio se širom Srbije.

Srećom, uprkos intenzitetu, zemljotres je prošao bez žrtava, a zabeležena je i manja materijalna šteta. I o tome su pisale tadašnje novine:

Vulkan na Avali

"Opštinska ambulanta imala je da ukaže lekarsku pomoć svega nekolikim licima", navodi Politika.

"Najznatnije povrede imao je neki radnik koji je skočio s trećeg sprata nove zgrade francuskog društva Nacional. On je pri tome skoku slomio nogu i ruku i ostao onesvešćen na zemlji. U besvesnom je stanju bio i kad je iz ambulante prenet u bolnicu, te se nije moglo ni utvrditi kako se zove. Osim toga, u ambulanti je ukazana pomoć još dvojici radnika koji su lako povređeni razbijenim stakletom i jednom kelneru iz Moskve kome se preturio vreo čaj na ruke i opario ga. Svi su oni samo previjeni, pa pušteni kući."

U mnoštvu srećnih okolnosti ni panika nije izostala. Najveće uznemirenje izazvala je "proverena informacija" iz opservatorije, po kome će najveći udar uslediti tek naredne noći, oko četiri sata izjutra, pa je većina Beograđana svežu martovsku noć provela van kuća, pod vedrim nebom.

Foto: profimedia-0209921840

 

Tek ujutro, kada su se ohladili i najveći paničari, zaključeno je da zemljotres ne može niko da prorekne, pa čak ni stručnjaci.

Mnogi su u ovom prirodnom fenomenu videli i Božju kaznu ili barem opomenu za nedolično ponašanje naših tadašnjih predaka. Po kafanama, na pijacama i ulicama, naveliko se pričalo da je zemljotres samo početak, te da će pravi pomor tek uslediti.

Često se prenosila i priča da će proraditi i vulkan na Avali, te da će čitav Beograd biti prekriven užarenom lavom, o čemu su novine, takođe, izveštavale:

"Kažu, veli sinoć jedan starac, jednoj grupi mlađih ljudi radnika, koja je stajala kod Slavije, i diskutovala o zemljotresu, kažu da će se taj vulkan skoro pojaviti. Ja to, deco, neću dočekati, a i bolje je. To će biti pomor sveta. Slušao sam da tada iz zemlje izbija vruća voda u kojoj prasiće možeš da šuriš. Bože me prosti, kad moram tako da kažem, i treba da dođe smak sveta kad danas niko nikoga ne poštuje, ni Boga ne poštuju... svet se izopačio."

Tresi, mesi u komšiluku

Srećom, avalskog vulkana nema ni danas, čitav vek kasnije, a nema ni većih, razornijih zemljotresa. Ipak, da je Srbija zanimljivo seizmološko područje, svedoče i potresi koji su se događali i pre i posle toga.

Prema zvaničnoj arhivi Geološke službe SAD, na području Srbije najaktivniji i najjači zemljotresi su bili tokom 18. veka. Zabeleženi su 1739, 1740. i 1755.  i bili su jačine oko 10 stepeni Merkalijeve skale, baš kao i prvi opisani koji se dogodio još sredinom 15. veka, 1456.

Mnogo više podataka imamo o potresima koji su se dogodili tokom prošlog, 20. veka. Nešto slabiji (5,9 stepeni po Rihteru) dogodio se na Rudniku, 1927, a potres iste jačine, pola veka kasnije, zadesio je Brus podno Kopaonika.

Ljuljalo se i početkom osamdesetih godina prošloga veka, a jak zemljotres pogodio je Mionicu i okolinu u noći između 29. i 30. septembra 1998. U potresu jačine 5,6 stepeni jedno lice je izgubilo život, a više od 3.500 kuća više nije bilo bezbedno za stanovanje. Poslednji veliki zemljotres, jači od pet stepeni po Rihteru, dogodio se u Kraljevu i okolini, 3. novembra 2010, kada su nastradale i dve osobe.

Foto: wikipedia The State Archives of the Republic of Macedonia (DARM)

 

Ipak, čini se da najviše pamtimo zemljotrese koji su razorili gradove u našem najbližem okruženju.

Jedan od najjačih je do temelja razorio Skoplje 1963, ubio više od 1.000 ljudi i ostavio između 120.000 i 200.000 ljudi bez krova nad glavom.

Šest godina kasnije, 27. oktobra 1969, zemljotres je pogodio i Banjaluku. Poginulo je 15 žitelja grada na Vrbasu, a više od 1.100 ljudi je teže ili lakše bilo povređeno. Procenjeno je da je tada potpuno uništeno 86.000 stanova.

Foto: wikipedia R. McGuire

 

Stotinu mrtvih i više od 1.700 povređenih osoba bio je epilog zemljotresa koji je zadesio Crnogorsko primorje, aprila 1979. Epicentar je bio 15 kilometara od obale, između Bara i Ulcinja, a najviše su postradali stari delovi drevnih gradova, Ulcinja i Budve. Procenjeno je da je tom prilikom više od 450 sela sravnjeno sa zemljom.

Bonus video