Rajko Petrović, Institut za evropske poslove: KRKOBABIĆ JE PRVI POSLE MILOŠA OBRENOVIĆA KOJI BRINE O SRPSKOM SELU!

Autor: Republika

Vesti

14.06.2021

10:04

Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije povodom objavljivanja knjige “Regionalni razvoj Srbije” ocenio je da je ministar Milan Krkobabić prvi koji posle Miloša Obrenovića brine o srpskom selu.

Privatna arhiva
Rajko Petrović

Šta Vas je podstaklo da napišete monografiju o regionalnom razvoju Srbije? 

Mnogo se govorilo i pisalo o temama poput evropskih integracija Srbije, saradnje sa zemljama regiona, jačanja demokratskih kapaciteta ili demografiji, a da se pritom nije govorilo o regionalnom razvoju kao konceptu koji u sebi sublimira sve prethodno navedeno. Znamo svi da se srpska sela i manji gradovi prazne na uštrb razvoja Beograda, Novog Sada ili Niša. Ono što možemo jeste da što je moguće više ublažimo te negativne trendove. U tom smislu potrebno je osnivanja posebnog ministarstva za regionalni razvoj, dovršetka izrade Nacionalnog plana regionalnog razvoja, jačanja investiicionih potencijala manjih mesta, nastavkaizgradnje puteva i brzih pruga i sl. Zato u naslovu knjige i stoji da je regionalni razvoj Srbije ujedno i njena šansa i njena nužnost. U prethodnom mandatu Vlade Srbije imali smo ministarstvo za regionalni razvoj, tadašnji ministar bez portfelja Milan Krkobabić bio je zadužen za regionalni razvoj i time održao svest o značaju istog. To je dobro, jer je kontinuitet u tom pogledu važan.

Da li pitanje ravnomernog regionalnog razvoja treba posmatrati isključivo na nacionalnom ili pak i na regionalnom i evropskom nivou? 

Nikako. Sve zemlje našeg regiona pate od istih problema – mladi odlaze, sela se prazne, još uvek je mnogo zapuštene infrastrukture koju treba obnoviti, neophodna je primena inovacija i savremenih tehnologija... Put zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju je usporen i sve mukotrpniji i zato je važno da se zemlje istog okrenu međusobnoj saradnji. Građani koji žive na pograničnim prostorima po prirodi stvari su upućeni jedni na druge. Srbi sa leve i desne obale Drine su dobar primer. Naši problemi su zajednički i zato su nam potrebna zajednička rešenja. U tom smislu, inicijativa Mini Šengena koju je pokrenuo predsednik Vučić, vezana za olakšanje protoka robe, usluga, rada i kapitala u regionu, može biti veliki stimulans za regionalni razvoj celog Zapadnog Balkana. Ne treba zanemariti ni evropski put ovih zemalja, koji je koristan i plodotvoran u tom kontekstu, jer Evropska unija ima čitav niz fondova, programa, strategija i institucija posvećenih problematici regionalnog razvoja koje obuhvataju i zemlje kandidate.

Beta
Milan Krkobabić

Koliko je važna uloga sela za regionalni razvoj Srbije?

Bitka za ravnomerni regionalni razvoj Srbije je pre svega bitka za opstanak njenih sela. Selo je Srbiju uvek hranilo i branilo, a decenije neodgovornih vlasti su nas dovele do toga da je skoro ¼ istih danas u fazi nestajanja. U Srbiji 1.034 sela živi manje od 100 stanovnika, a u 550 manje od po 50 stanovnika. Imamo čak 50.000 napuštenih seoskih kuća, dok u 150.000 niko ne živi. Poštu nije imalo oko 2.000 sela, 2/3 ambulantu, a 500 asfaltni put. Ovakvi podaci su poražavajući, jer ne zaboravimo da i dalje 40,5% ukupne populacije u Srbiji čini seosko stanovništvo. Ipak, u poslednjih nekoliko godina dešavaju se važni pomaci vredni pomena. Na inicijativu ministra Krkobabića 2016. godine je uspešno realizovan projekat ,,52 pošte za 52 nedelje“ u okviru koga su 52 zabačena mesta prvi put dobila pošte. Isti ministar je 2017. godine pokrenuo projekat ,,500 zadruga u 500 sela“ zahvaljujući kome je za samo dve godine osnovano 580 novih zadruga, a nedavno je pokrenuo i projekat otkupa 150.000 seoskih kuća u kojima niko ne živi, a koje će kroz poseban program i konkurs biti dodeljivane onima koji žele da se vrate na selo. Ovo je jedini ispravan put za opstanak i oživljavanje srpskih sela koji treba maksimalno podržati.

Srbija je 2020. godine prvi put u istoriji dobila Ministarstvo za brigu o selu. Šta to znači za selo i seljane? 

Zahvaljujući podršci predsednika Vučića kao šefa Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, konačno je realizovana ova dugo najavljivana ideja Milana Krkobabića, prvog ministra za brigu o selu u istoriji naše zemlje. Od Miloša Obrenovića do danas niko nije ozbiljnije, energičnije i sistematičnije pristupio srpskom selu od Milana Krkobabića. Nadam se da će njegova inicijativa o stavljanju sela u Ustav Srbije umesto naseljenih mesta, kao i vraćanju seoskih opština u teritorijalnu organizaciju Srbije naići na razumevanje, jer bi to bio znak maksimalne ozbiljnosti države i društva u odnosu prema ovim pitanjima. Sa druge strane, kada već pominjem Obrenoviće, niko do sada nije izašao sa boljim planom za spas juga Srbije, koji je oslobodio Milan Obrenović, od njegovog imenjaka ministra. Njegova strategija pet prioritetnih okruga na jugu Srbije – Nišavskog, Topličkog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog, u kojima je mapirano 100 sela tzv. gravitacionih centara koja će biti infrastrukturno opremljena, stigla je u poslednji čas. Ova sela će dobiti pristupne saobraćajnice, multifunkcionalne objekte (pošte, ambulante, sale) i maksimalnu posvećenost države rešavanju pitanja egistencije poljoprivrednih domaćinstava i porodičnih gazdinstava. To su stvari koje život znače za ljude koji tamo žive i nada da se zla paradigma ,,što južnije to tužnije“može i mora promeniti.

Kako ocenjujete aktuelnu političku scenu u Srbiji u kontekstu rešavanja problema vezanih za srpsko selo i regionalni razvoj Srbije uopšte? 

Nakon pristupanja Šapićevog SPAS-a u SNS-u, koalicija Krkobabićevog PUPS a –Srpska liga postala je treća politička snaga u našoj zemlji sudeći po relevantnim istraživanjima. S obzirom na to da je stožer te koalicije partija ministra Krkobabića, mislim da je to dobro za razvoj sela i regionalni razvoj uopšte. Što je jača politička moć ljudi koji su prethodnih godina fokus svoje pažnje usmeravali upravo na ove probleme, veća je šansa da će oni biti rešeni, a što, sudeći po pomenutim istraživanjima, dobro razumeju i sami birači. Kada vašu inicijativu o spasu srpskog sela podrže predsednik i vlada zemlje, Srpska pravoslavna crkva i druge crkve, SANU i javne ličnosti, to znači da ste započeli nešto epohalno. Niko od nas ne sme biti pasivni posmatrač svega toga, jer je to pitanje koje se tiče svih nas. Kraj srpskog sela značio bi i kraj Srbije i zato, kao što je i sam ministar rekao, u bici za opstanak srpskog sela ne sme biti dezertera.

Komentari (0)

Loading