ŠOKANTAN TEKST POZNATOG NOVINARA! Marić: Srbi su se ODREKLI Mladića!

Foto: Profimedia, Tanjug/Sava Radovanović

Ratko Mladić i Milomir Marić

Svakog ponedeljka Milomir Marić piše za Srpski telegraf i Republiku.

Sutra se u Hagu izriče presuda generalu Ratku Mladiću. Čak i u Beogradu ima dosta onih koji bi najviše voleli da se konačno presudi kolektivno srpskom narodu, ma gde bio na planeti Zemlji.

Samo što me nisu zgromili pre nekoliko meseci. Usred gostovanja kod mene na televiziji Darku Mladiću se iz haškog zatvora javio otac. Pozdravio sam ga, a on je uzvratio: "Voli vas sve deda Ratko!"

RAZGOVARALI 12 SATI

Kada su me Mladićevi jataci odmah posle hapšenja vodili da mi pokažu gde su ga krili, pitao sam ih u selu Ljuba, na tromeđi Srbije, Hrvatske i BiH, zašto su izabrali baš tu lokaciju.

- Ovo je slovačko mesto i nema nijednog Srbina da ga izda - rekli su.

- Ako bi i naišla policija, javile bi nam komšije na vreme, pa bi general Mladić mogao peške da pređe nekoliko koraka - na sigurno - u Hrvatsku ili Bosnu.

Jedanput davno, možda pre više od 30 godina, razgovarao sam sa Ratkom Mladićem neprekidno punih 12 sati. Od šest uveče do šest ujutru. Trebalo je to da bude osnova njegovih budućih memoara. Tada je bio na vrhuncu. Nisu ga samo Srbi slavili kao jednog od svojih najvećih komandanata u istoriji. Njegova pobednička vojna strategija koja je onda zagospodarila na 75 odsto teritorije BiH proučavala se na najvažnijim svetskim vojnim akademijama. Bio je nezaobilazan i odlučujući učesnik međunarodnih mirovnih pregovora u Ženevi. Engleski, američki i francuski generali su se tiskali okolo i satima dreždali da ih primi. Vesli Klark je posle susreta pred televizijskim kamerama zamenio oficirsku šapku sa Mladićem, a onda je od Miloševića tražio da mu je vrati pre nego što će bombardovati Srbiju.

Danas se generala Mladića više niko ne seća. I Srbi i njihovi neprijatelji treba da ga se zanavek odreknu, kao najvećeg ratnog zločinca koji je ikada rođen.

NATO PEŠADIJA

Kupljena i dobro plaćena ratna propaganda iz devedesetih godina, koja je širom sveta razglasila crnu legendu o Srbima, potvrđena je hiljadama godina robije u Haškom tribunalu. Još samo da se lokalni srpski sudovi u regionu prisile da donesu zakone o zabrani negiranja srpskog genocida i zločina, pa da se zapečati srpska sudbina i svaki san o slobodi i srpskoj državi.

To je, jednostavno, udruženi zločinački poduhvat, a ne slobodarska istorija jednog nepokornog naroda, koji je od srpske revolucije (kao evropske) do dva svetska rata, uvek bio na pravoj strani istorije, a ne na pogrešnoj, kao što nas je upozorio ambasador najveće svetske sile, naše višestruke saveznice.
Nikako da shvatimo i da se pomirimo sa dvostrukim standardima, po kojima su Ante Gotovina, Naser Orić, Ramuš Haradinaj i toliki drugi oslobođeni, a brojni srpski predsednici, ministri i generali drakonski osuđeni i osramoćeni.

Dokazaćemo da nismo u ovome bili sami i da ovo nije bila samo naša borba, rekao je predsednik Kosova Hašim Tači prilikom hapšenja i odlaska u Hag.

Svi su oni NATO pešadija da bi se izbegla kopnena intervencija i pogibija makar jednog američkog vojnika na Balkanu, govorio je često Slobodan Milošević, unapred proglašen za balkanskog kasapina.

NAIVNE NADE

U tom brutalnom, krvavom, bratoubilačkom građanskom ratu svirepo se ubijalo ne bi li se zauvek dokazalo da smo krvni neprijatelji, a ne braća koja su u slozi živela, dok nas u ostavinskoj jugoslovenskoj raspravi oko međa neko nije posvađao. Mada smo to oduševljeno radili i sami da bi se samouništili.

Posle svega, ispalo je da su oni bili saveznici pravde i dobra, a mi nepravde i zla. Ko bi u to poverovao, osim kad sila boga ne moli i ne voli.

Da li smo stvarno prespavali pad Berlinskog zida, naivno verujući da će nas odbraniti Rusi kad ni sebe nisu mogli?!

Tada je sve bilo na našoj strani protiv separatista, ustaša, džihadista, terorista, marksista-lenjinista, enverohodžista u službi Sigurimija - u našoj slobodarsko demokratskoj i antifašističkoj Evropi.

Nismo na vreme prepoznali predstojeću kataklizmu ni kada smo proglašeni za naciste našeg doba da bi stare priče bile zaboravljene u novoj nemačkoj Evropi. Ništa se nije tu promenilo ni kada je Slobodan Milošević bio nakratko rehabilitovan kao Princ Balkana i faktor mira i stabilnosti. To je bio tek mali predah dok se nisu spremili za NATO bombardovanje.

I danas nas upozoravaju da nikad nije bilo predviđeno da se Srbija digne jer je slaba Srbija preduslov sveopšte ravnoteže i harmonije. Savetuju nam da budemo daleko ponizniji, skromniji i krotkiji da ne bi opet morali da nas kazne i gaze jer smo odista nepopravljivi.