REAKCIJE NA PLAN PREDSEDNIKA ALEKSANDRA VUČIĆA U PET TAČAKA! Bravo za čišćenje bahatih i osionih!

Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade

Foto: Tanjug /Amir Hamzagic

Pet tačaka plana za budućnost u svojoj osnovi imaju jednu najvažniju - efikasnost. To je nešto na čemu predsednik godinama insistira, a što nam je, čini mi se, najteže išlo i najviše falilo. Imamo mnogo rezultata u poslednjih 15 godina, ali se svet prebrzo menja i nema vremena za lovorike, već moramo još efikasnije dalje u napredak. Ti rezultati nam daju kredibilitet da je sve što smo radili bilo dobro, ali oni zahtevaju i nova postignuća i dalje rezultate rasta. Predsednik je sažeo suštinu kako do toga doći, uz veću efikasnost. Manji državni aparat, više rada, bolje obrazovanje s više stručnosti, rešavanje najvažnijih sektora kao što je energetika kako su nam pokazale poslednje godine i držanje koraka s tehnologijom su stvari koje će nam doneti efikasniju državu ukupno. Predsednik Vučić je uvek bio vizionar, oduvek je znao u kom pravcu treba voditi državu i kako donositi i teške odluke ako su one za dobrobit zemlje i nemam nikakvu dilemu da su i pet tačaka rezultat dobrog promišljanja, analiza i sistemskih potreba kako da nam bude bolje. U svim potezima ima moju punu podršku jer je on, više od bilo kod prethodnika, pokazao kako Srbija može biti uspešna zemlja. Za to treba mnogo rada.

 

Đorđe Milićević, ministar

Foto: TanjugMinistarstvo Bez Portfelja

Plan za budućnost Srbije vidim kao poziv na novi ciklus odgovornosti i promena. Srbija je mnogo uradila, ali sada mora da bude još efikasnija, produktivnija i spremnija za izazove koji dolaze. Moramo da nastavimo da rastemo i sustižemo najrazvijenije. Za to je potrebno da maksimalno prihvatimo i primenimo nove tehnologije, ali i da obrazovanje učinimo boljim, otvorenijim i konkurentnijim. Najvažnije je da povećamo produktivnost - da radimo više, bolje i organizovanije, i da državni aparat učinimo maksimalno efikasnim.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka

Foto: Tanjug Aleksandar Nićiforović

Posebno je zanimljivo to što se kao problem pominju bahatost i arogancija u vlasti i javnom životu jer je to tema koju građani vrlo prepoznaju i o kojoj sam i sama više puta govorila. Činjenica da predsednik govori o tome u svom planu od pet tačaka znači da je problem postao suviše vidljiv da bismo mogli da se pravimo da ga ne vidimo. Međutim, bahatost nije samo lična osobina pojedinca nego i posledica sistema u kom ljudi s vremenom počnu da misle da im s funkcijom dolaze i nezaslužene privilegije. A to se ne rešava samo smenom nekoliko ljudi, već stvaranjem atmosfere u kojoj se rezultat i odgovornost izmerivi.

Stranka kojom rukovodim u Narodnoj skupštini svojevremeno se dosledno zalagala za manji, ali efikasniji ministarski aparat. Dobra država nije ona koja ima najviše ministarstava, saveta, agencija, kancelarija i "timova za koordinaciju", nego ona u kojoj sistem može da funkcioniše bez beskrajnog prebacivanja odgovornosti. Ogroman sistem često stvara iluziju nedodirljivosti, i što je više funkcija, kabineta i savetnika, to je lakše izgubiti osećaj da si servis građana, a ne posebna kasta.

Reforma obrazovanja je verovatno najteža stavka jer je to oblast u kojoj svi traže vidljive rezultate, a oni mogu da se vide tek posle nekoliko godina ili decenija. Problem je što se obrazovanje kod nas često reformiše kozmetički, ali suštinska pitanja ostaju ista: autoritet nastavnika, kvalitet gradiva, kriterijumi i kakva je veza škole s realnim životom.

Što se tiče veštačke inteligencije i modernih tehnologija, ovo pitanje na neki način je povezano s reformom obrazovanja. Država može da kupi opremu i otvori data centre, ali bez ozbiljnog obrazovanja, domaćeg znanja i institucija koje dobro funkcionišu, to neće mnogo značiti.

Sandra Božić, potpredsednica pokrajinske Vlade

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Predsednik Vučić se ubraja u malobrojne političare koji su uvek spremni da svoj rad i rad svojih saradnika oceni objektivno, ponudi rešenje, a često i preduzme nepopularne mere, posebno kada je to od najvišeg interesa za narod i državu. Veći državni aparat ne znači i veću efikasnost, zato je jasno da svačiji rad podleže kontroli ukoliko nema rezultata koji nude efikasna rešenja. Okosnica veće efikasnosti jeste promena radnih navika kod svih nas, uz primenu novih tehnologija i ulaganje u obrazovanje. Na taj način ulažemo u resurse koji će nam sutra doneti rezultate na svim poljima u vidu inovacija, novih znanja i ovladavanje veštinama i novim tehnologijama. To je predsednik Vučić na vreme prepoznao, a Srbija danas može da se pohvali zavidnim položajem u IT sektoru, dok posedujemo superkompjuter i nabavljamo nove koji će garantovati digitalni suverenitet i sačuvati sve podatke naših građana i svih velikih kompanija koje čuvaju svoje podatke kod nas.

Gotovo je s vremenom kada se okončanje učenja u školi ili na fakultetu smatralo završetkom obrazovanja, zato moramo da učimo naporno svakim danom. Otežavajuća okolnost predstavlja energetska kriza s kojom se suočava svet, ali i u tom pogledu možemo da se pohvalimo rezultatima koji nisu zaostali uprkos poteškoćama u poslovanju NIS, čemu možemo da zahvalimo činjenici da smo obezbedili dovoljne rezerve nafte i da Srbija uživa veliko poverenje u svetu zahvaljujući spoljnoj politici predsednika Vučića. Važno je da postoji svest da će u budućnosti energetika biti od najvećeg značaja, zbog čega je predsednik i pokrenuo temu snabdevanja iz nuklearne energije. To su konkretni potezi koje vode odgovorni državnici i to je program za koji narod glasa na izborima i koji opredeljuje sudbinu države za naredne decenije.

Darko Obradović, Centar za strateške analize

Foto: Printscreen

Predsednik Vučić je reformator koji prepoznaje da samo stalne društvene i ekonomske promene kroz prilagođavanje mogu doneti rezultate. Tekst o pet tačaka jasno ukazuje da fokus ne treba da bude na spoljašnjoj formi, već na iskrenoj reformi svih nas iznutra. Naročito je važno ono što dotiče većinu građana, a to je birokratska bahatost, nerad i lažni elitizam bez rezultata. Mislim da celo društvo treba da stane uz predsednika Vučića u naporima da se bahatost i arogancija počiste iz državnih institucija da bi se omogućio ekonomski napredak u zamenu za postojeće birokratske barijere koje uskraćuju razvoj i ekonomski napredak. Deluje nestvarno da je Srbija tri puta uvećala svoj BDP i sada smo u fazi kada nam trebaju novi izvori rasta koji su zasnovani na rudarstvu i energetici jer mi ne treba da izgubimo 21. vek zbog populizma politički angažovanih ljudi. Broj činovnika i ministara u vladi definitivno treba smanjiti jer potreba ekonomskog razvoja traži operativno donošenje odluka, a ne pričaonice iz komunističkih vremena. Srbija već učestvuje u četvrtoj industrijskoj revoluciji oslonjenoj na veštačku inteligenciju jer se to može izjednačiti s nekadašnjim izumom električne energije. Srbija je već korisnik veštačke inteligencije u zdravstvu, ali i u bezbednosti beogradskih škola putem pametnog video-nadzora i zato su potrebni dodatni državni podsticaji da budemo država proizvođač softvera, a ne korisnik tuđeg. Čvrsto verujem da će građani Srbije aplaudirati Vučiću kada bude krenuo da "brezovom" metlom čisti lokalne bahatlije, mandatlije i neradnike jer je to nadpolitički društveni interes.

Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine

Foto: Tanjug /Jadranka Ilić

Ako je neko u istoriji Srbije bio dovoljno hrabar i odgovoran da donosi teške i nepopularne odluke zarad ozdravljenja zemlje, to je bio Aleksandar Vučić. Poruka o bahatosti i aroganciji u javnom životu i vlasti je najvažnija. Neko ko praktično od 2014. vodi Srbiju ima sposobnost introspekcije, da razume šta smo loše radili na svim nivoima vlasti, od lokalnog do republičkog, i da se posvetimo. To je nešto što ljudima često nedostaje. Volela bih kada bi ljudi mogli da vide koliko se Vučić iznervira kada vidi bahatost određenih funkcionera. Funkcija ne sme da se smatra pozicijom moći, nego šansom i čašću da služite građanima. Zato kažem da je ovo tektonska promena i da je ovo potpuno drugačije shvatanje politike - ovo je odgovornost i čast da služite ljudima, a ne da budete lokalni šerif ili šerif na pokrajinskom ili republičkom nivou.

Izdvojila bih tri aspekta Vučićeve programske vizije: prvi - u tekstu se gotovo uopšte ne pominju politički protivnici, već se fokus zadržava na tome šta je Srbiji potrebno, koji su izazovi i kako ih rešavati; drugi - spremnost da se otvoreno govori o problemima i nepopularnim merama: treći - energija koju je Vučić pokazao uprkos tome što je govorio da se oseća umorno i iscrpljeno.