ZAŠTITA ŽIVOTA PATRIJARHA PORFIRIJA I SPREČAVANJE OBRASCA KOJI SE VEĆ DVA PUTA ZAVRŠIO TRAGEDIJOM

Predsednik Srpske lige - Aleksandar Đurđev izneo je jasan stav u vezi sa napadima na SPC i srpstvo.

Njegove reči prenosimo u celosti:

U ovom trenutku, u Srbiji se ne postavlja pitanje tumačenja jednog skandaloznog teksta, niti pitanje medijske slobode. Postavlja se pitanje bezbednosti Patrijarha srpskog Porfirija. Tekst objavljen kao udarna vest na portalima koje finasijski podržavaju zapadne vlade, nije problem zbog stava koji iznosi, već zbog konteksta koji stvara. Dovođenje NJegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija kao i njegovih najbližih saradnika, sveštenika, đakona i mirjana u narativ koji uključuje kriminalne strukture, strane uticaje i bezbednosne rizike, predstavlja opasno pozicioniranje. Ne zato što nešto dokazuje, već zato što nešto priprema. Upravo tu leži suština problema. Jer u istoriji srpskog naroda, udar na Crkvu nikada nije počinjao silom. Počinjao je pričom. Kada je Patrijarh srpski Lukijan Bogdanović nestao 1913. godine, a potom pronađen obezglavljen u reci u Austriji, zvanična verzija nikada nije ubedila srpsku javnost. Ono što je ostalo jeste uverenje da je uklanjanje poglavara srpske Crkve bilo deo šireg plana destabilizacije srpskog naroda uoči Prvog svetskog rata. Istorija koja je usledila dala je tom uverenju težinu. Kada je Patrijarh srpski Vikentije II iznenada i pod sumljivim okolnostima preminuo 1958. godine, u uslovima pritiska titoističke diktature nije bilo ni istrage koja bi umirila javnost, ni objašnjenja koje bi otklonilo sumnje. Ostala je činjenica da je Crkva u tom periodu bila pod snažnim pokušajem kontrole diktatora, a da je njen poglavar umro u trenutku kada tu kontrolu nije bilo moguće uspostaviti. Ova dva događaja povezuje jedna stvar, poglavar srpske Crkve postaje meta onda kada se priprema širi pritisak na srpski narod. Zato ovo nije istorija. Ovo je upozorenje. Dodatnu težinu čitavoj situaciji daje činjenica da se sve ovo dešava u trenutku kada se u regionu već govori o koordinisanim operacijama. Zoltan Kovač, jedan od najbližih saradnika Viktor Orban, izneo je javno saopštenje nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Mađarske. U tom saopštenju govori se o „neviđenoj obaveštajnoj operaciji“ koja traje mesecima, koja uključuje strane službe, medijske aktere i mreže u više država, i čiji se efekti već vide u javnom prostoru. Zoltan Kovač je državni sekretar za međunarodne komunikacije i zvanični portparol Vlade Mađarske. Bliski je saradnik Viktor Orban i jedan od glavnih ljudi zaduženih za komunikaciju politike Mađarske prema inostranstvu. Decenijama je u vrhu državne strukture i ima značajan uticaj na oblikovanje političkih i medijskih narativa. NJegove izjave često dolaze nakon institucionalnih sastanaka i odražavaju stavove državnog vrha, a ne lično mišljenje. Upravo zato njegova upozorenja o bezbednosnim i obaveštajnim pitanjima imaju ozbiljnu političku težinu. Kada se ovakva njegova izjava stavi u kontekst onoga što se dešava u Srbiji, onda pitanje više nije da li postoji veza već da li postoji svest. Jer mehanizam je isti, prvo narativ, zatim pritisak, pa onda tragične posledice. Zato se ovim putem obraćamo Vladi R. Srbije i svim nadležnim organima. Ovo nije situacija u kojoj se čeka. Ovo je situacija u kojoj se deluje. Zahtevamo hitnu i ozbiljnu procenu bezbednosne ugroženosti Patrijarha srpskog  Porfirije, pojačanu fizičku i operativnu zaštitu Patrijarha srpskog Porfirija, zaštitu njegovih najbližih saradnika, sveštenika, đakona i aktivnih mirjana, uključivanje svih bezbednosnih struktura u preventivno delovanje. Jer u ovakvim situacijama, propust nije neutralna stvar. Propust je odluka. Srpski narod je već dva puta u istoriji gledao kako se stvara ambijent u kojem poglavar Crkve Patrijarh srpske Crkve postaje meta. Prvi put je završeno tragedijom. Drugi put sumnjom koja nikada nije otklonjena. Danas smo u trećem trenutku. Razlika je samo u tome da li ćemo ovoga puta prepoznati obrazac ili ćemo ga ponovo ignorisati. Zato ovo nije apel. Ovo je upozorenje. I pitanje koje ostaje da visi u vazduhu da li će država reagovati na vreme ili će ponovo reagovati nakon posledica?