GAJIĆ: Setom pravosudnih zakona nijedna nadležnost nije preneta na izvršnu vlast!

Govoreći o usvojenim izmenama, Gajić je naveo da, po njegovom mišljenju, nijednom odredbom nije preneta nadležnost na izvršnu vlast, već je reč o preraspodeli ovlašćenja unutar samog sistema. Umesto da pojedine odluke donosi vrhovni javni tužilac, te nadležnosti se prenose na Visoki savet tužilaštva. Istovremeno je ukazao da prilikom donošenja zakona nije zatraženo mišljenje tog tela, uz obrazloženje da je reč o poslaničkoj, a ne vladinoj inicijativi.

Više o Vladimiru Gajiću pročitajte ovde. 

Posebno je apostrofirao višegodišnju praksu držanja tužilaca u statusu „upućenih“, navodeći da pojedini u tom položaju ostaju i više od dve decenije. Takav model, kako tvrdi, stvara zavisnost i otvara prostor za uticaje i formiranje unutrašnjih „glasačkih mašina“ u sistemu. Prema njegovim rečima, predviđeni rokovi znače da će deo tužilaca morati da bude vraćen u matična tužilaštva ili će postupci izbora morati da budu ponovljeni, što godinama nije bio slučaj.

Gajić je oštro kritikovao dugogodišnji mandat vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac ocenivši da višedecenijsko zadržavanje na toj funkciji nije u interesu vladavine prava. Podsetio je da ustavne izmene formalno predviđaju jedan mandat, ali da su prelaznim rešenjima ostavljene mogućnosti koje omogućavaju znatno duži ostanak na funkciji. Dodao je da preporuke Venecijanske komisije, ranije nisu u potpunosti ispoštovane.

Kao ilustraciju problema u radu tužilaštva naveo je slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu, ocenjujući da je reč o tragediji koja je potisnuta iz javnog fokusa i da je u tom predmetu došlo do ozbiljnih propusta. Prema njegovim tvrdnjama, deo optuženih je ispao iz postupka, određena lica nisu ni obuhvaćena istragom, a predmet je, kako je naveo, već ušao u problematičnu fazu. Za rad novosadskog tužilaštva rekao je da predstavlja „tragičan primer“, uz ocenu da je sistem centralizovan.

Osvrnuo se i na rad specijalnog tužilaštva i tužioca Mladena Nenadića, dovodeći u pitanje efikasnost u predmetima visoke korupcije. Iako je naveo da su specijalizovana tužilaštva imala rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, ocenio je da su u oblasti korupcije izostali značajni ishodi i da se u javnosti iznose podaci o uspešnosti koji, po njegovom mišljenju, ne odgovaraju realnim brojkama.

Gajić smatra da je problem pravosuđa dugotrajan i da seže decenijama unazad, ističući da je kadrovska politika često imala partijski karakter. Po njegovoj oceni, suštinski spor oko novog seta zakona ne vodi se samo oko formalne samostalnosti tužilaštva, već oko pitanja kontrole i uticaja unutar pravosudnog sistema.

Na kraju je ocenio da se u javnosti rasprava svodi na političke etikete bez konkretne analize zakonskih rešenja, kao i da ta tema verovatno neće biti ključna u izbornoj kampanji, jer građani prioritet daju drugim pitanjima. Ipak, uveren je da će pitanje funkcionisanja tužilaštva i primene novih zakona ostati jedna od važnih tačaka političkog sukoba u narednom periodu.

BONUS VIDEO: