DRAMA NA NEBU IZNAD BEOGRADA! U avionu počeo da se oseća DIM, hitno sleteo!

Prinudno sletanje aviona proglašava se kada postoji problem koji može da ugrozi bezbednost putnika, posade ili samog aviona. To ne znači nužno da će doći do nesreće — u velikom broju slučajeva avion bezbedno sleti čim piloti procene da je rizik prevelik da bi nastavili let.

Najčešće situacije su:

• Kvar motora – naročito ako otkaže jedan motor na dvomotornom avionu ili više njih na većim letelicama. Moderni avioni mogu da lete i sa jednim motorom, ali se tada obično traži najbliži aerodrom.
• Požar ili dim u kabini – jedna od najozbiljnijih situacija. Čak i mala količina dima može biti znak električnog požara ili kvara sistema.
• Problemi sa hidraulikom ili komandama leta – ako otežavaju upravljanje avionom, piloti ne rizikuju nastavak puta.
• Gubitak pritiska u kabini – kada dođe do dekompresije na velikoj visini. Tada putnicima ispadaju maske za kiseonik, a avion brzo spušta visinu.
• Sudar sa pticom – posebno pri poletanju i sletanju. Ako ptica uđe u motor, može izazvati ozbiljan kvar.
• Problem sa stajnim trapom – kada točkovi ne mogu da se izvuku ili zaključaju pred sletanje.
• Medicinski hitan slučaj – srčani udar, gubitak svesti ili drugo stanje putnika ili člana posade koje zahteva hitnu pomoć na zemlji.
• Nestanak goriva ili problem sa sistemom goriva – veoma retko, ali izuzetno ozbiljno.
• Loše vremenske prilike – ekstremna turbulencija, oluje, grad ili jaka poledica mogu primorati avion da sleti ranije.
• Bezbednosne pretnje – dojave o bombi, nasilno ponašanje putnika ili pokušaj otmice.

Postoje razlike između:

• vanrednog/prinudnog sletanja – kada postoji ozbiljan problem;
• preventivnog sletanja – kada piloti žele da izbegnu mogući razvoj problema;
• prisilnog sletanja – kada avion više ne može normalno da leti i mora odmah na zemlju, čak i van aerodroma.

Piloti prolaze stalne simulacije upravo za ovakve scenarije, pa su prinudna sletanja mnogo češće uspešna i kontrolisana nego što ljudi misle.