LICEMERJE BEZ GRANICA I AMNEZIJA ANALENE BERBOK: Zeleni udarili na Trampa zbog Venecuele, a zaboravili kako su 1999. brutalno pogazili međunarodno pravo na KOSOVU!

Zahtev nemačke stranke Zelenih da se osudi politika američkog predsednika Donalda Trampa prema Venecueli u suprotnosti je sa njihovom podrškom Nato intervenciji na Kosovu 1999. godine, prekretnici u međunarodnom pravu, piše Berliner cajtung.

Kako navodi nemački list, vojna akcija Nato protiv Savezne Republike Jugoslavije stvorila je presedan jer model Kosova predstavlja obrazac koji svakoj velikoj sili omogućava da vojno sprovodi sopstvene geostrateške interese.

Vojna intervencija u Karakasu koju je naredio Donald Tramp i hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura izazvali su oštre međunarodne reakcije i ponovo otvorili ključno pitanje da li međunarodno pravo gubi svoj značaj i da li svet ulazi u poredak u kojem sila zamenjuje pravo.

Iako mnogi posmatrači američku intervenciju vide kao neviđeno kršenje međunarodnog prava i čin agresije protiv suverene države, Berliner cajtung upozorava da se takav pogled ne može posmatrati izvan istorijskog konteksta.

Prema oceni lista, temelji međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima nisu narušeni tek sada niti tokom ruskog napada na Ukrajinu, već su prve ozbiljne pukotine nastale još pre više od četvrt veka uz aktivno učešće političkih snaga koje danas najglasnije zahtevaju poštovanje međunarodnog prava.

U vreme ministra spoljnih poslova Joške Fišera, stranka Zelenih je, podseća list, imala ključnu ulogu u političkom omogućavanju Nato bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, prvog nemačkog vojnog angažmana posle Drugog svetskog rata, bez mandata Ujedinjenih nacija.

Tom odlukom, kako se navodi, uveden je koncept takozvane humanitarne intervencije koji je oslabio međunarodno pravo i na koji se danas pozivaju i druge sile kako bi opravdale sopstvene vojne akcije.

Sjedinjene Američke Države godinama nisu priznavale Nikolasa Madura kao legitimnog predsednika Venecuele i još 2020. godine su ga optužile za krivična dela, zbog čega Vašington sada intervenciju predstavlja kao sprovođenje krivičnog postupka.

Nemačka vlada reagovala je oprezno. Kancelar Fridrih Merc napisao je na mreži X:

- Pravna klasifikacija američke intervencije je složena. Ne žurimo s tim. Međunarodno pravo ostaje merilo. Ne sme se dozvoliti da u Venecueli nastane politička nestabilnost. Cilj bi trebalo da bude uredan prelaz na vladu legitimisanu izborima.

Sličan ton zauzeo je i Armin Lašet koji je govorio o složenoj situaciji prema međunarodnom pravu, ističući da Evropska unija nikada nije priznala Madura kao legitimnog predsednika.

Nasuprot tome, predstavnik Socijaldemokratske partije Nemačke Adis Ahmetović izjavio je da je reč o prekretnici i da je "Donald Tramp prekršio međunarodno pravo“.

Najglasnije reakcije stigle su iz redova Zelenih. Predsednica stranke Franciska Brantner zatražila je da nemačka vlada nedvosmisleno osudi kršenje međunarodnog prava. Katrin Gering Ekard upozorila je da se svetski poredak namerno uništava, dok su Katarina Droge i Britana Haselman zahtevale poštovanje međunarodnog prava i nacionalnog suvereniteta.

Analena Berbok, sadašnja predsednica Generalne skupštine UN, pozvala se na Član 2 Povelje Ujedinjenih nacija i poručila: "Povelja UN nije opcionalna".

 

 

Jirgen Tritin dodao je kratko: "Napad na Venecuelu krši međunarodno pravo. Tačka."

Berliner cajtung, međutim, podseća da takva odbrana međunarodnog prava gubi na težini kada dolazi od stranke koja je učestvovala u donošenju odluka 1999. godine. Tada je nemačka vojska pod crveno zelenom vladom učestvovala u Nato bombardovanju Jugoslavije bez mandata Saveta bezbednosti UN, čime su prekršeni osnovni principi Povelje UN, Nato statuta i nemačkog Ustava.

Taj presedan, kako se navodi, otvorio je vrata budućim intervencijama koje se danas koriste kao opravdanje za nove ratove.

U Bundestagu je 1998. godine Ludger Volmer upozorio: "Nemojmo se zavaravati: Argument da se radi o izuzetku, a ne presedanu je bacanje prašine. Svaka regionalna sila koja u budućnosti bude želela da uspostavi red u svom susedstvu i koja može navesti samo približno odgovarajuću rezoluciju UN, ukazaće na ovaj primer. Otvorena su vrata za samoizdavanje mandata vojnim savezima".

Kako ocenjuje Berliner cajtung, upravo to danas čini suštinu savremenih globalnih sukoba. Vladimir Putin se i dalje poziva na Kosovo kako bi opravdao rat u Ukrajini, dok bi se isti obrazac mogao primeniti i u drugim delovima sveta.

Zbog toga list zaključuje da negodovanje Zelenih povodom Trampove intervencije jeste razumljivo, ali da nosi snažnu dozu ironije jer dolazi od političke snage koja je pomogla da se uspostavi presedan na koji se danas pozivaju drugi.

Bonus video: