NAJBOLNIJA ISTINA O SMRTI SAŠE POPOVIĆA, UDOVICA JEDVA SMOGLA SNAGE OVO DA SAOPŠTI: Lekari nisu smeli odmah da je obaveste!

Ove godine, Suzana Jovanović dočekuje prvi Božić bez svog supruga, Saše Popovića, koji je preminuo 1. marta 2025. godine. Ovaj Božić je posebno težak za Suzanu, ne samo zbog praznika, već i zbog činjenice da je ovo prvi rođendan njenog supruga koji obeležava bez njega. Suzana je sa tugom u očima progovorila za Kurir o tome kako ovaj veliki hrišćanski praznik za nju predstavlja svetinju. 

- Božić je za mene, kao i svi ostali naši veliki praznici, svetinja. Božić je porodični praznik kad se svi okupljamo u domovima, radujemo se rođenju Hrista i proslavljamo ga u duhu praznika, onako kako običaji nalažu. Slama ispod stola, suvo voće, šljive, kajsije, badem, lešnici, graja... Kukuruz, pšenica, koja je u onoj saksiji proklijala.

- Nije samo prvi Božić bez Saše, nego i njegov prvi rođendan koji je prošao bez njega. Ćerkin rođendan, 8. marta, prvi koji je prošao bez tate. Obeležavanje naše godišnjice braka 21. maja, opet prve bez njega. Pa onda i moj rođendan, prvi bez njega, pa Nova godina, takođe bez njega. I sad Božić, isto prvi bez njega, tako da je jako teško. Pokušavam da prihvatim neke stvari. Kažu mi ljudi: "Moraš da nastaviš dalje, moraš zbog sebe, zbog dece, zbog svih vas, ti si ta koja sad vodi sve, ti si vođa, ti snosiš odgovornost i oni gledaju tebe i sve od tebe očekuju, da im pomogneš, da ih usmeriš, da ih obezbediš u životu..." Pokušavam da sama pronađem snage u sebi. Nekad sednem i kažem: "Bože, hoću li ja moći sve ovo sama da izguram do kraja?"

- Mogu. Nisam ni znala koliko mogu. Kad pogledam decu kako od mene očekuju puno toga, onda kažem: "Bože, ali ja moram." Moram da pronađem snagu i hrabrost u sebi da nastavim njih dalje da vodim kao što je to Sale radio.

Suzana je opisala i svoj život sa Sašom.

 

- Pre saznanja da je bolestan, prelepo. Svi su znali da je to jedna iskrena i čista ljubav. Bez trunke nečega što nije lepo, što nije dobro. Čak mislim da smo mi bili primer kako se treba iskreno voleti i poštovati. A pogotovo što smo javne ličnosti, bavimo se estradom, stalno smo pod lupom javnosti, na meti, što bih ja rekla, posmatrača, stalno vas gledaju, mere vam koliko ste nečega dobrog uradili ili lošeg, ili vam zameraju, ili vas hvale. Ali Sale i ja smo bili oličenje iskrenog para, muža i žene, bračnih drugova. Bili smo, mogu slobodno da kažem, primer kako se treba voleti, kako treba poštovati svog bračnog druga, kako ga treba gledati kao prijatelja. Pa ko vam je bliži od bračnog druga? Kad pogledate, on je tu uvek uz vas, da pritekne u pomoć za sve, i za dobro i za loše.

Otkrila je i kakav je on bio prema ljudima koje voli.

- Bio je prirodan. Nije se libio, kad se naljuti, da podvikne i bio je zahtevan, tražio je mnogo, ali je i davao mnogo. I verovatno je to sve bilo jedno s drugim povezano. I to niko nije njemu uzimao za zlo. Svi smo znali da je to za dobrobit svih nas. Kad ti nešto kaže, skrene ti pažnju na to da uradiš ovako ili onako ili ti neku kritiku da, to nije razlog da se naljutiš, nego da iz toga izvučeš najbolje za sebe.

- Ja sam mu stalno bila i podrška i vetar u leđa i pomoć i glas razuma, i neko ko je bio čitavog života u njegovoj senci. Izabrala sam da budem u njegovoj senci, da njemu budem vetar u leđa, da on bude taj koji će da niže uspehe. Tako smo se i dogovorili - da ja vodim računa o kući, o deci, o porodici, a on će o firmi, o zaposlenima, kasnije o "Zvezdama Granda" i o svim ljudima koji su bili deo njegovog posla. Ako misliš da se desilo da Sale nekad poklekne i da ne može, nikad nije bio takav.

Otkrila je i ko joj se javlja sa estrade.

- Javlja mi se dosta njih, javljaju mi se najviše zvezde "Granda", deca, ima puno pevača, kolega. Pitaju: "Kako si Sule, kako izdržavaš, kako su ti deca, možeš li, možeš li da nastaviš dalje, kako? Odakle ti hrabrosti, odakle ti snage, ženo draga, da i dalje ideš napred i da vodiš i decu za sobom i sve ostalo?" I ja im isto odgovaram svima: "Moram." Mislim da je negde u meni polovina Saleta, a polovina sam ja. I da me verovatno to i vodi.

Suzana je ispričala i kako vidi svoj život u nastavku.

- Samo da budem zdrava, da ostanem na svojim nogama i da mogu sve sama, ništa drugo. Ne razmišljam uopšte, mislim, posle ovoga sa Saletom, verujte mi da ne razmišljam. Ne postoji budućnost, postoji samo sadašnjost. A prošlost je davno prošla. Izguraću sve. Sve mogu sama. Samo zdravlje. Moje i, naravno, moje dece i najmilijih. Kad smo zdravi, možemo sve. A kad smo bolesni, ne možemo ništa.

Suzana je otkrila kako su saznali da je kraj njihove borbe.

- Da je kraj smo znali kada smo otišli da primi zadnju terapiju u Parizu. Bio je ponedeljak, jedva smo ušli u avion. On je već tada teško hodao. U Parizu, kad dođe pacijent u bolnicu, prvo urade analize. Uzme se krv, pa se gledaju parametri, kako stoje stvari. Odmah su videli da nije dobro. Onda su uradili analizu jetre, ne znam čega još iz krvi. Sandra, devojka koja je bila sa nama, koja perfektno govori francuski, stalno je bila sa lekarima u komunikaciji. Nju su pozvali bez mene, van one sobe. Ja sam spavala pored njega sve vreme, znači svake dve nedelje smo išli na terapiju i pored njega sam bila, pored njegovog bolničkog kreveta na bukvalno metar, 50 santimetara, kreveti su nam bili jedan do drugog. I Sandru su pozvali doktori da joj to saopšte. Rekli su joj da mora da mi kaže, a onda nas dve zajedno njemu da kažemo da ništa više ne može da se učini. Ja sam bila u sobi dok je ona pričala sa njima - priča Suzana i nastavlja:

- Nisam izlazila napolje i onda je Sandra pokušavala očima nekako da mi da znak da moram da izađem i da budem pred doktorima, da to i meni saopšte. Sale je od tog trenutka osetio sve, da se nešto dešava. I samo je držao mene za ruku: "Nemoj da ideš Sule, gde ćeš Sule sada? Gde si sad pošla? Zašto sad ideš iz sobe? Gde ideš sada? Ko te zove?". Nisam znala šta da kažem i onda sam rekla: "Sale, moram Aleksandru da okrenem, moram da vidim kući šta se dešava, da li je u redu sve, šta je s detetom, moram da pitam ove naše što rade kući, da li je sve u redu". To je bio izgovor samo da izađem.

BONUS VIDEO: