SUTRA NEMA VESELJA! Narod veruje da se i najvećim grešnicima koji urade OVO na Veliki četvrtak praštaju svi gresi

Bliži nam se Vaskrs, a Veliki četvrtak je jedan od dana za koji je propisano kako se valja ponašati i šta treba raditi. Hrišćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a sutra je prilika da se i najveći grešnici razreše greha.
U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.

Foto: printscreen/TV Hram

Evo koji običaji se vezuju uz ovaj hrišćanski praznik:

Mirovarenje

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak. Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

Nema veselja
Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajevima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje vaskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi vaskršnji slatki kolač. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: "Ovo je telo moje, koje se za vas lomi radi oproštenja grehova." Zatim je uzeo čašu vina i dodao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha."

Hristove reči se na Veliki četvrtak ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog, koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike. Na taj dan uveče, čita se 12 jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja, narod u crkvi kleči.

Foto: Schutterstock godongphoto

OBIČAJI

Narod veruje da su i najvećim grešnicima koji se pričeste na Veliki četvrtak svi gresi oprošteni. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina. Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja. 

Na Veliki petak je čak poželjno da se ništa ne jede ceo dan. Na liturgiji na Veliki četvrtak osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine.
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, pa tako u Manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća. Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.

U takovskom kraju na ovaj dan se boje vaskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje "čuvarkuću" deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.

Foto: Shutterstock

Narod veruje da su ovoga dana otvorena rajska vrata na nebu i, ko god toga dana što udeli za mrtve, to mu se vidi. Ovoga dana služi crkva. Žene idu u crkvu i ostavljaju poneko jaje za dušu umrlih. Na Veliki čertvrtak se ne radi.

BONUS VIDEO