GODIŠNJICA BITKE KOJA JE SPASLA SRBIJU! Obilići na nebeskoj straži

Ivan Vasojević Jaguar

• S 12 apostola odbranio Košare, poginuo dok je spasavao druga

Vodnik Ivan Vasojević Jaguar položio je život na oltar otadžbine 11. aprila 1999. Dr Danilo Vasojević, Ivanov brat od strica, autor zbirke pesama "Košmari Košara", govorio je svojevremeno za Srpski telegraf.

- Ivan je rodom iz sela Donje Goračiće kod Sjenice, iz zaseoka Varine. Tu žive samo Vasojevići, na groblju nema drugog prezimena. Odrastao je uz gusle i junačke pesme, pa šta se drugo moglo i očekivati kad je počeo rat nego da hrabro stupi na branik otadžbine. Nadahnut podvizima srpskih junaka, i sam se upisao među njih. Ivan nije znao za strah - rekao je Danilo.

Foto: Privatna arhiva

Dva brata su svako leto provodila zajedno u rodnom kraju. Kasnije su se redovno viđali na slavama i slavljima, sve do kobnog 11. aprila 1999.

- Nije želeo ranjenog vojnika da ostavi na milost i nemilost teroristima. Vratio se po njega i poginuo u rejonu Maja glava - kaže Jaguarov brat.

Samo dva dana ranije, Ivan je izveo nemoguće i sa samo 12 saboraca odbranio Košare. Bio je, svedoče njegovi vojnici, prvi u jurišu, poslednji kad se odstupalo, kao u najsvetlijoj tradiciji srpskih vojskovođa.

- Tog Velikog petka zasedno mesto C3/6 prvo je napadnuto i da su tu pregazili naše momke u zasedi, mogli bi s leđa da priđu karauli. Sačekali bi vojsku u povlačenju, koja ne bi imala nikakve šanse da se tome suprotstavi. Iznenadni napad Albanaca, plaćenika iz raznih delova sveta, osujećen je - rekao je jedan od učesnika bitke za portal Čojstvo i dodao:

- Kada razmišljam o celoj situaciji, sve što se dešavalo na Veliki petak podsećalo me je na Hrista i 12 apostola.

Tibor Cerna

• Ustašo, pucaj ako si junak!

Tibor Cerna, Mađar po imenu, koji je primio pravoslavlje, zlatnim slovima se upisao u srpsku istoriju. Bio je komandir streljačkog odeljenja 125. motorizovane brigade, a u odbrani zemlje od NATO agresora i OVK terorista, poginuo je 27. aprila 1999.

Tokom bitke, Tibor je svojevoljno ustao iz zaklona s namerom da otkrije položaj snajperiste iz Legije stranaca, koji je danima odnosio živote mnogih njegovih saboraca. Posle dejstva snajperiste, oprostio se od zatečenih drugova, pa ustao i viknuo: "Ustašo! Ajde, pucaj ako si junak, ja te čekam!"

Foto: Privatna arhiva

Metak ga je pogodio u grudi. Iako teško ranjen, uspeo je da se održi na nogama na zaprepašćenje svih uz reči: "Za ovu zemlju vredi umreti." Nakon toga usledio je sledeći hitac, koji ga je pogodio u vrat. Zahvaljujući njegovoj žrtvi, snajperista VJ je otkrio položaj neprijateljskog strelca i eliminisao ga.

Milan Kenić Kena

• Neću da ležim u krevetu dok moji saborci ratuju

Milan Kenić Kena, momak iz Bloka 45 na Novom Beogradu, bio je desetar martovske klase 1998. Bio je neviđeno jak i prekaljen borac iako je bolovao od astme. Bio je nešto stariji nego svoji klasići. Rođen je 1974, dok je većina momaka rođena tri-četiri godine kasnije. Uprkos sve većim tegobama, on je neumorno gurao i jurišao, što je na kraju dovelo da reši svoj problem sa astmom, verovatno od čistog i svežeg vazduha Prokletija.

Nažalost, nakon toga nije dugo poživeo. Bio je ranjavan od ručne bombe, ali se nije predavao i brzo se vratio u borbeni stroj među svoje saborce. Povratak na Košare je bio čak s VMC Karaburma jer, kako je sam pričao, nije mogao da leži ranjen u postelji dok mu drugovi čuvaju granicu. Vrlo brzo po povratku, s istim drugovima, otišao je u večnost.

Zanimljiva anegdota je, kad su ga u Batuši terali da ostane u komandi, on je rekao:

- Koji vam je đavo, ljudi, sad, kad sam izlečio astmu, vi bi da me oterate.

Postoji još anegdota vezana za njega kada je stavljao kamen na svoj zaklon i brzo se saginjao da izbegne metak. Cilj je bio da ostali dvogledima potraže neprijateljskog snajperistu i eliminišu ga.

Nad Košarama su se 10. maja 1999. nadvili tmurni oblaci. Tog dana bilo je masovno bombardovanje položaja naše vojske kasetnim bombama. Cvet srpske mladosti tada je dao živote na braniku otadžbine. Mnogo mladih i dobrih boraca je tog dana poginulo, a tog dana stalo je srce heroja Milana Kenića.

General Božidar Delić

• Slava Bogu koji nam je podario takvog heroja

General Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade VJ, proslavio se akcijom nazvanom "Orlovo gnezdo" kad je razbijeno terorističko uporište u selu Kabaš. Sve se odigralo 16. i 17. marta, kada su vojnici pod njegovom komandom preko vrleti Šar-planine udarili s leđa na albansku bandu i razbili je.

Foto: Wikipedia

Teroristi su se osećali sigurno zbog položaja ovog sela, koje je ličilo na orlovo gnezdo. Zato je komanda odlučila da vojska priđe selu iz pravca odakle ih teroristi sigurno ne očekuju. Drugi deo snaga predvodio je komandant brigade pukovnik Delić. Njihov zadatak je bio da iz Prizrena obuhvate teroriste u poluokruženje s donje strane, spoje se s prvim delom snaga i zatvore obruč oko terorista, a potom da zajedno unište terorističku grupu.

Kada je 2022. preminuo posle teške bolesti, vojnici i starešine kojima je komandovao istakli su da samo Gospod zna kada je vreme svakome od nas da iz onoga što je privremeno pređe u ono što je večno, ono što se ne može meriti ni prostorom niti vremenom.

- U tom Božanskom beskraju smeštena je naša Nebeska Srbija. A u njoj - Lazar, Miloš, Stefan, Dušan Silni, Karađorđe. Tvojim odlaskom, generale, popunio se srpski nebeski stroj, dobivši time još jednoga viteza koji je, po rečima velikog Njegoša, imao sa čime da izađe pred Miloša i ostale srpske vitezove. Ponosni smo na to što smo bili tvoji i što si baš ti bio naš. Slava Bogu koji je srpskome rodu podario takvoga junaka! Nikad te neće zaboraviti tvoja deca, uvek ćeš živeti u našim srcima - poručili su ratni veterani.

General Nebojša Pavković

• Povlačenje teže palo od bombardovanja zavičaja

Otišao sam dobrovoljno u Hag jer nisam hteo da dozvolim sebi da me hapse, jure po šumama, da se krijem. Optužnicu sam potpisao pre nego što sam pošao u Hag. Ne bih ništa menjao, javio bih se ponovo. Čistog obraza otišao sam tamo i pokušavao sam to da dokažem. Niko od nas nije bezgrešan, nisam ni ja, ali se, kao pravi profesionalac, sigurno nisam ogrešio ni prema kome u ovom ratu na Kosovu, ispričao je u jednoj od poslednjih ispovesti čovek koji je pobedio NATO, komandant Treće armije Nebojša Pavković.

Foto: ED OUDENAARDEN / AFP / Profimedia

- Najteže mi je bilo kad sam saznao da vojska mora da napusti Kosovo. To sam veoma teško podneo. Svaka pogibija vojnika i saznanje šta se desilo za je mene bio težak trenutak. Teško mi je bilo i kada je bombardovan Aleksinac. U prvom trenutku mislio sam da ga bombarduju pošto sam ja odatle. Bio sam tamo i nisam prepoznao deo grada koji su sravnili sa zemljom, u blizini se nalazila zgrada u kojoj je stanovala moja porodica, majka na jedva 100 metara odatle... Ali, opet kažem, najteže mi je pala odluka da se povučemo s Kosmeta, kada sam video vojsku u pokretu i sav taj narod koji je išao za svojom vojskom. To je bilo zaista teško... - rekao je Pavković i dodao:

- Dok su vođeni pregovori, na Paštriku je vođena neviđena bitka. Dok vi razgovarate o potpisivanju mira, oni vas napadaju toliko žestoko da jednostavno ne znate šta radite, zato sam bio ubeđen da do potpisivanja sporazuma neće doći. Takođe, znao sam da Treća armija može da izdrži koliko god to bude trebalo. To sam rekao i predsedniku Miloševiću, a on mi je odgovorio: "Znam da vi možete, ali ne može Srbija." Da smo izdržali još dvadesetak dana, i danas mislim da bi došlo do promene u odnosima i razmišljanja svetskih moćnika, možda i u okviru samog NATO.

Pušten je iz Haga prošle godine, a nedugo potom podlegao teškoj bolesti.