SKANDAL REPUBLIČKOG ZAVODA ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE: Licemeri! BRANE KOMUNISTIČKI GENERALŠTAB, A UNIŠTAVAJU SVETINJU IZ 10. VEKA!

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture pokazao je neviđeno licemerje: dok s jedne strane grčevito brani ruševine Generalštaba, komunističko arhitektonsko delo, koje četvrt veka ruži Beograd, dotle dozvoljava ozbiljno ugrožavanje Petrove crkve kod Novog Pazara, koja datira iz 10. veka.

TEŠKA DEGRADACIJA

O čemu se, u stvari, radi? Odlukom da ne skine zaštitu s Generalštaba, Zavod je uskratio budžet države za najmanje 750 miliona evra, sve pravdajući navodnom izuzetnom kulturnom vrednošću srušenog objekta. Zaprepašćujuće je da takav kriterijum nije vredeo za hram, koji ima neprocenjivu istorijsku i kulturnu vrednost, neuporedivu s jednom zgradom iz posleratnog perioda.

- Poruka zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture: ako ne dozvoljavate rušenje Generalštaba u Beogradu, ne biste smeli da se mirite ni s teškom degradacijom Petrove crkve kod Novog Pazara. Ne treba valjda da vas građani uče elementarnim postulatima naše struke? Najzad, ne treba zaboraviti da visoki predstavnici države i crkve mogu da traže odobrenje za intervencije na kulturnim dobrima od izuzetnog značaja, ali samo institucija Republičkog zavoda može da ih prihvati ili odbije - napisala je Aleksandra Davidov Temerinski, istoričarka iz Beograda, za Peščanik.

Foto: ATAImages

U konkretnom slučaju odgovorna je prof. dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda od januara 2021. do juna 2024, koja je odobrila projektovanje i izvođenje objekta dužine 37 metara u nevelikoj porti najstarije crkve na teritoriji Srbije. U pitanju je ista osoba koja je 2024. odbila da prihvati izradu dokumenta koji bi preporučio skidanje zaštite s Generalštaba i slavljena u opozicionim medijima kao "veliki borac za profesionalizam, istinu i pravdu".

- U porti Crkve Svetih apostola Petra i Pavla gradi se jedan grandiozan objekat. Biće dug 37 metara, savremenog izgleda i "leći" će preko stotina i stotina godina istorije tog mesta. Nići će na mestu i u gabaritima kakvi nikada tu nisu postojali... Zaštitna arheološka istraživanja, koja su usledila, ukazala su da ispod ima još objekata. Kao da je neko odlučio da usred Hilandara digne savremeni objekat. Ili da bi zbog turista trebalo nešto sklepati na Akropolju u Atini - kaže sagovornik Srpskog telegrafa, koji je hteo da ostane anoniman.

NA STARIM TEMELJIMA

Tragična situacija još je bizarnija kada se uzme u obzir da se severoistočno od crkve spušta prazna parcela na kojoj je mogao biti podignut objekat, koji bi zbog pada terena bio manje primetan i ne bi bio građen na još neotkrivenim arheološkim ostacima i starim temeljima konaka. Kako to da su stručnjaci Republičkog zavoda, kao i ICOMOS, došli do zaključka da je prihvatljivo da se ogroman objekat podiže baš u porti umesto izvan nje, zaista je veoma teško objasniti profesionalnim argumentima, napominje Davidov Temerinski.

Petrova crkva datira iz 10. veka, u njoj je Stefan Nemanja kršten po pravoslavnom obredu, tu su održavani državni sabori, tu se veliki župan Stefan Nemanja odrekao prestola, a njegov sin Stefan Prvovenčani krunisan krunom iz Rima 1217. Odlikuju je neprocenjive istorijsko-umetničke vrednosti, jedinstvena arhitektura i višeslojni ostaci slikarstva u rasponu od 9. do 13. veka.

Foto: ATAImages

Sedište Raške episkopije

Arheološki i istorijski kontekst Petrove crkve ukazuje da je reč o prostoru izuzetnog značaja. Jezgro današnjeg hrama potiče od ranohrišćanske građevine iz šestog veka, verovatno baptisterijuma, podignutog nad ilirskim kneževskim tumulom iz petog veka pre nove ere u kojem su otkriveni vredni nalazi poput grčkih vaza, srebrnog posuđa, zlatnog nakita, staklenih i ćilibarskih predmeta.

Na osnovu oblika najstarijeg arhitektonskog sloja pretpostavlja se da je Petrova crkva u sadašnjoj formi nastala krajem 9. ili početkom 10. veka i ubrzo postala sedište Raške episkopije. Crkva ima centralni prostor kružnog oblika s kupolom i kasnijim aneksima, što ukazuje na složen razvoj i prilagođavanje liturgijskim potrebama tokom ranog srednjeg veka. Prema istorijskim izvorima, u njenim zidovima odigrali su se brojni važni događaji.

Preti opasnost skidanja s Uneskove liste

Naučni savetnik Istorijskog instituta u Beogradu i stručnjak za srednjovekovnu istoriju Aleksandar Uzelac kazao je da će, ukoliko planirani projekat izgradnje objekta u porti Petrove crkve ne bude zaustavljen, ona verovatno biti skinuta s Uneskove liste svetske baštine.

Foto: Tamara Pavišić

On je za Sto plus radio kazao da to što je Petrova crkva na Uneskovoj listi ne garantuje njenu zaštitu, već da je to obaveza države i njenih stručnih organa, te da Unesko vodi posebnu evidenciju o objektima s liste koji su ugroženi, poput srednjovekovnih manastira na Kosovu ili objekata koji su u opasnosti od rata u Ukrajini.

- Praksa Unesko jeste i da u slučajevima nestručnih ili neadekvatnih intervencija koji narušavaju objekat ili njegovu okolinu pod zaštitom i ove objekte proglašava ugroženima, a potom ih, ukoliko se od takve prakse ne odustane, skida s liste. Tako je, na primer, velelepna srednjovekovna katedrala Bagrati u Kutaisiju u Gruziji 2017. skinuta s liste zbog radova koji su narušili njen originalni izgled i okolinu - naveo je Uzelac.

Jovanov: Zašto nismo ostavili srušen Avalski toranj?

Foto: Tamara Pavišić

Šef poslanika SNS Milenko Jovanov je podsetio da je zgrada Generalštaba građena u periodu od 1956. do 1965. i korišćena je kao zgrada za Savezni sekretarijat za Narodnu odbranu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

On je ukazao da su se čitav vek, pre nego što je na tom mestu podignut Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, nalazile dve zgrade koje su imale pravu arhitektonsku i kulturnu vrednost i bilo je delo slavnih arhitekata. Kako je dodao, vlastima posle Drugog svetskog rata nije palo na pamet da obnove ove dve zgrade.

- Da li je razlog bio ideološki ili neki drugi, neću da ulazim u to. Ima smisla zaključiti da onaj ko je ratovao protiv vojnika obrazovanih u tim zgradama, na Ceru i Kolubari kao austrijski kaplar, nije hteo da obnavlja mesta na kome su učile i podizale svoje znanje srpske vojvode koji su ih na tom Ceru i Kolubari pobeđivali - rekao je Jovanov.

Dalje je dodao da su na tom mestu podignute dve bliznakinje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu koje simbolišu kanjon Sutjeske, kao jednu od najvećih bitaka Drugog svetskog rata i prelomnu bitku verovatno za komunistički partizanski pokret otpora tokom Drugog svetskog rata u kome su, kako je rekao, jedva izvukli iz obruča koji je bio namenjen drugom pokretu otpora monarhističkom i nacionalnom.

Foto: Tamara Pavišić

- Pored ove zgrade, u Beogradu je u NATO agresiji uništena i Radio-televizija Srbije, uništen je Avalski toranj, Straževica je bombardovana svih 78 dana. Međutim, Avalski toranj nije ostavljen kao ruševina da bude podsećanje, nego je izgrađen ponovo - podsetio je Jovanov.