"BOLI ME NA KOJI NAČIN KORISTE TRAGEDIJU" Zorana Mihajlović progovorila o ŽIVOTU u Srbiji - DANAS ŽIVE BOLJE, A OPET SU NEZADOVOLJNI

Postoje ljudi koji ne žive mirno. Koji nikada nisu znali šta znači hodati po ravnom putu jer su oduvek birali strmine. Ljudi koje život baca, satire, ali ih svaki put ponovo izdiže.
Prof. dr. Zorana Mihajlović, žena koja je proživela sve oblike moći, od hodnika vlasti do tišine samoće. Njeno ime vezuje se za energetiku, politiku i borbu, ali i za nepravdu, progon i medijske udare. I dok su mnogi birali ćutanje, ona je birala da govori i kad ju je to koštalo.

U emisiji "Na ivici" o svemu tome razgovarali smo s bivšom potpredsednicom Vlade.

Foto: Republika

 

🟥Vi ste mnogo puta padali i uzdizali se. Kako ste sve to prevazilazili?

- Mene ljudi najviše poznaju iz prethodnih 12 godina, otkako sam bila deo Vlade Srbije i SNS. Ali moji usponi i padovi počeli su mnogo ranije. Prate me još od završetka fakulteta. Čitav moj profesionalni život bio je povezan s politikom, bilo da sam radila u EPS 2000, tada u preduzeću "Elektroistok", današnjoj "Elektromreži Srbije". Iako sam tada bila član G17 plus, oštro sam se protivila načinu na koji se posle 5. oktobra uništavala "Elektroprivreda Srbije". Ljudi koji su tada došli na vlast kadrovski su i resursno razorili EPS. Oko 700 najboljih inženjera ostalo je bez posla, jer su proglašeni Miloševićevim ljudima. Imala sam tada strašne udare, bila sklanjana, maltretirana, ipak, to sam prihvatila kao sastavni deo života. Niko ne voli padove, svi žele miran uspon, međutim, mene je uvek pratila ta borbenost. Kad god bih videla da nešto nije moralno, etički ispravno ili pravedno, reagovala sam, možda i previše direktno, kako bi rekao Vučić, kao buldožer. Kao žena, dodatno sam osećala težinu svega toga. Bilo je mnogo privatnih, ličnih i prijateljskih udara. U politici je to pravilo, dok ste na funkciji, svi su tu,  kad niste, mnogi nestaju. I to je tako decenijama.

🟥Kako ste se borili da sistem opstane i uvedete promene?

- Mi kao narod, čini mi se, bežimo od promena. Ljudima je lakše da sve ostane kako jeste. Ali uvek ima i onih koji žele da naprave nešto bolje. Ja sam u energetici od početka, moj diplomski rad iz 1992. bio je iz te oblasti, a do danas sam objavila pet knjiga o energetici. Najteže mi je bilo upravo u energetskom sektoru, koji sam najviše volela. Voditi sektor za koji ste lično vezani znači i tražiti više jer vam je stalo. EPS i danas smatram našim dijamantom. Srbija može i mora da bude energetski jača zemlja, ali propustili smo mnoge šanse da postanemo regionalni lider. Posebno teške bile su godine posle 2000. Sve što je vredelo u EPS bilo je sklonjeno, a došli su politički kadrovi bez znanja. Pisala sam pisma Zoranu Đinđiću, Vladi Srbije, ministrima, međutim, ništa nisam uspela da promenim. Zbog toga sam napustila G17 plus jer sam verovala da struka mora da ima poslednju reč. Nažalost, ni tada se ništa nije promenilo.

 

Foto: Republika

 

🟥Kako vidite razliku između perioda pre 2012. i posle nje?

- Do 2012. nestala je svaka nada. Ljudi su videli da im se svakodnevni život urušava, gubili su poslove, fabrike su nestajale, ekonomija je propadala. Ljudi su želeli promene, ali ih nisu dočekali. Nada se vratila s novom vlašću 2012. Ljudi su tada verovali da Vučić i Nikolić mogu da pokrenu državu. I zaista, danas, 2025, Srbija je među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi, izgradila je puteve, infrastrukturu i povratila dostojanstvo. Sve zavisi od onih koji vode državu i imaju jasnu viziju. Kad ljudi na vrhu istinski žele da grade, država ide napred.

🟥Zašto su ljudi danas nezadovoljni?

- To je pitanje koje i sama postavljam. Naravno da nas sve pogađaju tragedije poput "Ribnikara" ili pada nadstrešnice. To su ogromne nesreće, koje izazivaju bol i tugu. Ali ono što me boli jeste način na koji se te tragedije koriste, bez empatije, samo kao sredstvo za rušenje vlasti. Znam mnoge ljude koji danas žive bolje nego ikad, a opet su nezadovoljni. Ljudi koji su nekada bili bez posla, danas imaju firme i stabilnost, međutim, nezadovoljstvo se veštački stvara. Delom i zato što imamo planiranu, organizovanu kampanju protiv države. Srbija je danas uređena, moderna država, koja zna svoj put i ima jasnu perspektivu. To nije država nezadovoljnih, to je država onih koji imaju sve, a pokušavaju kroz negativnu politiku to da negiraju.

🟥Šta se dešava s našim nalazištima? Koliko je važan projekat "Jadar"?

- Kao bivša ministarka i neko ko se bavio energetikom i sirovinama, mogu da kažem da su protesti protiv projekta "Jadar" bili organizovani. Nisu to bile spontane reakcije meštana, već pažljivo planirane akcije. Srbija je izuzetno bogata kritičnim mineralnim sirovinama - litijumom, borom, kobaltom, niklom, grafitom, bakrom, zlatom, srebrom... Njihova ukupna vrednost procenjuje se na između 250 i 400 milijardi evra. U svetu se danas ne vode ratovi za naftu, već za kritične sirovine. Ko ih ima, ima budućnost. Litijum iz Jadra je poseban jer je jedinstvena kombinacija litijuma i bora, registrovana kao novi mineral jadarit. Projekat su započeli još u vreme Tadićeve vlasti. Istraživačka prava tada su dodeljena. Naš zadatak bio je da vidimo šta zaista imamo. Kada se otkrilo da su rezerve ogromne, pojavili su se napadi i dezinformacije o navodnom nestanku života u Jadru. Država nije mogla da reaguje dok se ne završe studije uticaja. Te studije su završene 2024, rađene su šest godina, na osnovu 30.000 parametara, uz rad 150 naučnika. Sve su javne i pokazuju da eksploatacija može biti ekološki bezbedna. Litijum može doneti ogroman razvojni ciklus, od rudarstva do proizvodnje baterija i električnih automobila. Evropska unija danas traži da svaka zemlja istraži i iskoristi svoje kritične sirovine. Bez toga, bićemo zavisni.

Foto: Republika

🟥 Kakav je vaš privatni život kroz sve te godine?

- I u privatnom životu bilo je, kao i u profesionalnom, uspona i padova. Kad god sam pravila greške, znala sam da iz njih izađem. Ništa u životu nije idealno. Moj sin danas ima 23 godine, završio je fakultet i master studije. Mnogo mi znači što ide svojim putem. Ali priznajem, nisam mu posvetila dovoljno vremena dok je bio mali. Bila sam potpuno posvećena poslu, a danas, s distance, shvatam koliko sam toga propustila. Ipak, ponosna sam što je odrastao u stabilnog i samostalnog čoveka.

🟥 Kada vam je bilo najteže?

- Nikada nisam imala trenutak potpune nemoći, ali jeste bilo teških perioda, naročito kada sam se osećala odbačeno. To je najteži osećaj, bilo da dolazi iz politike ili privatno. U politici se to često dešava - ako mislite drugačije, postajete višak. Ipak, uvek sam imala podršku porodice, majke i partnera. Napada je bilo mnogo, posebno medijskih. O meni su stvarali pogrešnu sliku, da sam neprijatna žena, teška saradnica, ona koja uzima pare. Ništa od toga nije bilo istina. Fali mi timskog rada, ali da mogu ponovo da biram, ne bih ništa menjala. I opet bih se borila, ušla u SNS i nastavila istim putem. Jer to sam ja.

BONUS VIDEO