"BEZ RUSKOG GASA EVROPA SE GASI!" Ekskluzivno - Stevica Deđanski u emisiji "Na ivici": Uvoz iz Amerike nije dovoljan! (VIDEO)

U vremenu kada se svet ponovo deli na blokove, a energetske rute postaju linije života, pitanje gasa više nije samo tehničko već duboko filozofsko - pitanje opstanka, slobode i smisla suvereniteta. Jer onaj ko kontroliše energiju, kontroliše dah nacija. U takvom svetu Srbija pokušava da pronađe sopstveni ritam između Istoka i Zapada, između zavisnosti i samostalnosti.

Profesor dr Stevica Deđanski, jedan od retkih koji o energetici govori ne samo brojkama već i logikom stvarnosti, u ovom razgovoru objašnjava zašto je iluzija verovati da Evropa može bez ruskog gasa i zašto, uprkos svemu, Srbija mora da sačuva razum i meru.

🟥Kako vidite uvođenje sankcija Rusiji i zatvaranje dotoka ruskog gasa Evropi i Srbiji?

- Vidite, ljudi često govore o tome, ali retko ko zaista razume suštinu. Fizički, ne postoji drugi izvor gasa koji može da zameni ruski. Nije stvar u politici, već u realnim količinama. Evropa može da priča o tečnom gasu iz Amerike, ali on nije dovoljan. Nema dovoljno terminala, nema tankera, nema ni skladišta. To je suština. Možete da donesete hiljadu odluka u Briselu, ali ako gas fizički ne postoji, ne možete ga stvoriti u laboratoriji. Srbija godišnje troši od 2,5 do tri milijarde kubika gasa. Zahvaljujući interkonekciji i "Turskom toku", imamo stabilno snabdevanje. Preko nas prolazi gas i za Mađarsku, Slovačku, pa delom i za Austriju. To je bila jedna od najboljih strateških odluka koje smo doneli. Da toga nije bilo, poslednje tri godine bi bile katastrofa.

Foto: Republika

🟥Da li postoji realna alternativa ruskom gasu za Srbiju?

- Ne postoji. Postoji samo iluzija o alternativi. Mi smo zajedno s EU finansirali interkonekciju s Bugarskom, naš deo posla je urađen, bugarski nije. Svi pričaju o azerbejdžanskom gasu, ali kada pogledate njihove rezerve i proizvodne kapacitete, to su minorne količine. Čak i taj gas koji, navodno, dolazi iz Azerbejdžana u realnosti je ruski. Svet igra dvostruku igru. Svi kupuju ruski gas, samo pod drugim imenima i kroz druge tokove. Evropa kupuje skuplje, Amerikanci zarađuju, a građani plaćaju tri puta više. To nije energetska politika, to je politički marketing.

🟥Koliko su kapaciteti Srbije trenutno stabilni?

- Vrlo. Naša skladišta su napunjena, oko 650 miliona kubika u Banatskom Dvoru, dodatnih 200 miliona u Mađarskoj i deo u rezervama koje čuvamo zajedno s partnerima. To znači da i u slučaju prekida snabdevanja, imamo najmanje pola godišnje potrošnje obezbeđeno. Zimi potrošnja raste na od 12 do 14 miliona kubika dnevno. To je maksimum koji naša mreža fizički može da izdrži. Dakle, ako bi došlo do prekida, morali bismo da štedimo, ali ne bi bilo katastrofe. Imamo dovoljno da se grejemo i da industrija funkcioniše.

Foto: Republika

🟥Koliko su sankcije Rusiji zapravo pogodile Srbiju?

- Sankcije nisu usmerene samo protiv Rusije nego direktno protiv zemalja koje se oslanjaju na ruski gas, a to su Mađarska, Slovačka, Češka, Bugarska i Srbija. Nama se oduzima pristup povoljnim izvorima energije pod izgovorom solidarnosti. Ali ako pogledate brojeve, Amerikanci su tokom prošle godine kupili ruski tečni gas za više od milijardu i trista miliona dolara. Dakle, oni kupuju, a nama zabranjuju. To je ta dvoličnost. Nismo protiv diverzifikacije, naprotiv, radimo na njoj. Ali treba biti realan: Evropa bez ruskog gasa ne može da funkcioniše.

🟥Pomenuli ste da se bavite i vinogradarstvom. Kako je došlo do toga?

- To je moja lična priča, nešto što me vraća korenima. Potekao sam iz vršačkog kraja, gde je vinogradarstvo tradicija stara više od pet vekova. Vršac ima pisane tragove o vinima još iz 1508. Kada je sve u Srbiji počelo da propada, male vinarije su opstajale zahvaljujući entuzijazmu. Tako sam i ja, iz ljubavi prema vinu, pokrenuo malu porodičnu vinariju. To nije biznis koji donosi brzu zaradu, vino traži vreme, strpljenje i rad. Ljudi koji misle da se u vinogradarstvu može brzo obogatiti jednostavno ne razumeju suštinu. Vino moraš da voliš.

🟥Kako danas izgleda vaša vinska priča?

- Imamo malu vinariju, zapošljavamo petnaestak ljudi, svi rade tokom cele godine. To nije hobi, već ozbiljan posao. U Srbiji je u poslednjih desetak godina sve više kvalitetnih vinarija, što me raduje. Vino postaje deo kulture, ne samo piće.

Naravno, mislim da cene kod nas znaju da budu prenaduvane, treba da se vratimo realnim vrednostima, kao što su to uradili Italijani i Mađari. Dobra rakija ili dobro vino ne moraju da koštaju kao luksuzna roba, već da budu pristupačni i pošteno napravljeni proizvodi.

🟥Da li ste ikada u životu bili na ivici?

- Naravno. Tokom bombardovanja, imao sam male radnje koje sam morao da zatvorim, ostao sam bez posla, s malim detetom i bez prihoda. Bilo je teško, ali čovek tada nauči koliko zapravo može da izdrži.
Kasnije su došle i zdravstvene krize - ozbiljne operacije, period oporavka. Sve to prođe, ali ostavi trag. Važno je ne odustati, ići dalje, bez dramatizovanja. Ja sam to preživeo i naučio da cenim svaki dan.

Foto: Republika

🟥Danas živite između Beograda i Vršca.

- Da, i to je balans koji mi prija. U Beogradu imam obaveze i posao, ali Vršac je moj dom. Tamo je porodica, vinograd, mir. Vršac je grad s izuzetnom tradicijom, ali i velikim potencijalom - pozorište, istorija, turizam.
Mnogi ne znaju da su iz Vršca potekle velike ličnosti - Jaša Tomić, Bora Kostić, Nikita Tolstoj, pa čak i general Georgij Skalon, jedan od najpoznatijih oficira carske ruske vojske. Sve to govori o bogatstvu našeg prostora i potrebi da se ti koreni čuvaju.

🟥Šta vas danas pokreće?

- Porodica i vera u to da Srbija može da napreduje ako se oslanja na sopstvene snage. Naučio sam da ne dramatizujem, da radim, stvaram i čuvam ono što imam. I da ne zaboravim da život nije samo politika i energija - već i vino, prijateljstvo i ljudi.

BONUS VIDEO