PUTIN I SI SPREMILI SAVRŠENU ZAMKU ZA TRAMPA! Amerika ulazi u još jedan beskrajni rat

Najnoviji izveštaji o dolasku ruskih vojno-transportnih aviona, za koje se pretpostavlja da su povezani sa privatnom vojnom kompanijom Vagner, izazvali su zabrinutost u Vašingtonu, piše Oružje Online.

Iako se radi o malom broju letelica i ograničenom broju lica, simbolika njihovog prisustva u Venecueli mnogo je važnija od taktičkog značaja.

Geopolitička zamka za Sjedinjene Države

Sve više analitičara uočava mogućnost da Rusija pokušava da postavi sopstvenu geopolitičku zamku Sjedinjenim Državama, slično onome što su navodno SAD postigle u Ukrajini.

Naime, ako je Ukrajina bila instrument Zapada za vezivanje ruskih resursa na dug period i iscrpljivanje ruske ekonomije, onda bi Venecuela, zbog svojih geografskih, društvenih i političkih karakteristika, mogla da postane američka verzija istog problema, navodi se u članku.

Sjedinjene Države godinama održavaju nepriznatu vladu u egzilu koju predvodi opozicioni političar Huan Gvaido, finansiraju opozicione strukture, uvode ekonomske sankcije Karakasu i aktivno podržavaju pokušaje unutrašnjeg prevrata. Međutim, bez brzog i odlučnog rezultata.

Za Moskvu i Peking, koji sa Venecuelom imaju duboke strateške, energetske i finansijske veze, ovo otvara prostor da Vašington potisnu na sopstvenom kontinentu. Venecuela poseduje najveće rezerve nafte na svetu, strateški izlaz na Karipsko more i nalazi se u regionu koji SAD smatraju svojom neposrednom zonom uticaja još od Monroove doktrine. Upravo ta činjenica daje scenario dodatnu geopolitičku težinu.

Balans moći u Latinskoj Americi

Međutim, ideja da Rusija i Kina u Venecueli mogu da stvore američku verziju „ukrajinskog problema“ nije jednostavna. Da bi takav scenario zaista funkcionisao, potrebni su određeni ključni uslovi. Prvo, koordinacija Moskve i Pekinga mora biti čvrsta i dugoročna, što podrazumeva usklađenu finansijsku, obaveštajnu, političku i logističku strategiju.

Drugo, lokalne bezbednosne snage Venecuele morale bi da budu sposobne da se nose sa specijalnim operacijama i eventualnom intervencijom opozicionih formacija. Treće, potrebno je obezbediti odgovarajuće snabdevanje opremom i naoružanjem, što zbog geografije može biti izazovno.

Sa druge strane, situacija u Venecueli već dugo nije jednostavna. Zemlja se suočava sa ekonomskim slomom, masovnim iseljavanjem stanovništva, unutrašnjim političkim sukobima i slabljenjem državnih institucija. Oslanjanje na uvoz i pad proizvodnje otežavaju održavanje dugotrajnog odbrambenog kapaciteta.

Uprkos tome, Sjedinjene Države do sada su se pokazale izuzetno opreznim kada je reč o direktnom vojnom angažovanju. Poslednjih meseci Vašington se ograničio na sporadične napade na ribarske brodove osumnjičene za saradnju sa karipskim kartelima i nekoliko političkih izjava. Razlog je jasan, američki politički establišment je potpuno svestan da bi invazija Venecuele mogla da preraste u dugotrajan, skup i politički rizičan sukob, nalik na Irak ili Avganistan.

Rat u Latinskoj Americi ne bi se vodio samo protiv venecuelanske armije, već i protiv gustog, brdovitog i džunglom prekrivenog terena, gerilskih grupa i paramilitarnih formacija. Uz to, rusko i kinesko prisustvo, čak i u simboličkom vidu, značajno bi podiglo cenu intervencije.

Zbog toga se Vašington trenutno nalazi u nezgodnoj poziciji. Ako ne reaguje, Karakas će postati još bliži Moskvi i Pekingu. Ako reaguje, rizikuje da otvori front na sopstvenoj hemisferi koji bi mogao da potraje godinama i pojede politički kapital koji Sjedinjene Države pokušavaju da očuvaju za suzbijanje Kine na Indo-Pacifiku.

U ovom trenutku, mnogo toga zavisi od toga da li će Moskva i Peking biti spremni da sinhronizovano preuzmu dugoročnu igru. Ako uspeju, scenario u kojem Venecuela postaje američka verzija Donbasa više neće biti teorijska mogućnost, već politička realnost Latinske Amerike.